Рат у Украјини – строго поверљива ”Операција Сирија”

Планери украјинске војне обавештајне службе о нападима дронова на руске положаје у Сирији почели су да размишљају прошле јесени, недуго пошто је Москва, притиснута потребом за противавионским системима на украјинском фронту, повукла део опреме из те државе.

Оцењујући да су, повлачењем система С-300 из Масјафа на североистоку Сирије у октобру прошле године, руске акције у тој држави драматично ослабиле, украјински обавештајци смислили су сложену акцију у којој би, уз помоћ Курда, напали Русе и истовремено добили могућност да избегну одговорност за ову акцију.

Ново бојно поље описано је у строго поверљивом документу америчке војне обавештајне агенције, који је, уз још око 300 списа, на Дискорду поделио припадник Националне гарде Масачусетса, Џек Тешира.

Према том документу, првоботни план укључивао је мањи напад ограничен на положаје припадника групације ”Вагнер”, које би извели курдски борци или њима блиске милиције, које би претходно увежбали украјински инструктори.

Преговори са неименованим представницима Сиријских демократских снага вођени су од октобра до децембра прошле године, а Курди су од Кијева тражили обуку, противваздушне системе и гаранције да оваква акција ни на који начин неће бити повезана са њима.

Такође, инсистирали су да мете напада не буду руске снаге стациониране у курдским подручјима, наводи се у документу, који је, уз ознаке ”строго повељиво” и ”недоступан за стране владе” начињен у зору 23. јануара. Документ носи и ознаку ”HCS-P”, што значи да су део информација прикупили агенти на терену.

Циљ ове операције био је да се руске оружане снаге натерају да врате део трупа у Сирију и на тај начин ослабе позиције на украјинском фронту, те истовремено нанесу губитке војске Русије и "Вагнера".

Главне мете – Латакија и Тартус

Украјински планери идентификовали су две категорије могућих мета у Сирији – снажно брањене руске базе недалеко од Дамаска и на обали Средоземног мора, те слабије обезбеђена нафтна поља у централном делу земље, око којих су распоређени припадници "Вагнера".

Наводи се и да би напади могли бити изведени са низа тачака, укључујући положаје побуњеника или каквих других група, због чега би Кијев без проблема могао да негира било какво учешће у операцији.

Као највреднија мета означена је база Латакија, која је и главно упориште руских снага у Сирији. Ваздухопловна база Хмеимим била је на мети напада дронова 2018. и 2019. године, када су снаге сиријске опозиције руске авионе напале дроновима.

Уз документ, приложени су и детаљи овог напада, као и 50 киломатара удаљена тачка у Идлибу са које су дронови тада лансирани, као и путања којом су долетели до базе.

У обзир је узета и употреба поморских дронова, какве су Украјинци користили у нападима на бродове руске Црноморске флоте.

"Вагнер" на нишану

Као мање атрактивне циљеве, украјински обавештајци означили су постројење за експлоатацију гаса Џихар, недалеко од Палмире, око којег су распоређени "Вагнерови" плаћеници.

За тај напад предложена је употреба дронова, а уз амерички документ приложена је фотографија од 1. јануара на којој се виде возила припадника "Вагнера" код града Фурклуса.

Као упозорење, Американци су у документ уметнули и фотографију од 27. новембра прошле године када су Руси испалили пројектиле из противваздушног система Са-22 ”панцир” на амерички дрон MQ-9 ”рипер”.

Планиране су и ”директне акције”, што највероватније укључује и нападе курдских снага на Русе, што су представници Сиријских демократских снага демантовали, тврдећи да ”никада нису заузимали стране у руско-украјинском рату”.

Анкара на линији

Украјински обавештајци су о плановима, како се наводи у документу, обавестили и Турску, која је од Кијева затражила да нападе изведе из зона које се налазе под контролом Сиријских демократских снага, али да из акције изузму побуњеничке групе које подржава Анкара.

Савет Анкаре додатно је искомпликовао планирање, јер Турска тврдо крило Сиријских демократских снага, Јединице за заштиту народа сматра терористичком организацијом, иако су оне кључни савезник Сједињених Америчких Држава у Сирији.

Турска се, бар до сада, није оглашавала поводом навода из овог документа, али се сматра да Анкара не би имала ништа против да курдски лидери, нападом на руске интересе у Сирији, навуку на плећа гнев Москве.

Истовремено, остаје нејасно шта би тачно Курди добили уколико би пристали да учествују у овој украјинској авантури.

Током новембра, како се наводи у документу, украјински планери идентификовали су низ логистичких проблема који би могли да утичу на њихове циљеве, укључујући и немогућност да успоставе базу из које би напади били изведени.

