Енергоатом: Руске ракете пролетеле опасно близу нуклеарне електране; САД упозориле Кину да не шаље оружје Москви

Истрага о нападу на Кримски мост показала је да су га организовале украјинске специјалне службе, рекао је шеф руског Истражног комитета Александар Бастрикин у интервјуу за Тас.

"Истрага је доказала да су украјинске специјалне службе стајале иза организације терористичког напада на Кримски мост", рекао је Бастрикин.

Навео је да је 12 особа, међу којима су држављани Украјине, Јерменије, Грузије и Русије, који су учествовали у овом нападу, већ идентификовано, а осам их је у притвору.

"Стручне студије, укључујући техничке, доказа пронађених на лицу места се настављају. Све доступне информације се сумирају и анализирају како би се створила потпуна слика инцидента и идентификовали они који су умешани у овај злочин", рекао је Бастрикин.

Напад на Кримски мост догодио се 8. октобра прошле године.

(Тас) 

За протеклих безмало годину дана од почетка рата, из Украјине је избегло више од седам милиона људи. Готово пет милиона уточиште је пронашло у Европи, али више од тог броја Украјинаца је интерно расељено, највише на западу земље. Ужгород, близу украјинско-мађарске границе, посетила је екипа РТС-а.

У Ужгороду живи 120.000 становника, али у неким тренуцима било их је и двоструко више због расељених. Према званичним подацима, прошло је пола милиона људи, а незванично и двоструко више.

На маргинама Минхенске безбедносне конференције украјински званичници позвали су чланове Америчког конгреса да утичу на председника САД Џозефа Бајдена да Украјини пошаље борбене авионе Ф-16, наводећи да би савремени борбени авиони повећали способност украјинских снага да се боре са руским ракетним нападима.

У украјинским контактима, са конгресменима и сенаторима из редова републиканаца и демократа, учествовао је и украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба, преноси Ројтерс.

"Рекли су нам да желе борбене авионе типа Ф-16 да би потиснули непријатељску противваздушну одбрану", изјавио је сенатор Марк Кели, бивши астронаут који је у америчким ратним операцијама био пилот ловаца америчке морнарице.

Амерички председник је прошлог месеца кратко одговорио "не" када су га питали да ли би одобрио захтев Украјине да се испоруче авиони Ф-16, а званичници Бајденове администрације су оценили да би САД требало да се фокусирају на обезбеђивање оружја које се може одмах употребити на бојном пољу, а не на борбене авионе који захтевају опсежну и дуготрајну обуку.

(Ројтерс) 

Украјински председник Володимир Зеленски и француски председник Емануел Макрон разговарали су о сарадњи у области одбране и примени украјинске мировне формуле у 10 тачака, преноси Унијан.

"Наставио сам пријатељски дијалог са председником Француске", навео је Зеленски на Твитеру.

Ванредни састанак министара одбране ЕУ биће одржан 7. и 8. марта ради координације додатних испорука оружја и муниције Украјини, изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ на Минхенској безбедносној конференцији.

"Прва и најхитнија ствар коју геополитичка Европа мора да уради јесте да наоружа Украјину", рекао је Борељ, наведено је у саопштењу Европске службе за спољне послове.

Истакао је и да "Русија не може да добије овај рат и да Украјина мора да победи".

"Онда пређимо са речи на дела и убрзајмо нашу војну подршку Украјини, јер је Украјина у критичној ситуацији са становишта расположивог оружја", рекао је Борељ.

Нагласио је да недостатак оружја треба брзо да се реши и да је то питање недеља.

"А то се не може решити заједничком набавком и куповином јер свака набавка која дође на тржиште долази на крају низа дугачке листе налога које су већ донеле државе чланице", навео је Борељ.

Указао је да државе чланице морају да користе оно што имају и да је то питање за министре одбране.

"На предстојећем састанку 7. и 8. марта ћемо предложити да се убрза процес који је већ у току и мислим да радећи заједно то можемо", истакао је Борељ.

(Танјуг) 

Две руске ракете испаљене у суботу пролетеле су "опасно близу" нуклеарне електране на југу Украјине, саопштило је државно тело Енергоатом.

Енергоатом, који управља нуклеарним постројењима у земљи, саопштило је да су у 8.25 и 8.27 сати по локалном времену забележене две крстареће ракете које су летеле поред нуклеарне електране "Јужна Украјина".

