Рат у Украјини, оригинал фалсификата

Власти у Вашингтону и Кијеву, као и проруски аналитичари тврде да стотинак докумената, који су се у последњих неколико дана појавили на друштвеним мрежама, представљају фалсификате направљене како би се "створила лажна сигурност" међу руским трупама, или "омела украјинска контраофанзива". Зависно од стране која је коментарисала процуреле папире.

Пентагон и америчко министарство правде, пак, покренули су истрагу о овим документима, не залазећи претерано у оцене веродостојности списа и њиховом пореклу, мада је у њима таксативно наведен напредак у процесу дотурања оружја и опреме Украјини, много детаљније него што то јавно чине власти у Вашингтону.

У документима се наводе и детаљи читавог низа тајних војних операција, које се директно или посредно тичу рата у Украјини - од акција "Вагнера" у Африци, начина на који Израел испоручује оружје Украјинцима, веза Уједињених Арапских Емирата и Москве, па све до резерви које власти у Сеулу имају око испорука муниције за украјинско ратиште.

Највише пажње привукао је наводни извештај о губицима две стране од почетка рата до 1. марта, према којем су руске снаге изгубиле између 16.000 и 17.000 војника, док је истовремено погинуло више од 70.000 Украјинаца.

Шеф здруженог штаба оружааних снага САД, генерал Мајк Мајли је још у новембру објавио да су губици руских снага у Украјини дебело премашили 100.000 људи, као и да је сличан број мртвих и на украјинској страни.

Руско министарство одбране је, до сада, признало да је око 6.000 припадника оружаних снага те државе погинуло на украјинском фронту. Украјинска страна тврди да су Руси изгубили око 177.000 војника, док се процене Пентагона крећу и до 200.000 мртвих Руса и упола мање страдалих Украјинаца.

Брза истрага у Вашингтону

Ипак, журба са којом су амерички званичници покренули истрагу о пореклу докумената наводи на закључак да Вашингтон жели да затвори канале којима цуре поврељиви документи. Истраге Пентагона и министарства правде, пак, нису зауставили даље објављивање докумената, па су наставили да се појављују наводни списи са поверљивих брифинга о Кини, односима на Блиском истоку и борби против тероризма.

На мрежи "4chan", се тако појавио документ у којем се детаљно анализира стање на борбеним линијама у Украјини и мапа стања битке за Бахмут, за чију се контролу већ месец дана жестоко боре руске и украјинске снаге.

У документима се, међутим, не помиње где би и када могла почети украјинска офанзива.

Иако све стране тврде да документи представљају "озбиљно подметање", Бела кућа је наводно од Твитера затражила да их уклони са Интернета.

"Да, можете без проблема да обришете ствари са Интернета - то савршено фукнционише и не привлачи никакву пажњу на шта год желите да сакријете", одговорио је саркастично Илон Маск.

Званичници администрације председника Џозефа Бајдена признали су да покушаји да се овај садржај уклони са друштвених мрежа "није био успешан".

Њујорк тајмс је пренео коментар некадашњег званичника Пентагона, Мика Мулроја које је цело замешатељство назвао "озбиљним провалом у систем безбедности", наводећи да је то "дело некога ко је желео да подрије Украјину, САД и акције НАТО-а".

Фалсификат, оригинал или оригинал фалсификата

Украјинске власти су, одмах по појављивању докумената, оцениле да се ради о очигледном покушаају Русије да дезинформацијама подрије настојања Кијева да покрену велику пролећну контраофанзиву.

"Веома је важно да се подсетимо да су, у претходним деценијама, најуспешније руске специјалне операција потекле са Фотошопа", рекао је украјинској телевизији Андриј Јусов, портпарол војне обавештајне службе.

"После прелиминарне анализе, уверили смо се да се ради о лажним, фалсификованим проценама губитака на обе стране, при чему је део информација прикупљен на сумњивим изворима", рекао је Јусов.

