Песков: Примирје не би омогућило да остваримо своје војне циљеве; Зеленски: Украјина ће добити рат

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да ће мировне снаге, чије се распоређивање у Украјину под окриљем НАТО-а тренутно разматра у Европи, "бити елиминисане ако се појаве на линијама фронта без пристанка Русије".

"Очигледно је да су такви мировњаци наши непријатељи, вукови у овчијој кожи. Они ће бити легитимна мета за наше оружане снаге ако буду распоређени на фронту без сагласности Русије, са оружјем у руци и представљајући директну претњу за нас,“ написао је Медведев на свом Телеграм каналу.

Према његовим речима, "ти мировњаци“ морају бити немилосрдно уништени јер су "непријатељски војници“ и "погинуће у току борбе".

(Танјуг)

Извршни одбор Међународног монетарног фонда одобрио је данас четворогодишњи финансијски пакет помоћи Украјини у вредности од 15,6 милијарди долара, као подршку у одбрани од руске агресије.

Kако преноси Ројтерс, позивајући се на своје изворе, кредит представља једну од највећих транши финансијске помоћи Украјини до сада и највећи износ кредита коју је та међународна финансијска институција дала земљи у рату.

Шеф мисије ММФ-а за Украјину Гевин Греј недавно је изјавио да је рат у Украјини, осим што је узео "страшан хуманитарни данак", и даље има разарајући утицај на економију те земље. 

"Власти су ипак успеле да одрже макроекономску и финансијску стабилност захваљујући значајној спољној подршци и вештом креирању политике“, додао је он.

Свеобухватни циљеви програма власти су одржавање економске и финансијске стабилности у околностима изузетно високе неизвесности, враћање одрживости дуга и подршка опоравку Украјине на путу ка придруживању ЕУ у послератном периоду“, рекао је Греј, који је средином марта разговарао у Варшави, са украјинским званичницима.

Према његовим речима, програм је осмишљен у складу са новом политиком ММФ-а о кредитирању у условима изузетно велике неизвесности, а од донатора, укључујући Г7 и ЕУ, очекују се снажна финансијска гаранција. САД су највећи акционар ММФ-а и допринеле су Украјини у помоћи и војној подршци више од било које друге земље. 

"Амбициозан и на одговарајући начин условљен програм ММФ-а је кључан за подупирање реформских напора Украјине", изјавила је раније америчка министарка финансија Џенет Јелен.

Украјински БДП смањен је за 30 одсто прошле године, а ниво сиромаштва је значајно порастао.  Притисак на јавну потрошњу да подржи економију и управља њеним ратним напорима је значајан.

(Reuters)

Премијери Пољске, Мађарске, Румуније, Бугарске и Словачке су у писму председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен навели да ће царине на увоз украјинских пољопривредних производа можда морати да буду поново уведене, ако се прилив производа који обарају цене на тржишту Европске уније не може зауставити другим средствима, пренео је Ројтерс.

(Reuters)

Уредништво "Вол стрит џорнала" затражило је од администације у Вашингтону да на хапшење извештача тог листа у Русији одговори протеривањем руског амбасадора и свих руских новинара који раде у САД.

"Бајденова администрација ће морати да размотри дипломатску и политичку ескалацију. Протеривање руског амбасадора у САД, као и свих руских новинара који овде раде, био би минимум који се очекује", наводи се у уводнику листа.

У тексту, иза кога стоји уређивачки колегијум, оцењује се да хапшење Евана Гершковича "изгледа као срачуната провокација да би се посрамиле САД и застрашила страна штампа која још увек ради у Русији".

"Федерална служба безбедности (Русије) могла је да га протера одавно да је заиста веровала да је шпијун", пише у чланку. 

"Вол стрит џорнал", такође, наводи да постоји могућност да је овај инцидент руски одговор на оптужбе које је Министарство правде САД раније подигло против Сергеја Черкасова, кога је Холандија прошле године ухапсила као могућег руског шпијуна. Лист, такође, додаје да Kремљ има "навику да узима Американце за таоце", чиме указује да Москва жели да искористи Гершковича за размену затвореника.

Дописник "Вол стрит џорнала", Американац Еван Гершкович, приведен је у Јекатеринбургу под сумњом за шпијунажу, саопштила је у четвртак руска Федерална служба безбедности (ФСБ).

Kако је наведено, 32-годишњи Гершкович, дописник московског бироа америчког листа, осумњичен за шпијунажу у корист владе САД, односно да је, "по инструкцијама америчке стране, прикупљао информације које представљају државну тајну о активностима једног од предузећа руског војно-индустријског комплекса". Новинару прети казна до 20 година затвора.

Шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ каже да Кина не може бити посредник у рату у Украјини, али да би могла да олакша пут ка постизању мировног споразума са Русијом.

"Кина не прави разлику између агресора и жртве", додао је Борељ на панелу одржаном у шпанској престоници Мадриду.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да му прекид ватре у Украјини неће омогућити да постигне циљеве своје "специјалне војне операције" у овом тренутку, након што је белоруски председник Александар Лукашенко позвао на хитан прекид ватре.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је Русија чула Лукашенкове коментаре и да ће председник Владимир Путин о томе разговарати с њим следеће недеље.

Истакао је да се циљеви Русије у Украјини у овом тренутку не могу постићи обуставом борби.

