Папа Фрања: Рат подстиче више "империја", не само Русија; Лавров: "Конструктиван" разговор са Блинкеном

Канада је забранила увоз свих производа од алуминијума и челика из Русије у сврху, како је саопштено, спречавања Москве да финансира операције у Украјини, пренео је Ројтерс.

"Украјина може и мора да победи у овом рату. Настављамо да чинимо све што можемо како бисмо онемогућили или ограничили приход који се користи да би се финансирала Путинова илегална и варварска инвазија на Украјину", рекла је канадска министарка финансија Кристија Фриланд.

(Reuters)

Влада Швајцарске је саопштила да неће променити политику забране трансфера оружја произведеног у тој земљи трећим земљама, упркос растућем притиску других земаља да извезе оружје у Украјину, пренео је Ројтерс.

"Федерални савет је посвећен вредностима швајцарске неутралности и наставиће да ради на осигуравању да се карактеристике неутралности реализују", наведено је у саопштењу швајцарске владе.

(Reuters)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да је разговор са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном на маргинама прошлонедељног састанка министара спољних послова Г20 у Индији био "конструктиван“, али да није чуо ништа ново са америчке стране.

Говорећи у интервјуу на руској државној телевизији, Лавров је рекао да је са Блинкеном разговарао 10 минута о нуклеарном оружју и сукобу у Украјини. Био је то први сусрет њих двојице од почетка рата.

"Разговарали смо конструктивно, без емоција, руковали смо се“, рекао је Лавров.

"Све што сам чуо је став који је већ много пута изречен и подвучен у јавности. Дао сам своју искрену, детаљну оцену о Новом СТАРТ-у и зашто смо видели да је потребно да га суспендујемо“, додао је шеф руске дипломатије.

(Reuters)

Управни одбор УН-ове Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) кји се састоји од представнка 35 земаља поново је изабрао Аргентинца Рафаела Гросија за генералног директора на други четворогодишњи мандат.

Одлука којом ће Гроси још четири године предводити ИАЕА била је формална будући да није имао противкандидата.

Одлуку треба да потврди Генерална конференција ИАЕА, која ће се одржати најесен. Гросијев тренутни мандат истиче у децембру.

ИАЕА надзире нуклеарни споразум са Ираном из којег су САД изашле 2018. године

Агенција се спори са Техераном око питања честица уранијума пронађених на три непријављена места, што Иран тек треба да веродостојно објасни.

Након што је Гроси посетио Иран овог викенда, обе стране су издале заједничку изјаву у којој се наводи да је Иран спреман да дâ више информација о траговима и дозволи више контроле у вези са нуклеарним споразумом из 2015. године.

Гроси је такође посредовао у вези са заштитном зоном око нуклеарне електране Запорожје у Украјини, која је под контролом руских снага.

Гранатирање у близини Запорожја, за које се две стране међусобно оптужују, више пута је прекнинило снабдевање струјом потребне за хлађење реакторског горива и избегавање потенцијалне катастрофе у највећој европској нуклеарној електрани.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да види ризике од могућих "провокација“ у Јужној Осетији и Абхазији, два отцепљена региона Грузије које је признала Русија, након вишедневних протеста у Грузији због закона о "страним агентима“.

Грузијски парламент је одустао од предлога закона, који је три дана заредом изазвао масовне уличне протесте у главном граду Тбилисију.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Москва посматра ситуацију "са забринутошћу“.

(theguardian.com)

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да су Москва и Вашингтон остали у контакту у вези са Новим СТАРТ-ом, упркос томе што је Москва суспендовала своје учешће у договору о контроли нуклеарног наоружања, пренеле су РИА Новости.

Рјабков је додао да не очекује значајан напредак од контакта између Москве и Вашингтона.

Споразум из 2010. године ограничава број стратешких нуклеарних бојевих глава које свака страна може да распореди.

Горњи и доњи дом руског парламента потрдили су  прошлог месеца одлуку Владимира Путина да суспендује учешће Москве у споразуму, оптужујући САД да покушавају да нанесу “стратешки пораз“ Русији у Украјини.

(Танјуг/РИА Новости)

Најновија рунда консултација о споразуму о слободном транспорту житарица кроз Црно море биће одржана између представника Русије и УН 13. марта у Женеви, рекла је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

У наредној рунди консултација учествоваће руска међуагенцијска делегација, заједно са високим представницима УН, укључујући генералног секретара Антонија Гутереса и подсекретара за хуманитарна питања Мартина Грифитса, пренео је Тас.

У Истанбулу је 22. јула 2022. потписан сет докумената о испоруци хране и ђубрива на међународно тржиште, а један од њих подразумевао је механизам за извоз житарица из црноморских лука под контролом Украјине.

Други део ових споразума односи се на приступ светским тржиштима за руске прехрамбене производе.

Руске власти су више пута указивале на чињеницу да се други део заправо не спроводи.

Уговор о житу је у новембру продужен за још 120 дана и истиче 18. марта.

(Танјуг/Тас)

Папа Фрања рекао је да рат у Украјини "подстичу империјални интереси, не само интереси руске, већ и других".

У објављеним деловима интервјуа за швајцарску телевизију РСИ, која ће се емитовати у недељу, папа Фрања је нагласио да је спреман да разговара са председником Русије Владимиром Путином да би га позвао на мир, преноси Ројтерс.

Истакао је да би се повукао са чела Kатоличке цркве ако би се осетио сувише уморним. Папа Фрања има 86 година, а изабран је 13. марта 2013. године.

Рекао је да га је "мало срамота" да користи инвалидска колица због болести колена.

"Стар сам. Нисам више тако снажан, проблем са коленом је било физичко понижење, чак и ако опоравак сада иде добро", додао је папа Фрања.

(Reuters)