Зеленски: Руска пролећна офанзива већ почела; ЕУ: Нуклеарна енергија неће бити на мети санкција

Британски премијер Риши Сунак и пољски председник Анджеј Дуда сложили су се да је важно појачати подршку Украјини наредних недеља, саопштено је из Сунакове канцеларије.

"Обојица су сагласна да је потребно да се подршка Украјини убрза наредних недеља", наводи се из Сунакове канцеларије, пренео је Ројтерс.

Двојица лидера су разговарала и о обуци украјинских пилота по стандарднима НАТО, а која ће ускоро почети у Британији.

(Ројтерс) 

Украјински председник Володимир Зеленски искључио је могућност предаје дела своје земље Русији у склопу мировног споразума.

У нтервјуу за Би-Би-Си уочи годишњице почетка рата, Зеленски је упозорио да би уступање земље значило да би Русија могла да "настави да се враћа", док ће западно оружје приближити Украјину миру.

Зеленски је такође рекао да је предвиђена пролећна офанзива већ почела. "Руски напади се већ дешавају из неколико праваца", рекао је он.

Он, међутим, верује да украјинске снаге могу наставити да се одупиру напредовању Русије све док не буду у стању да покрену контраофанзиву - иако је поновио своје позиве за већу војну помоћ са Запада.

"Наравно, модерно оружје убрзава мир. Оружје је једини језик који Русија разуме", рекао је Зеленски.

(Би-Би-Си)

Руско министарство спољних послова саопштило је да је Украјина након преговора вратила 101 ратног заробљеника, док је украјински Координациони штаб за поступање са ратним заробљеницима навео да је у ту земљу врачено 100 војника и један цивил.

"Руски војни транспортни авион пребациче заробљенике у Москву ради третмана и рехабилитације у медицинским установима руске војске", наводи се у саопштењу.

Шеф кабинета украјинског председника Андреј Јермак потврдио је да су 100 војника и један цивил врачени Украјини.

Према његовим наводима, сви они су бранили опкољени град Маријупољ, пре него што је пао у руке руских трупа.

Раније овог месеца украјински председник Володимир Зеленски је рекао да је од поћетка рата прошлог фебруара Украјина обезбедила ослобађање 1.762 мушкарца и жена из руског заробљеништва.

(Reuters)

Јенс Столтенберг изјавио је да сукоб између држава Алијансе и Русије може бити дугорочан, као и да би Алијанса морала да буде спремна за такав расплет догађаја.

"Морамо бити спремни на дуге стазе. Ово може трајати много, много, много, много година", рекао је Столтенберг новинској агенцији АФП, преноси Тас.

Изразио је и уверење да 30 држава чланица и даље има за циљ да подржи Украјину и испоручи оружје и муницију Кијеву.

Према његовим речима, успех "руске специјалне војне операције" постаће "трагедија за Украјинце", али ће бити опасан и за друге земље, јер ће послати поруку да се међународни сукоби могу решавати силом.

(Танјуг, Тас) 

Столтенберг је у Анкари, на конференцији за новинаре са шефом турске дипломатије Мевлутом Чавушоглуом, осудио паљење Курана на протесту у Шведској, али је нагласио да то није противзаконито у Европи, преноси АП.

"Мој став је да оба (захтева) сада могу да се ратификују. Али главно питање није да ли су истовремено ратификовани, главно питање је да се (захтеви) Финске и Шведске ратификују што је пре могуће", рекао је Столтенберг.

С друге стране, Чавушоглу је оценио да није реално рећи да је Шведска у потпуности испунила своје обавезе.

"У овом тренутку, не видимо конкретне кораке које бисмо волели", поручио је Чавушоглу.

Он је додао да ће разговарати о захтеву Финске и Шведске да се придруже НАТО наредне недеље са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном.

Чавушоглу је рекао да ће са Блинкеном разговарати и о билатералним односима, као и о нападу Русије на Украјину.

Турска оптужује владу у Стокхолму да је превише блага групама које Анкара сматра терористичким органитацијама или егзистенцијалним претњама, укључујући курдске групе.

( Танјуг)

Руска Државна дума усвојила је данас закон о укидању међународних споразума Савета Европе који се тичу Русије.

Закон је донет на предлог председника Русије Владимира Путина и тиче се укупно 21 документа, међу којима су Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Конвенција о сузбијању тероризма и Повеља Савета Европе, преносе РИА Новости.