Што се тиче Украјине, ништа се не мења, 'специјална војна операција' се наставља јер је то једино средство које је пред нама да остваримо своје циљеве", рекао је Песков.

Према његовим речима, делови плана који је Кина предложила за мир у Украјини "у овом тренутку неоствариви, због неспремности, тачније неспособности украјинске стране да послуша своје надзорнике и команданте".

То је била референца на тврдње Москве, које нису поткрепљене доказима, да су западне присталице Украјине наредиле Кијеву да не тежи прекиду ватре.

"Ови команданти, као што знамо, не седе у Кијеву и инсистирају да се рат настави", рекао је Песков.

Русија је рекла да је отворена за мир, али је јасно ставила до знања да ће то бити само под њеним условима. У њему се каже да Кијев мора да прихвати "нову реалност" на терену, где је Русија заузела и тврди да је анектирала више од шестине украјинске територије.

Украјина је рекла да Русија мора да повуче своје трупе пре било каквог мировног споразума и каже да би привремени прекид ватре само омогућио Русији да се прегрупише за будућу војну акцију.

Москва каже да Вашингтон и његови савезници користе Украјину као део "хибридног рата", у којем имају за циљ да нанесу стратешки пораз Русији. Украјина и Запад кажу да су тврдње Русије неоснован изговор за оправдање њене инвазије.

(Reuters)

Председник Белорусије Александар Лукашенко позвао је на хитан прекид ватре у Украјини и на почетак преговора о трајном мировном решењу.

У обраћању нацији, Лукашенко је рекао да не би требало да постоје предуслови за прекид ватре.

Позвао је Кијев да не покреће очекивану контраофанзиву, рекавши да би то учинило преговоре две зараћене стране немогућим.

Сматра да су планови Русије да распореди тактичко нуклеарно оружје на територији његове земље шанса да се Белорусија заштити од западних претњи.

Лукашенко је истакао да Запад јача своје војне снаге у Пољској на границама Белорусије "са планом да изврши инвазију и да је уништи“.

(Reuters)

Влада Украјине забранила је украјинским спортистима да учествују на такмичењима на којима су присутни представници Русије и Белорусије. Одлука се односи на сва такмичења, укључујући Олимпијске игре 2024. у Паризу.

Ова одлука је одговор на нова правила Међународног олимпијског комитета, која дозвољавају спортистима из Руске Федерације и Белорусије да учествују на такмичењима у појединачној конкуренцији и под неутралном заставом.

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да је рат у Украјини "забрињавајући и опасан" и да није претеривање рећи да постоји реална опасност од светског рата.

Орбан је додао да се "све више и више одлука доноси о коришћењу новијег и јачег оружја", и да "Запад шаље Украјини све модернију опрему", преноси МТИ.

"Док, с једне стране, може да звучи као претеривање када неки европски и амерички лидери кажу да, ако се све овако настави, може да дође до трећег светског рата, то је заиста реална опасност", истакао је Орбан.

"Обустава ратних дејстава се мора постићи. Људски животи се не смеју више губити. Једном када дође до прекида ватре, стварају се шансе за мировне преговоре", поручио је Орбан.

Командант једне од украјинских јединица, пуковник Јевгениј Межевикин, оценио је да битка за Бахмут може постати прекретница у рату и да је Украјина у стању да задржи град и потисне руске трупе.

Межевикин сматра да би, ако Украјинци успеју да се одупру, битка за Бахмут могла бити прекретница у одбрани Украјине против Русије, не само због заустављања руске офанзиве већ и због припреме јаког узвратног удара, преноси Украјинска правда.

Према Межевикину, руски напади у Бахмуту су успорени и непосредна претња од опкољавања је избегнута. Додао је да су руске снаге "исцрпле све своје резерве".

Украјински председник Володимир Зеленски је поруком на свом званичном Телеграм каналу обележио годишњицу ослобођења Буче.

"Буча. Тридесет три дана окупације. Више од 1.400 смртних случајева, укључујући тридесет седморо деце. Више од 175 људи пронађено је у масовним гробницама и мучионицама. Чак 9.000 руских ратних злочина. 365 дана откако је поново постао слободан украјински град. Симбол злочина војске окупаторске земље. Никада нећемо опростити. Казнићемо сваког починиоца", написао је Зеленски.

Зеленски је ослобађање Буче и других градова око Кијева назвао "чињеницама да ће Украјина победити у овом рату".

Турски парламент одобрио је закон којим се Финској дозвољава придруживање НАТО-у, отварајући пут Хелсинкију да се придружи западном одбрамбеном савезу док рат бесни у Украјини.

Турски парламент је био последњи међу 30 чланица алијансе које су ратификовале чланство Финске, након што је мађарско законодавство ове недеље одобрило сличан закон.

Сједињене Америчке Државе су са још 44 земље и уз подршку Кијева активирале Московски механизам Организације за европску безбедност и сарадњу, како би били испитани наводи о присилном премештању деце у деловима територије Украјине под руском контролом и њиховој наводној депортацији у Русију, саопштио је Стејт департмент.

Како се наводи, затражено је да Канцеларија за демократске институције и људска права формира експертску мисију која ће испитати да ли је с тим у вези прекршено међународно право, почињени ратни злочини или злочини против човечности.

Ова мисија ће такође имати задатак да прикупља, консолидује и анализира све доказе који би могли да буду подељени релевантним механизмима за утврђивање одговорности, као и националним, регионалним или међународним судовима или трибуналима који могу имати надлежност.