Око: Путин, Хаг и Милошевићева сенка

 "Нирнбершки процес се понавља, нема имунитета за шефове држава или влада, ако су знали за злочине или нису учинили ништа да их спрече", писао је 1999. године велики поборник Хашког трибунала адвокат Џефри Робертсон, говорећи о суђењима на Балкану.

Сличну спону види и Њујорк тајмс, који у моменту када Међународни кривични суд расписује потерницу за Владимиром Путином, на  насловници наводи: "Ово је симболички корак у изоловању Путина и скидању ауре некажњивости која га окружује од почетка рата у Украјини. На овај начин се Путин изједначава са суданским председником, Милошевићем и нацистима на суђењу после Другог светског рата".

Може ли Хаг да суди Путину? Шта овом потерницом поручује Запад? Где ће Путин смети да се креће? И да ли потерница значи крај преговорима о миру, док једна страна не буде поражена?

Адвокат Томислав Вишњић изјавио је да се у правничкој јавности на Западу више од годину дана расправљало на који начин да се води поступак против Русије за кривична дела ратног злочина у Украјини, као и да је било више теорија.

"Мислим да оно што се ваља иза налога МКС је формирање новог трибунала или суда по моделу о којем се још воде расправе. Претпостављам да ће покушати да то ураде преко Генералне скупштине Уједињених нација где је у досадашњим гласањима већина земаља осудила напад Русије на Украјину“, објашњава Вишњић.

Новинарка Љиљана Смајловић сматра, међутим, да се иза налога МКС-а "не ваља никакав нови суд", јер Американцима то није пошло за руком.

"Америчка организација 14. фебруара изашла је са извештајем о злочинима депортације деце, коју бисмо могли да зовемо и евакуацијом деце из ратних подручја. Ако је евакуација деце, онда је то дивно. То је оно што и су и Американци радили на крају рата у Вијетнаму. Ако је депортација, онда је ратни злочин“, рекла је Смајловићева.

Према њеним речима, после недељу дана од извештаја те америчке организације, појавио се и налог МКС у коме су идентична дела, кривци и правна теорија.

"САД диктирају потезе"

Новинар Бошко Јакшић уверен је да је поређење с нирнбершким процесом неодговарајуће, јер су тада победници судили пораженима.

"У украјинском рату за сада нема ни победника, ни поражених. Покретање читавог поступка и слање налога за хапшење Путина, потврда је високе политизираности међународне правде“, каже Јакшић.

Додаје и да међународна правда често није у стању да се усклади са динамиком политичких односа у њиховој реалности – од Југославије, Сирије, до Либије преко Ирака.

Према његовим речима, налог МКС је потврда да САД диктирају потезе који се повлаче у Хагу. "То није необично, имајући у виду да су САД највећи финансијер организације УН“, истиче Јакшић.

Наглашава да је много препрека да се испуни жеља украјинског председника Володимира Зеленског да се ухапси Путин. Ту је жељу потврдила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, а на њој је инсистирао и тужилац у случају Милошевића - Џефри Најс.

"Почетак и крај поступка"

Адвокат Томислав Вишњић објашњава да поједине земље нису ни потписале Римски статут МКС, попут Кине, Индије и Саудијске Арабије, а неке су потписале али га нису ратификовале, попут САД, Израела и Сирије.

Истиче да је Русија била потписница Римског статута, али се повукла 2016. године као чланица МКС, а Украјина није држава чланица али је признала надлежност суда.

"Реч је општем хаосу ставова, принципа и свега што би међународно кривично право требало да уради. Суд не може да води поступак у одсутности, једино ако су те особе у притвору. Ово је почетак и крај поступка, после тога неће се ништа десити", истиче Вишњић.

Новинар Бошко Јакшић каже и да када се гледа са техничке стране, јер МКС нема овлашћења да хапси, све делује "бајковито".

"Све је снажан политички маркетинг. Путину је сада сужен број земаља које може да посећује, 123 земље, међу којима и Србија. То њега не мора да потреса. Увек може да оде код савезника, у Кину, која није чланица МКС“, прича Јакшић.

Смајловићева истиче да нико не говори да ли има ратних злочина у Украјини, већ да је циљ да се Русија гони на међународном суду.

"Американци су ратовали у не знам колико земаља и извршили колико инвазија, али ниједан Американац ни на једном суду – ни америчком, нити међународном није осумњичен за ратни злочин. Борили су се и против МКС-а, рекавши да не може да одлучује о њиховим људима. Постављају се изнад закона", објашњава Смајловићева.

Према њеним речима, Кина је моћнија од Русије, али су једна другој потребне. "Не можемо да одвајамо више Кину од Русије, када говоримо о америчком наступу. Најупечатљивије ми је што говоре и кинеском председнику Си Ђинпингу – ово ћемо и теби да урадимо, ти си саучесник ратног злочина", закључује Смајловићева.