УН изгласале резолуцију којом позивају Русију да се повуче из Украјине; Шојгу: Запад користи Кијев да би разбио Русију

Такође се наводи да се у резолуцији позива на "свеобухватан и трајан мир", преноси Ројтерс.

За резолуцију је гласала 141 земља, а 32 су биле уздржане.

Седам земаља, укључујући Русију, било је против резолуције - Белорусија, Северна Кореја, Сирија, Мали, Еритреја и Никарагва.

Међу 141 земљом која је гласала "за" била је и Србија.

Уздржани су били, између осталих, Кина, Индија, Алжир, Јужна Африка, Етиопија, Иран, Казахстан, Узбекистан, Вијетнам Пакистан, као и још 22 земље.

(Танјуг, Ројтерс) 

Амерички председник Џозеф Бајден састаће се сутра путем видео линка са лидерима Г7 и украјинским колегом Володимиром Зеленским, где ће се објавити нови пакет санкција, саопштила је Бела кућа.

"Г7 је постао упориште нашег снажног и уједињеног одговора Русији", рекла је портпаролка Беле куће Карин Жан-Пјер.

Лидери ће сутра разговарати о даљој помоћи Украјини и начинима да се појача притисак на Русију због напада на Украјину пре годину дана. У нови пакет санкција ће ући још неке руске банке, а на удару ће бити технолошки и војни сектор, као и особе и компаније које учествују у рату, додала је Жан-Пјер.

Такође, САД ће објавити детаље новог пакета помоћи Украјини.

(Ројтерс)

Државе чланице су издале заједничку изјаву на годишњицу инвазије на Украјину у којој се каже да ће Европска унија наставити да подржава Украјину у политичком, економском, хуманитарном, финансијском и војном смислу, укључујући брзе координиране набавке из европске индустрије.

"Такође ћемо подржати обнову Украјине, за коју ћемо настојати да користимо замрзнуту руску имовину у складу са ЕУ и међународним правом. Даље ћемо појачати колективни притисак на Русију да оконча свој агресорски рат. У том циљу ћемо усвојити десети пакет санкција и предузети кораке против оних који покушавају да заобиђу мере ЕУ", пише у изјави у којој се додаје да ЕУ подржава "формулу мира председника Зеленског".

У изјави се истиче да је "украјински народ показао невероватну снагу у одбрани своје домовине и основних принципа међународног права од руске агресије. Они су показали одлучност у одбрани демократије и слободе, отпорност у суочавању са тешкоћама и достојанством када су суочени са руским злочинима".

"Европска унија и њени партнери деловали су брзо и јединствено. И ми ћемо наставити да стојимо чврсто и у пуној солидарности са Украјином и њеним народом докле год буде потребно. Сви Украјинци заслужују да живе у миру и слободно бирају своју судбину. Украјина је део наше европске породице. Украјинци су изразили жељу за будућношћу у оквиру Европске уније и ми смо то признали тиме што смо Украјини дали статус земље кандидата. Избор народа Украјине је избор мира, демократије, владавине права, поштовања основних права и просперитета", пише у изјави.

Државе чланице подвлаче да ће са међународним партнерима, радити да би "Украјина победила, да се поштује међународно право, да се обнови мир и територијални интегритет Украјине у њеним међународно признатим границама, да Украјина буде поново изграђена и да правда буде задовољена".

"До тог дана нећемо мировати", закључују земље чланице ЕУ у заједничкој изјави.
Европска унија, иначе, данас није успела да договори десети пакет санкција против Русије. Било је предвиђено да пакет биде усвојен на годишњицу инвазије на Украјину у петак.

(Танјуг) 

Група Г7 повећала је економску помоћ Украјини на 39 милијарди долара у 2023. години, саопштило је министарство финансија Јапана, који је члан Г7.

Како се наводи, овај новац ће Украјини "дати сигурност" и дозволити властима да наставе са испуњавањем својих дужности, изврше поправке кључне инфраструктуре оштећене у руским нападима и стабилизују економију земље, додаје се у саопштењу.