Планирање је обустављено 29. децембра, али за сада није објашњено тачно зашто је председник Володимир Зеленски издао такву наредбу, иако се као могући разлози помињу амерички притисак, недостатак дронова, те озбиљне сумње у успех операције.

Наводи се и да је мало вероватно да ће Украјина у блиској будућности одлучити да преиспита одлуку о прекиду планирања напада на руске снаге у Сирији, као и да би евентуалне акције могле навести Русију да нападне америчке интересе у региону, уколико буде сматрала да су Украјинци за ову операцију добили подршку Вашингтона.

Игра живаца у Сирији

Америчке резерве према украјинском плану, суштински, произлазе из серије инцидената са руским трупама у Сирији које су пре две године у неколико наврата две државе довели на ивицу отвореног сукоба.

Средином јуна 2021. године, Руси су бомбардовали базу у којој су Американци, нешто раније, обучавали припаднике локалних милиција. Руска команда је, пре те акције, упозорила Американце да ће напасти Ел Танф, недалеко од границе са Ираком и Јорданом, наводећи да су припадници милиције стационирани у тој бази извели низ акција против снага владе Башара ел Асада.

Американци су убрзо напустили положаје, па у тренутку напада у околини базе није било америчких војника, али званичници Пентагона сматрају да ова акција представља "ескалацију тензија" и "узнемиравање снага САД" у Сирији.

Ваздушни напад на Ел Танф представља наставак серије сличних акција, због којих амерички званичници страхују да би, на концу, могли резултирати директним сукобом снага Русије и САД у Сирији.

Неколико дана пре овог инцидента, руски борбени авиони улетели су у зону у којој су америчке летелице изводиле напад на положаје припадника Исламске државе. Руси су напустили ово подручје када су стигли амерички ловци.

Битка за Хашам, дан када су САД и Русија били на ивици рата

Руски напад најозбиљнији је инцидент никада до краја расветљене битке за Хашам из фебруара 2018. године, када је дошло до окршаја америчких војника и припадника компаније "Вагнер", после које је било озбиљних међусобних оптужби.

Стваран број убијених у овом обрачуну никада није објављен, али је тадашњи шеф Централне обавештајне агенције и каснији државни секретар Мајк Помпео тврдио да је "убијено неколико стотина Руса".

Представници "Вагнера" тврдили су да је погинуло највише 15 Руса, док је сиријска верзија догађаја у великој мери другачија. Дамаск износи да су се владине снаге и руски добровољци нашли на мети напада америчке авијације док су опкољавали неколико јединица Исламске државе. У овом нападу убијено је 55 припадника Асадових снага и 10 Руса, тврдио је тада Дамаск.

Према трећој верзији догађаја, коју је објавио немачки Шпигл, сиријске снаге су насупрот договору који су раније постигли Руси и Американци, покушале да преко понтонског моста пређу Еуфрат, али је напредовање заустављено после хитаца упозорења које су испалили Американци.

Руски војници, тврди немачки недељник, нису учествовали у овој операцији, али је између 10 и 20 припадника "Вагнера" погинуло у америчком нападу касније тог дана. Руси који су страдали нису учествовали у борбама.

Месец дана касније, руски и амерички званичници успели су да, директним преговорима на терену, избегну сличан инцидент код Дер ез Зора.

Ваздушни напад руских снага на Ел Танф уследио недуго пошто  су обавештајне службе у Москви оптужиле САД да обучавају локалне припаднике Исламске државе, познате као "такфири даеш", за будуће акције у Украјини.

Према том извештају, око 500 бораца са Кавказа и из централне Азије увежбава се за саботаже и бомбашке нападе против руских снага.

Американци пак тврде да се у Ел Танфу обучавају припадници милиције Махавир ел Хавра, коју чине дезертери из сиријске војске и побуњеници против Асадовог режима. Њихову обуку већ годинама воде оперативци Централне обавештајне агенције са "циљем да из региона протерају групе блиске Исламској држави".

Сиријска државна телевизија је, пре две године, објавила серију изјава заробљених припадника ове јединице, који су навели да су их амерички војници обучавали како да користе противавионске и противоклопне пројектиле.

Готово истовремено, Американци су оптужили Русију да регрутује сиријске борце за рат у Украјини, наводећи да Москва посебно тражи војнике који имају искуство у борби у урбаним срединама.

Руске снаге и припадници иранске Револуционарне гарде, под вођством касније убијеног генерала Касема Солејманија, сматрају се главним разлогом због којег је Башар ел Асад успео да опстане на власти упркос стравичном притиску побуњеника, које су здушно подржавали Американци и низ западних држава.