"У вези са прекидањем чланства Русије у Савету Европе, од 16. марта 2022. године поменути међународни споразуми сматраће се прекинутим када се ради о Русији", наводи се у документу.

(Танјуг)

"Иницијатива Феникс подстиче рад на реконструкцији украјинских градова. Као први корак, повезац́е украјинске градове са градовима ЕУ како би разменили искуства на у климатској неутралности, енергетској ефикасности и ниском утицају на животну средину", саопштила је ЕК.

Синкевичијус је рекао да је рат у Украјини изазвао огромну људску патњу и нанео непоправљиву штету природи, као и да је кључно да се помогне у обнављању украјинских региона, али иземљишта, вода и шума које су "темељ просперитета земље".

Комесар ће се састати са министрима и градоначелницима како би детаљније разговарали о специфичним потребама и подршци коју Комисија може да пружи за припрему украјинских градова за фазу реконструкције.

Циљ је да Украјина усклади своје напоре за обнову са политиком европског зеленог договора и новим еколошким законодавством.

Иницијатива "Феникс" је креативна и интердисциплинарна иницијатива Европске комисије из 2020 године, која повезује европски зелени договор са животним простором и иницијативе које повезују одрживост, естетику и инклузивност. Иницијатива је отворена и за земље Западног Балкана.

(Танјуг)

Руска противваздушна одбрана одбрана оборила је још неколико украјинских дронова код обале Крима, рекао је градоначелник Севастопоља Михаил Развожајев.

Развожајев је написао на Телеграму да је напад на Крим покренут синоћ и да је сада ситуација у граду мирна.

(Гардијан) 

Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да је Белорусија спремна да се бори заједно са Русијом само у случају агресије на његову земљу, јавила је агенција Белта.

"Спреман сам да се борим заједно са Русима са територије Белорусије само у једном случају: ако бар један војник дође на територију Белорусије из Украјине да убија мој народ", рекао је Лукашенко.

Истакао је да би у случају агресије на Белорусију, одмазда била најтежа. Лукашенко је упозорио да ће у том случају рат добити сасвим другачији карактер и напоменуо да се то не тиче само Украјине, већ и других суседа, пренео је Тас.

(Танјуг) 

Како се наводи, две трећине досељеника из Украјине стигло је у прва три месеца након руске инвазије на ту земљу, односно између марта и маја прошле године.

Подаци су објављени годину дана од почетка инвазије 24. фебруара која је довела до расељавања милиона Украјинаца.

Не рачунајући оне који су се вратили у Украјину, у Немачкој је прошле године остало 962.000 украјинских избеглица, што је више од укупног броја од 834.000 који су дошли из Сирије, Авганистана и Ирака између 2014. и 2016. године.

Завод је саопштио да је то грађане Украјине учинило другом заједницом по броју исељеника у Немачкој после турских држављана.

(Ројтерс)

Русија је испалила на Украјину 36 крстарећих и других пројектила, а украјинска ПВО оборила најмање њих 16, саопштили су украјински званичници.

Једна 79-годишња жена је погинула, а најмање седам особа је повређено када су пројектили погодили источни град Павлоград, известио је украјински локални начелник Сергеј Лисак.

Регионални начелник у западној Украјини Максим Козицки рекао је да је избио пожар у критичном инфраструктурном објекту у провинцији Лавов.

Шеф канцеларије председника Украјине рекао је да су руске снаге гађале север, запад и југ земље, пренео је АП.

(Танјуг) 

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Олексиј Данилов тврди да Русија планира масовни напад за 24. фебруар, на годишњицу напада на Украјину.

Данилов је рекао да је Украјина спремна за ударе.

"Спремни смо за то. Мислим да већ знамо шта су такви напади, након што смо имали 115-120 пројектила за један дан. Издржаћемо и тај дан", рекао је Данилов.

(Унијан)

Русија је покренула ракетне ударе широм Украјине, рекли су украјински званичници, након што су западни савезници обећали да ће појачати војну помоћ украјинским оружаним снагама како би подржали планирану контраофанзиву.

Важна инфраструктура оштећена је у руским ударима на област Лавов на западу Украјине, јавио је на Телеграму шеф Лавовске обласне државне управе Максим Козицки и додао да нема жртава.

"Током ваздушне узбуне погођен је критични инфраструктурни објекат у Лавовској области. Нема жртава. Пожар је угашен. Чувајте се, не игноришите сирене за опасност", рекао је он.

Напад се догодио у раним јутарњим сатима, а сирене за ваздушну опасност огласиле су се широм Украјине.

(Гардијан)