Лансирање лажних вести и правих ракета – годину дана рата у Украјини

За разлику од претходних "великих ратова", рат у Украјини показује до које мере је улога медија промењена. Телевизијску камеру је заменио мобилни телефон, а традиционално медијско извештавање објаве на друштвеним мрежама, макар када је о количини реч.

У тој какофонији садржаја, тешко је разазнати где се налази истина или објективно извештавање, што је погодовало, у великој мери, ширењу лажних информација. "Шумовима" је допринело и то што су се извештачи великих медијских кућа повукли из Русије убрзо након почетка рата, односно након што је председник Русије Владимир Путин потписао закон којим ће се изрећи казна затвора до 15 година за оне који намерно шире лажне информације о руским оружаним снагама.

На сајту Кремља, пренела је Известија, напомиње се да је Кривични законик Руске Федерације допуњен чланом 207.3 – "Јавно ширење свесно лажних информација о употреби Оружаних снага Руске Федерације". Предвиђена је казна затвора до три године или новчана казна до 1,5 милиона рубаља.

Након тога велике светске медијске куће, укључујући Би-Би-Си (накратко), Си-Ен-Ен, Блумберг, Си-Би-Ес, немачки АРД и ЗДФ суспендовали су извештавања из Русије. 

Међутим, трећег дана рата у Украјини, руски државни медији Раша тудеј и Спутњик у Европској унији више нису могли да пренесу своју страну приче.

Званичници у Бриселу тврдили су да није реч о забрани, већ о мери против ширења дезинформација за рачун Кремља.

Такође, "Роскомнадзор" ограничио је приступ Фејсбуку због "кршења права и слобода руских грађана". Након тога ограничен је приступ и Твитеру.

Твитер је, са друге стране, тада саопштио да је привремено укинуо могућност рекламирања у Украјини и Русији.

Гугл је, позивајући се на "ванредне околности", навео да ће привремено зауставити могућност неколико канала да стичу зараду на Јутјубу.

Међутим, тада је "букнуо" другачији канал комуникације, пре свега мрежа Телеграм.

Такви тренуци у којима се рат шири и на подручје извештавања, и у доброј мери заузимања страна у рату, постају погодно тле за ширење лажних или непроверених информација.

Једино што преостаје, када на терену нема дописника, јесте окретање тврдњама званичника и провери информација. 

"Дух Кијева", руски тенк на огласима и неколико креативних примера 

Како наводи Европска дигитална медијска опсерваторија, један од примера у попису лажних вести јесте вест о "духу Кијева".

На Тик-току је објављен видео који, како се тврдило у опису, приказује украјинског пилота како сам обара седам руских борбених авиона.

Међутим, портал Полиграфо, након провере, установио је да је реч о симулатору ваздушне борбе који је креирала компанија "Игл дајнемикс".

Још један од "креативних" примера проверавао је белгијски Кнак. У једном од постова на Инстаграму тврдило се да Украјинци продају руски тенк на Ибеју. Обрнутом претрагом фотографија на Гуглу (Reverse image search), установљено је да је тај тенк "оглашен" још 2010. године.

Како преноси Би-Би-Си, у првим сатима сукоба, постављено је неколико снимака за које се тврди да су на њима руске ваздухопловне снаге које оперишу изнад Украјине. Брзо су постале виралне на друштвеним мрежама. На једном снимку, који је у међувремену обрисан, види се борбени војни авион како надлеће урбану област.

Прати га потпис који сугерише да је снимак направљен током текућег сукоба у Украјини. Кад се детаљније проучи, међутим, испоставља се да је летелица амерички "фајтинг фалкон" Ф-16, који никад није употребљен ни у Русији ни у Украјини. 

Један од најпознатијих примера лажних вести је, како наводи Би-Би-Си, настао на основу тврдње са интернета да су слике и снимци уништења стамбене зграде у Чухујеву, у источној Украјини, потекле из експлозије гаса у руском граду Магнитогорску.

Неки су тврдили да је слика окрвављене жене на слици из 2018. године или да је жена ангажована да одглуми сцене напада. Метаподаци са фотографије, међутим, преноси Би-Би-Си показују да је фотографија аутентична и да је настала 24. фебруара.

Фотографија градоначелника Кијева са Инстаграма, Виталија Кличка постала је вирална на друштвеним мрежама, јер се тврдило да је на првој линији фронта. Међутим, како преноси Би-Би-Си, та фотографија настала је марта 2021. приликом обиласка центра за обуку у Чернигову. 

Слично се догодило и крајем јуна прошле године, када је особа која веома личи на Виталија Кличка преварила градоначелнике Берлина, Мадрида и Беча помоћу "дипфејк" технологије. 

Уз пропаганду која долази са различитих страна и ширење лажних вести, један од највећих проблема је и ширење полуистина у медијима. У њих је најлакше поверовати, а с њима је најтеже борити се. Примера лажних вести има много и биће их, несумњиво, још, као и полуистина.