Готово истовремено, канцеларија председника Володимира Зеленског саопштила је да су се састали највиши војни званичници Украјине, који су се "усредсредили на покретање мера како би се спречило цурење информација везаних за планове украјинских оружаних снага".

Брзе реакције Пентагона и Кијева, као и оцене неких званичника Пентагона, према којима су "документи аутентични, али мало измењени", довеле су до серије спекулација о пореклу ових докумената.

Украјинска веза је одмах одбачена, јер списи носе ознаку "Secret/NoForn", што значи да нису били доступни званичницима ни једне земље осим Сједињених Америчких Држава, па се истрага концентрисала на идентификовање особа које су имале приступ документацији.

Пре него што су примећене у четвртак и петак, фотографије ових докумената од почетка марта су, како тврде блогери, биле доступне на Дискорду, али су, у међувремену, са Твитера и Дискорда нестали налози особе која их је објавила.

Укупно, за 48 сати на интернету је објављено, или откривено, око 100 докумената које је Њујорк тајмс назвао "потенцијалном ноћном мором" за САД, Велику Британију, Аустралију, Нови Зеланд и Канаду.

У списима се налазе и украјински планови за нашироко најављивану пролећну офанзиву, као и оцена о слабљењу противвазудушних способности те државе, те мапе и процене снаге појединих јединица.

За разлику од званичника, аналитичари сматрају да би акција објављивања докумената могла бити део настојања Русије да унесе раздор у односе између Вашингтона и Кијева, тврдећи да је смањени број руских и повећани број украјинских жртава један од доказа за ту теорију.

Наводно, од почетка рата појавио се прилично значајаан број, пре свега украјинских докумената, чији је садржај донекле промењен пре објављивања на интернету, али да до пре два дана такве руске акције нису имале претераног ефекта.

Рат информацијама

Количина, учесталост и детаљи сирових података који се објављују у вези са кризом на граници Русије и Украјине је без преседана у историји обавештајних служби. После година доминације руских извора, Вашингтон је у великој мери успео да преузме иницијативу у новом информативном рату.

Тајни планови, сателитски снимци, наводни шпијуни, хеликоптери у бришућем лету, стратешки бомбардери, тенкови, балистички пројектили, оклопни транспортери, колоне возила на путевима, товари војне опреме на аеродромима - фотографије су које су преплавиле медије и друштвене мреже.

Талас безбедносних података, који су деценијама раније пажљиво склањани од очију јавности, уследио је после серије лоших процена америчких обавештајаца, којима се на терет стављало да су преспавали најаве руске инвазије на Крим 2014. године, уласка у сиријски сукоб годину дана касније и мешање у председничке изборе у САД 2016. године.

Нова информативна стратегија Вашингтона тестирана је свега неколико месеци после изненађујуће брзог пада Кабула и процена, које су се испоставиле залудним надама, да би авганистанска војска, уместо пар недеља, могла месецима одолевати притисцима талибана.

"Број, учесталост и детаљност сирових обавештајних података који се објављују је без преседана", написао је некадашњи званичник Централне обавештајне агенције, Даглас Лондон за "Форин аферс".

Главни креатор нове стратегије Вашингтона, како је непосредно пред почетак рата у Украјини објавио магазин Њујоркер, је саветник за националну безбедност Џејк Саливен, који је у неколико појављивања на америчким телевизијским мрежема потенцијану инвазију Украјине назвао катастрофом.

Напад је, првобитно, био најављен за 16. фебруар, да би постепено био померан, што су Руси протумачили као доказ очигледне медијске манипулације, док су Американци славодобитно обзнанили да је обеладоњивање планова одвратило руског председника Владимира Путина од почетка напада.

Суштински, информативни рат нове генерације почео је крајем новембра 2021. године када су Американци објавили прве процене према којима се близу граница Украјине налазило око 70.000 руских војника и гомила опреме. До почетка рата, број војника и возила је растао.

Рат је почео 24. фебруара 2022. године.