"Ово ће такође помоћи Украјини да одбрани територију. Ова финансијска помоћ је додатак нашој војној помоћи и обуци украјинских снага, додатак хуманитарној помоћи и развоју", истичу из Г7, преноси Кијев индепендент.

Г7 је позвала Међународни монетарни фонд и Украјину да покрену вишегодишњи програм вредан 15 милијарди долара до краја марта.

"Од овог програма се очекује да обухвати директну финансијску подршку, као и подршку структурним реформама које ће допринети опоравку Украјине", рекао је украјински премијер Денис Шмихал.

(Танјуг)

Аустралија ће послати Кијеву дронове и проширити санкције против Русије, пренео је Кијев индепендент.

Вредност дронова биће 33 милиона долара, а нове санкције ће се тицати руске војске, владе и медијских личности.

(Танјуг) 

Заменик амбасадора Кине у Уједињеним нацијама Даи Бинг рекао је на Генералној скупштини поводом годишњице украјинског рата да "бруталне чињенице пружају доказ да слање оружја неће донети мир".

Пекингов главни приоритет је да се постигне прекид ватре без одлагања, додао је Даи, рекашви да ће Кина наставити да игра конструктивну улогу у решавању кризе у Украјини.

Што се тиче нуклеарног рата, Даи је рекао да "све стране треба да се стриктно придржавају нуклеарних конвенција".

"Нуклеарно оружје се не може користити, нуклеарни рат се не може водити", поручио је Даи.

Украјинска централна банка издала је комеморативну новчаницу којом ће се сутра обележити годишњица почетка рата.

На једној страни новчанице од 20 гривна (0,5 евра) три војника носе државну заставу, док се на другој страни налази слика две руке везане траком.

"Да бисмо обележили годишњицу рата одлучили смо да покренемо комеморативну новчаницу. Новчаница садржи иновативне безбедносне карактеристике и имаће тираж од 300.000 примерака", рекао је гувернер Централне банке Украјине Андриј Пишниј током презентације новчанице у Кијеву.

(Гардијан) 

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да ће Запад наставити да подржава Украјину докле год буде потребно, али не би било "паметно" за Кијев да користи оружје које добије да нападне руску територију.

У интервјуу за немачки јавни сервис ЗДФ, Шолц је рекао да слање авиона Украјини за борбу "тренутно нема логике".

Немачка је почетком месеца одобрила слање тенкова "леопард" Украјини.

(Ројтерс)

Председник Украјине Володимир Зеленски позитивно је оценио најаве Кине да ће објавити документ са предлогом "политичког решења" украјинске кризе.

"Нисам још видео документ. Прерано је причати о документу. Генерално, чињеница да је Кина почела да прича о Украјини и да постоје неки сигнали је веома добра ствар", рекао је Зеленски у Кијеву, након састанка са премијером Шпаније Педром Санчезом, преносе агенције.

Кина је раније најавила да ће ове недеље, објавити документ са својим предлогом решења.

Зеленски је, такође, оценио да су састанци са кинеским званичницима неопходни и да је дипломатска порука већ послата.

"Пожељно је за Украјину да има састанке са Кином. Послали смо ту поруку дипломатским путем", поручио је Зеленски.

Водећи кинески дипломата Ванг Ји изјавио је у суботу, на Минхенској безбедносној конференцији, да ће његова земља представити свој став о смиривању украјинске кризе у документу који ће нагласити неопходност поштовања територијалног интегритета свих земаља.

"Предлажем да сви, поготово наши европски пријатељи, почну да хладне главе размишљају о томе шта треба да урадимо да бисмо зауставили овај рат," рекао је Ванг Ји и додао да "неке силе изгледа не желе да преговори буду успешни, нити да се рат заврши," не прецизирајући на кога тачно мисли.

(Танјуг)

Земље Европске уније нису успеле да се договоре о новом сету санкција Русији које су планирале на прву годишњицу инвазије Москве на Украјину.

Потребно је да се 27 земаља чланица ЕУ једногласно да сложе о увођењу санкција.

Позивајући се на неименовани извор, Пољска је блокирала пакет због предложених изузећа од забране увоза руског синтетичког каучука у ЕУ, а Пољске дипломате су наводно оцениле да су изузећа толико велика да би санкције учиниле неефикасним.