Електрана се налази у региону Николајева, 128 километара северно од украјинске обале Црног мора. Украјински званичници су рекли да су четири ракете "калибар" лансиране из Црног мора, а да су две пресрели системи противваздушне одбране.

"Претња од удара у реактор са могућим последицама – нуклеарном катастрофом, поново је била велика. Ово је још један акт нуклеарног тероризма Руске Федерације који угрожава безбедност целог света", рекли су украјински званичници.

То тело је такође апеловало на Међународну управу за атомску енергију да предузме "све могуће мере за заустављање руског нуклеарног тероризма" и да успостави "зону забране летова над свим нуклеарним областима Украјине".

(Гардијан) 

Запад још не показује било какву спремност за мировне иницијативе за ситуацију у Украјини, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков у интервјуу за телевизију Росија 1.

"За сада колективни Запад није спреман нити отворен према мировним иницијативама", рекао је он, пренео је Тас.

Сматра да ће идеја председника Белорусије Александра Лукашенка о разговорима између руског и америчког лидера, Владимира Путина и Џозефа Бајдена, тешко добити подршку на Западу.

"Тешко је очекивати било какву врсту реципроцитета или одговора на такав подухват од било ког члана колективног Запада", рекао је он.

Лукашенко је раније позвао Бајдена у Минск, рекавши да је вољан да се договори о састанку између њега и Путина.

Песков је нагласио да се Бајден "неће заустављати нигде током предстојећег путовања у Европу, осим у Пољској".

Од 20. до 22. фебруара Бајден ће посетити Пољску, где ће се састати са председником те земље Анджејом Дудом и лидерима земаља "Букурештанске деветорке" – Бугарске, Мађарске, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Словачке, Чешке и Естоније.

(Танјуг) 

Русија је претрпела скоро 143.000 жртава од почетка рата у Украјини, наводи украјинска војска.

У најновијем ажурирању украјинског Министарства одбране наводи се да је број жртава на руској страни достигао 142.860, што је 590 више него јуче.

Такође се наводи да је уништено 3.310 тенкова и 6.545 борбених оклопних возила.

(Гардијан) 

Москва је осудила изјаву председника Француске Емануела Макрона о поразу Русије, рекавши да се Москва и даље сећа судбине Наполеона Бонапарте и оптужила га за "дволичну дипломатију" према Кремљу.

Макрон је рекао за Журнал ди диманш да Француска жели да Русија буде поражена у Украјини, али да никада није желео да се сломи као држава.

"О том 'никад': француска историја није почела са Макроном, а остаци Наполеона који почивају у Паризу, подсећају Француску и Русију на историју, и обе земље треба то да разумеју", рекла је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Додала је да је Макрон отворено признао да се Запад све ове године не само мешао у унутрашње ствари Русије него и хтео да промени власт.

"Стално је тражио саговорнике у Москви, а истовремено је знао да је против Русије покренута кампања за смену власти", додала је она, преноси РИА Новости.

(Ројтерс)

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је данас да Запад мора да обезбеди још војне помоћи Украјини и убрза своје испоруке.

"Мора се урадити много више и много брже. Још постоји много тога што треба да се уради. Морамо повећати и убрзати нашу војну подршку", рекао је Борељ говорећи на Минхенској безбедносној конференцији.

Борељ је казао да подржава естонски предлог за ЕУ да се купи муниција у име чланица како би помогле Украјини.

Предлог је изнела премијерка Естоније Каја Калас.

"У потпуности се слажем са предлогом естонске премијерке, радимо на томе и успећемо", рекао је Борељ.

(Ројтерс) 

Шеф Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол упозорио је на могуће несташице енергената следеће зиме, пошто релативно мало природног течног гаса (ЛНГ) стиже на тржиште, док ће кинеска потрошња порасти ове године.

Бирол је рекао за Ројтерс да су европске владе донеле бројне добре одлуке прошле године како би обезбедиле енергетске залихе, као што је прављење нових ЛНГ терминала који су заменили испоруке руског гаса путем гасовода.

Казао је да се европским земљама "посрећило" јер је блага зима ублажила потрошњу, док је "економска слабост" у Кини довела до првог пада у потрошњи у претходних 40 година у тој земљи.

"Уколико не буде неких изненађења, у финишу ове зиме пролазимо можда са неком модрицом ту и тамо. Међутим, питање је шта ће се дешавати следеће зиме", рекао је Бирол на Минхенској безбедносној конференцији.

