Оборен дрон изнад Крима; Гроси: Ситуација у НЕ Запорожје се не побољшава

Буџетски одбор немачког Бундестага дао је зелено светло за око 8 милијарди евра које ће се директно потрошити на куповину наоружања и опреме за Украјину, одобривши захтев немачког министарства одбране и канцеларије спољних послова. Осталих 4 милијарде евра отићи ће немачкој војсци да попуни залихе.

Од почетка руске инвазије, немачка влада је ставила на располагање више од 14,2 милијарде евра као подршку Украјини, наводи немачко Министарство спољних послова.

"Песков и руски министар спољних послова Сергеј Лавров греше: рат се може окончати дипломатским путем“, написао је саветник украјинског председника Михаил Подољак на Твитеру.

Он је позвао руске снаге да се одмах повуку из окупираних делова Украјине, додајући да "за то мора да се деси рестарт у Москви - преговарач мора да се промени. У томе могу помоћи нови порази руске војске", написао је Подољак.

Према снимку објављеном  на друштвеним мрежама дошло је до експлозије у близини руске војне ваздушне базе на Криму.

Како је на Телеграму објавио проруски лидер Крима Сергеј Аксјонов оборена је "беспилотна летелица у региону Симферопоља“.

"Дрон се срушио у поље, жртава и штете није било“, написао је Аксјонов.

Владимир Путин је признао да би санкције уведене Русији могле да доведу до "негативних“ последица по земљу, али је инсистирао да се Москва прилагођава околностима.

"Санкције уведене руској економији на средњи рок би заиста могле имати негативан утицај", рекао је Путин.

Током састанка, Путин је рекао да је незапосленост у Русији "и даље на историјском ниском нивоу" и да се очекује да ће инфлација "пасти испод 4 одсто" до краја марта након што је порасла у пролеће прошле године.

"Међутим, повратак на путању раста не би требало да нас чини опуштеним“, рекао је Путин.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки, притиснут незадовољством пољопривредника тражи да се ограничи количина украјинског жита на тржишту ЕУ.

Моравјецки је рекао да се договорио са лидерима неколико земаља које се граниче са Украјином да пишу председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и захтевају акцију.

"Захтевамо употребу свих регулаторних инструмената – квота, тарифа, који ће ограничити или блокирати увоз украјинског жита у Пољску", рекао је Моравјецки.

Велике количине украјинских житарица, које су јефтиније од оних које се производе у ЕУ, завршиле у земљама централне Европе.

(Ројтерс)

Рафаел Гроси, шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, рекао је након обиласка нуклеарне електране Запорожје да се ситуација у највећој европској нуклеарној електрани не поправља.

Док је био на територији под контролом Русије, Гроси је руским новинским агенцијама рекао да се „ситуација очигледно не поправља, напротив, непријатељства око ове територије се интензивирају.

"Морају се предузети све могуће мере да се електрана заштити од било каквог напада", рекао је Гроси.

Гросију су му проказани "оштећени предмети услед гранатирања од стране оружаних снага Украјине“.

Руске снаге заузеле су електрану у марту 2022. године, а украјинско особље је остало да ради и под отежаним  условима.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да је Москва престала да обавештава Сједињене Државе о својим нуклеарним активностима, укључујући пробна лансирања, након што се прошлог месеца повукла из Новог СТАРТ-а, споразума о контроли нуклеарног наоружања.

"Сва обавештења, сви облици обавештавања, сва размена података, све инспекцијске активности, уопште све врсте послова по уговору су обустављене, неће се обављати“, навео је Рјабков, преноси Интерфакс.

(Reuters)

Шеф руске плаћеничке паравојне формације групе Вагнер рекао је да су борбе за Бахмут "практично уништиле” украјинску војску, али и "тешко оштетиле” његове снаге.

"Битка за Бахмут данас је већ практично уништила украјинску војску, а нажалост, тешко је оштетила и приватну војну компанију 'Вагнер'“, рекао је у аудио-поруци Јевгениј Пригожин.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да ће конфронтација Русије са непријатељским државама и, како је рекао, "хибридни рат“ који против ње води Запад, трајати дуго.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је то рекао на питање колико ће трајати оно што Русија назива "специјалном војном операцијом“ у Украјини.

"Ако мислите на рат у ширем контексту, на сукоб са непријатељским државама, на хибридни рат против наше земље, онда ће то трајати још дуго“, рекао је Песков новинарима.

"И ту треба да будемо одлучни и самоуверени и да се окупимо око председника", додао је Песков.

(Reuters)

Рафаел Гроси, шеф нуклеарне страже УН, стигао је у нуклеарну електрану Запорожје у Украјини под руском контролом, саопштила је руска државна новинска агенција РИА.

Гроси, шеф Међународне агенције за атомску енергију, рекао је да путује у највећу европску нуклеарну електрану како би размотрио ситуацију у њој као део напора да се смањи ризик од велике несреће.

(Reuters)

Руска амбасада у Сједињеним Америчким Државама оптужила је америчке медије да покушавају да умање штетне информације о умешаности обавештајних служби САД у прошлогодишње експлозије на Северном току, као и да заташкавају проблем огромне штете по животну средину због тих инцидената.

У саопштењу се наводи да није реч само о великим цурењима горива због експлозија за које се верује да су саботажа, већ да претњу  "невиђеном еколошком катастрофом и непоправљивом штетом за државе региона", представља и то што што се на дну Балтичког мора налазе стотине хиљада комада муниције са токсичним хемијским супстанцама које су потопљене после Другог светског рата.

Амбасада критикује наводе Беле куће да су независне истраге експлозија на Северном току 1 и 2 које воде европске земље довољне. То, како се наводи, представља "очигледан покушај америчких власти да се сакрију иза акција савезника", преноси Тас.

Тврди се и да Вашингтон жели да учини све што је могуће како би зауставио "непристрасне напоре на утврђивању правих околности саботаже" и спречио да процуре информације о, како се наводи, вероватној директној умешаности америчких обавештајних служби у организовању "злочина века против критичне инфраструктуре у Балтичком мору".

Експлозије су се догодиле 26. септембра 2022. године. Немачка, Данска и Шведска су се изјасниле да не искључују саботажу, а истраге су још у току. Руски председник Владимир Путин назвао је инциденте "очигледним терористичким нападом".

(Танјуг/ТАСС)

Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је председника Кине Сија Ђинпинга да посети ту земљу, пренео је АП.

"Спремни смо да га видимо овде", рекао је Зеленски у интервјуу за АП.

Ројтерс подсећа да Си и Зеленски нису разговарали од почетка рата у Украјини, али да је Кина прошлог месеца објавила план за "политичко решење кризе у Украјини" у 12 тачака.

Кинески председник је 20. марта био у тродневној посети Русији.

(Reuters)

У Русији су почеле командно-штабне вежбе Стратешких ракетних снага са интерконтиненталним балистичким ракетним система "јарс“ и уз учешће више од 3.000 војника, саопштило је руско Министарство одбране.

У саопштењу се додаје се је у вежбу укључено и око 300 комада опреме, преносе РИА Новости.

Kако се наводи, вежба се спроводи у складу са планом обуке за Стратешке ракетне снаге за 2023. годину и обухвата проверу ракетних формација Омск и Новосибирск, опремљних системима "јарс".

Kаже се и да ће припадници Стратешких ракетних снага, у сарадњи са формацијама Централног војног округа и Ваздушно-космичким снагама, разрадити и камуфлажу ракетних система и супротставити се савременој извиђачкој опреми из ваздуха, укључујући дронове.

Маневри ће се одржавати у три региона Русије.

(Tanjug/RIA Novosti)