Представници држава чланица требало је да се поново састану у петак, на дан када је Русија напала Украјину прошле године, како би покушали да закључе договор о санкцијама.

(Ројтерс) 

"Волео бих да буду баш као Данска и Пољска. А дужа верзија је да буду издашније и брже у погледу испоруке оружја", рекао је пољски премијер Матеуш Моравјецки новинарима.

Пољска, кључни савезник Украјине, одиграла је пресудну улогу у убеђивању европских савезника да донирају тешко оружје Украјини, укључујуц́и тенкове, што је потез којем се до недавно противило неколико земаља.

"Будимо искрени. Да није Сједињених Држава, Пољске и Уједињеног Краљевства, вероватно Украјина не би преживела првих неколико недеља или првих неколико месеци", рекао је Моравјецки.

Говорећи уочи годишњице почетка рата у Украјини, Моравјецки и његова данска колегиница Мете Фредериксен нагласили су хитност пружања подршке Кијеву, као и да Европа не сме дозволити да Украјина буде поражена.

"Морамо да будемо свесни да немамо много времена. Дакле, ми треба да убрзамо нашу финансијску подршку и војну помоћ, потребно је више донација и морамо веома блиско сарађивати да се побринемо да Украјина има капацитете који су јој потребни", навела је Фредериксен.

(Ројтерс)

Санкције су у склопу намере Кијева да одржи у пуном обиму финансијски притисак на Русију због инвазије која је почела 24. фебруара прошле године.

"То је потпуна блокада финансијских институција Руске Федерације у приступу тржишту и средствима у Украјини. Треба да га ослабимо свим расположивим средствима, јер је то финансијски сектор који је стратешки донатор овог рата", објавио је гувернер Народне банке Украјине Андриј Пишњи на Фејсбуку.

Велика већина од 325 посланика гласала је за подршку овим мераама, које ће, како је предвиђено, бити на снази пола века.

Министарка економије Јулија Свириденко рекла је да ће ове санкције погодити стотине банака и десетине хиљада финансијских институција регистрованих у Русији.

Мере укључују забрану трансакција са имовином у власништву финансијских институција Руске Федерације, забрану успостављања пословних односа и забрану трансакција и улагања у руске финансијске институције, рекла је Свириденко.

Украјина је већ увела санкције стотинама руских званичника и бизнисменима, а људима повезаним са Русијом забрањено је власништво над земљом и учешће у државној приватизацији, јавне набавке руских добара и услуга, а обустављен је и пренос технологија за особе повезане са Русијом.

Украјина је позвала западне партнере да наметну више санкција Москви, укључујући предузимање корака који циљају на руски нуклеарни сектор.

(Ројтерс)

Група активиста је данас исцртала огромну украјинску заставу на путу испред руске амбасаде у Лондону, уочи годишњице рата у Украјини.

Активистичка група "Led By Donkeys" је раније зауставила саобраћај и разнела више од више од 300 литара боје преко пута користећи колица и четке за осликавање 500 квадратних метара заставе.

"Украјина је независна држава и народ са правом на самоопредељење. Масивна украјинска застава испред амбасаде у Лондону, требало би да подсети председника Русије Владимира Путинана на то," наводи група у саопштењу.

(Ројтерс)

Руски министар одбране Сергеј Шојгу оптужио је Запад да користи Украјину у покушају да разбије Русију.

Шојгу сматра да тај покушај неће успети.

"Користећи Украјину, удружени Запад настоји да распарча Русију, да јој одузме независност", рекао је Шојгу.

Додао је да су ови покушаји осуђени на пропаст.

(Ројтерс) 

Председник Русије Владимир Путин рекао је да ће Русија распоредити своју нову интерконтиненталну балистичку ракету "сармат", названу "сатана 2", као и да ће увести у арсенал хиперсоничне ракете и нове нуклеарне подморнице.

У обраћању поводом Дана бранилаца отаџбине, Путин је рекао да ће Русија "посветити повећану пажњу" јачању своје тзв. нуклеарне тријаде – на копну, мору и у ваздуху, преноси Ројтерс.