Он очекује додатне 23 милијарде кубних метара ЛНГ ове године, наводећи да ће само са малим јачањем економије Кина вероватно "прогутати" 80 одсто додатног гаса како се ублажавају антиковид мере.

"Иако имамо довољно ЛНГ терминала, можда нема довољно гаса да се увезе и стога наредна зима неће бити лака за Европу. Није време за опуштање, није време за славље", рекао је он.

(Ројтерс) 

Државни секретар САД Ентони Блинкен упозорио је директора Канцеларије за спољне послове Комунистичке партије Кине Ванг Јија на последице уколико Пекинг пружи материјалну подршку Русији у нападу на Украјину.

Блинкен је рекао да је Вашингтон забринут да Пекинг разматра слање оружја Москви.

"Постоје разни типови смртоносне помоћи о којој, ако ништа друго, бар размишљају да пошаљу, у шта улази оружје", рекао је Блинкен.

Нагласио је да ће Вашингтон ускоро објавити више детаља о томе.

Њих двојица су се састали на непознатој локацији, на маргинама Минхенске безбедносне конференције, неколико часова након што је Ванг критиковао Вашингтон да је "хистеричан" у актуелном спору око америчког обарања кинеског балона изнад САД.

(Ројтерс) 

Амерички државни секретар Ентони Блинкен потврдио је да су представници америчке владе разговорали са милијардером Илоном Маском о коришћењу сателита Старлинк у Украјини.

Упитан током интервјуа за ТВ мрежу Ен-Би-Си њуз, који би данас требало да буде емитован, да ли су САД замолиле Маска да украјинској војсци не ограничава услуге Старлинка, Блинкен је одговорио:

"Не могу да поделим с вама садржај ниједног разговора, али могу да кажем да смо разговарали."

Маскова компанија "Спејс екс" саопштила је овог месеца да је предузела кораке да спречи украјинску војску да користи услуге сателита Старлинк за контролу кретања беспилотних летелица у подручјима у којима се води рат са Русијом, преноси Ројтерс.

Компанија "Спејс екс" је испоручила у Украјину опрему за Старлинкове терминале за приватне кориснике, што би украјинска војска могла да искористи да се повеже са скоро 4.000 сателита које је Маскова компанија до сада лансирала у ниску орбиту око Земље.

(Ројтерс, Танјуг)

Руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов рекао је данас да Вашингтон покушава да оправда сопствене акције за подстицање украјинске кризе оптужбама за наводне злочине Москве у Украјини и указао на "бескрајно пумпање" Кијева оружјем.

"Некада су Американци говорили да ће Украјину снабдевати искључиво одбрамбеним наоружањем, а сада преносе тешка оклопна возила, артиљерију, вишецевне бацаче ракета. САД снабдевају нацисте обавештајним подацима, обучавају милитанте", рекао је амбасадор, преносе РИА Новости.

Антонов се осврнуо на изјаве потпредседнице САД Камале Харис, која је на Минхенској безбедносној конференцији оптужила Русију за "злочине против човечности" у Украјини, а то је јуче исто изјавио и државни секретар Ентони Блинкен.

Дипломата је напоменуо да САД игноришу чињеницу да украјинска користи забрањену муницију, која се, како је рекао, у великим количинама увози у Украјину.

Осим тога, како је навео, Вашингтон "радије окреће леђа језивим сценама погубљења заробљених руских војника".

Руски амбасадор је рекао да је "оваква дволичност САД нечувена".

"Зашто Стејт департмент ћути о зверствима украјинских насилника? Где гледају стручњаци америчких организација за људска права?", запитао је Антонов.

(Танјуг) 

Премијер Велике Британије Риши Сунак изјавио је да је Лондон "спреман да подржи све савезнике да сада пошаљу борбене авионе Украјини".

Говорећи на Минхенској безбедносној конференцији, Сунак је рекао да је Британија спремна да предводи обуку украјинских пилота и поновио позив савезницима да удвоструче подршку.

Раније је Сунак истакао да је "апсолутно разумно" да НАТО пошаље далекометно оружје Украјини како би могла да "спроведе контраофанзиву којом ће истерати Русију са украјинске територије".

Када су новинари упитали Сунака да ли ће Британија послати оружје којим би се циљао Крим, он је рекао да НАТО мора да помогне Украјини да оствари одлучну предност на бојном пољу тенковима, у ваздуху, артиљеријом и оружјем дугог домета.

(Скај њуз, Ројтерс)