Навео је да ће интерконтиненталне балистичке ракете базиране на силосу "сармат" бити распоређене ове године. Ракета на течно гориво РС-28 "сармат", названа "сатана 2", развија се годинама. Пробно лансирање ракете извршено је у априлу 2022.

Осим тога, Путин је рекао да ће Русија наставити масовну производњу ваздушних хиперсоничних система "кинжал" и да ће почети масовне испоруке морских хиперсоничних ракета "циркон".

Увођењем пројекта подморнице на нуклеарни погон "бореј-А" "Цар Александар Трећи" у састав морнарице, удео савременог наоружања и опреме у поморским стратешким нуклеарним снагама достићи ће сто одсто, истакао је Путин.

"Цар Александар Трећи" је седма подморница класе "бореј-А" и свака може да носи 16 балистичких пројектила.

Путин је такође рекао да ће Русија развити све делове руских конвенционалних оружаних снага, побољшати обуку, додати напредну опрему, ојачати индустрију оружја и промовисати војнике који су се доказали у борби.

"Модерна, ефикасна војска и морнарица су гаранција безбедности и суверенитета земље, гаранција њеног стабилног развоја и њене будућности. Због тога ћемо и даље приоритетну пажњу поклањати јачању наше одбрамбене способности", закључио је руски председник.

(Reuters,theguardian.com)

Кијев је саопштио да Русија појачава нападе на фронту годину дана након инвазије са намерном да исцрпи украјинске снаге.

Украјински бригадни генерал Алексиј Громов рекао је да је Русија поставила за циљ да до лета у потпуности заузме два региона који чине индустријску област Донбаса у источној Украјини.

Најжешће борбе и даље се воде око источног града Бахмута, навео је Громов на конференцији за новинаре војном брифингу уочи годишњице инвазије у петак 24. фебруара прошле године.

"Непријатељ, који има предност у ресурсима људске мобилизације, намерно интензивира непријатељства у настојању да исцрпи јединице оружаних снага Украјине", рекао је Громов.

Краткорочно, према проценама, Кремљу је важно да до лета заузме кључна насеља у региону Доњецка, а у будућности све делове Доњецка и Луганска.

Кијев каже да Русија трпи велике губитке јер у борбе шаље недавно мобилисане трупе, али Громов је истакао да Москва користи боље припремљене војнике из редовних јединица у већ вишемесечној бици за Бахмут.

Борбе за Бахмут, северно од главног града региона Доњецка, биле су толико интензивне да су га команданти са обе стране називали "млином за месо".

(Reuters) 

Молдавија је одбацила тврдње руског Министарства одбране да Украјина планира напад на отцепљени молдавски регион Придњестровља након оружане провокације и позвала на смирење тензија.

Министарство одбране Русије оптужило је Украјину да планира оружану провокацију у самопроглашеном региону Молдавије за коју би оптужила руске снаге.

Молдавска влада објавила је саопштење на Телеграму у којем прецизира да државни органи одбацују тврдње из Моксве, наводи британска агенција.

„Позивамо на смиреност и информисање јавности из званичних и кредибилних извора Републике Молдавије. Наше институције сарађују са страним партнерима и у случају претњи по земљу јавност ће бити благовремено обавештена ", наводи се у саопштењу.

Молдавски министар спољних послова Нику Попеску рекао је Ројтерсу у среду да је некадашња совјетска република, која се осим са Украјином граничи и са Румунијом, чланицом НАТО, спремна за "пун спектар претњи" од Русије.

Наравно да имамо ограничена средства, али у исто време нисмо сами у томе ", додао је Попеску.

Руски борбени авион СУ-25 срушио се у Белгородској области близу границе са Украјином, али узрок инцидента још није познат, рекао је регионални начелник.

Позивајући се на хитне службе, РИА Новости су пренеле да је пилот успео да се катапултира.

Руско Министарство одбране је саопштило да је пилот погинуо, навео је Тас. 

У објави на Телеграму, начелник Белгорода Вјачеслав Глатков рекао је да су хитне службе и истражитељи на лицу места у близини града Ваљуки и да се утврђују разлози пада летелице.

Белгородска област, која се граничи са Харковским регионом, више пута је била мета ракетних напада од почетка руске инвазије на Украјину пре годину дана.

(Reuters, Tass)

Шведски министар одбране Пал Јонсон каже да је та земља планира да пошаље неке од својих борбених тенкова "леопард" у Украјину.

Шведска је од почетка рата слала Украјини више пута слала војну и цивилну помоћ.

Најновија серија укључује оклопна борбена возила пешадије, за које је Јонсон рекао да ће бити главни допринос земље Украјини у смислу опреме за копнено ратовање.

Шведска се такође спрема да Украјини пошаље напредни артиљеријски систем "арчер", али подршка у шведском парламенту расте да се додатно допринесе неким од око 120 немачких тенкова "леопард" које поседује у свом војном арсеналу.

"Отворени смо за ту опцију и у блиском смо дијалогу пре свега са Немачком", додао је Јонсон.

(Reuters)

Шпански премијер Педро Санчез допутовао је у Кијев да се састане са председником Володимиром Зеленским уочи годишњице почетка рата, саопштила је Санчезова канцеларија.

По доласку у Кијев, Санчеза су примили заменик министра спољних послова Украјине, украјински амбасадор у Мадриду и шпански амбасадор у Украјини, додаје се у саопштењу његовог кабинета.

Санчезова посета уследила је након што је председник САД Џо Бајден обећао нову војну помоћ Украјини у вредности од 500 милиона долара током изненадне посете Кијеву у понедељак.

У уторак је италијанска премијерка Ђорђа Мелони такође посетила украјинску престоницу ради разговора са Зеленским, када је обећала да ће наставити да пружа подршку у пружању отпора руским нападима, али је одбила да понуди борбене авионе.

Шпанска министарка одбране Маргарита Роблес рекла је у среду посланицима у Доњем дому да ће Мадрид испоручити Украјини шест борбених тенкова "леопард 2А4"  немачке производње након што буду подвргнути поправци, а испорука се очекује крајем марта или почетком априла.

(Reuters) 

Руско министарство одбране оптужило је украјинске власти да планирају инвазију на отцепљени регион Молдавије Придњестровље након што би извеле операцију за коју би оптужиле руске снаге, пренеле су РИА Новости.

Новинска агенција Тас пренела је изјаву заменика руског министра иностраних послова Михаила Галузина, који је рекао да је Запад наложио влади Кишињева да прекине сваку интеракцију са придњестровском администрацијом коју подржава Москва.

Молдавска председница Маја Санду оптужила је Москву раније овог месеца да планира државни удар како би збацила владу и увукла Придњестровље у свој рат.

Регион у којем се углавном говори руски одвојио се од тадашње совјетске Молдавије 1990. године након распада Совјетског Савеза 1991. године.

(Reuters)

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ позвао је чланице Уједињених нација да гласају за нацрт резолуције УН према којој се захтева од Русије да повуче своје трупе и позива на прекид непријатељства.

Борељ је у Њујорку на заједничкој конференцији са новинаре са шефом украјинске дипломатије Дмитром Kулебом, пре специјалне седнице Генералне скупштине УН о Украјини, изјавио да је у току прошле године било много страдања украјинског народа, хиљаде убијених људи и уништена цивилна инфраструктура, саопштила је Европска служба за спољне послове (ЕЕАС).

"Надам се да ће УН подржати ову резолуцију којом је Украјина затражила од ЕУ да предводи на транспарентан и инклузиван начин како би се ујединили сви који подржавају принципе УН. Јер овде се не ради само о Украјини већ о свету у којем желимо да живимо. Реч је о праву народа да живи слободно и мирно у независној, сувереној земљи чије границе признаје међународна заједница", рекао је Борељ.

Додао је да се резолуцијом поручује "не" освајачу.

"Kаже му се да не може да користи закон силе да би наметнуо своју вољу. О томе је реч у резолуцији: позив међународној заједници који треба да одјекне у Kремљу како би схватили да 'они губе овај рат војно, морално и политички'. Зауставити то и тражити мир, праведан и одржив мир, заснован на принципима Уједињених нација. Ништа више и ништа мање од тога", закључио је Борељ.

(Танјуг)