Експлозије на Северном току – тајна операција на дну Балтика

Експлозије које су уништиле цеви гасовода Северни ток резултат су компликоване тајне операције, у коју су осмислили највиши званичници администрације председника Џозефа Бајдена. Експлозив су поставили Американци, док су гасовод у ваздух дигли Норвежани, тврди Симур Херш.

Бела кућа и ЦИА су тврдње америчког новинара одбациле као "нетачне" и "производ маште".

Хершове тврдње уследиле су пошто најмање четири независне истраге, ни шест месеци од експлозија на руском гасоводу, нису успеле да идентификују починиоце напада у којем су, недалеко од данског острва Бергхолм, уништене три од укупно четири цеви најзначајнијег енергетског постројења на северу Европе.

Серију истрага покренула је Шведска, чији су истражитељи почетком октобра обзнанили да је гасовод уништен у серији експлозија, наглашавајући да је на основу прикупљених доказа "појачана сумња" да се ради о саботажи.

"Потврђујемо да је било детонација на Северном току 1 и 2 унутар шведске економске зоне у којима је причињена знатна штета на гасоводу. Истрага места експлозије појачала је сумњу да се ради о саботажи", навео је, тада, шеф истражитеља Матс Љундквист.

Швеђани су, истовремено, доказе и резултате истраге прогласили "поверљивим информацијама директно повезаним са националном безбедношћу", чиме су, суштински, нестале шансе за заједничком истрагом на којима је, бар неко време, инсистирала Европска унија.

Заједнички истражни тим, који су накратко после експлозија чинили стручњаци из Шведске, Немачке и Данске, престао је да постоји пошто су, прво Швеђани, а убрзо затим и Данци иступили из тела замишљеног као међународни механизам за спровођење истрага.

Разлог распада заједничке истраге је одбијање Шведске да дели поверљиве информације са другим државама, што би, према одредбама Европске агенције за сарадњу на пољу кривичног права, била обавеза владе у Стокхолму.

Крајем октобра, у воде недалеко од места хаварије стигао је и истраживачки брод "Нефрит" који је ангажовала компанија "Nord Stream AG" како би истражио узроке експлозије. Руска страна, укључујући и компанију која је власник гасовода, до сада није добила дозволу за покретање истраге.

Херш: Бела кућа, ЦИА, Норвешка...

Пет месеци пошто је уништен, детаље о начину на који је "страдао" стратешки важан гасовод изнео је некадашњи новинар Њујорк тајмса и Њујоркера, добитник Пулицерове награде Сејмор Херш који је за ову операцију окривио Белу кућу, Централну обавештајну агенцију и на концу Норвежане, наводно одговорне за активирање експлозива.

За операцију, коју су осмислили председник Џозеф Бајден, његов саветник за националну безбедност Џејк Саливен, те државни секретар Ентони Блинкен и његова помоћница Викторија Нуланд, одговорна је и ЦИА и припадници Центра за рониоце и спасавање америчке ратне морнарице, смештеног у Панама Ситију на Флориди.

"Одлука о саботажи на гасоводу донета је после више од девет месеци дебате међу званичницима о начинима на који би се тај циљ најефикасније постигао. Већину времена није дискутовано о мисији, већ о начину на који би се то могло урадити а да се не открије починилац", пише Херш.

Рониоци из центра на Флориди изабрани су јер не потпадају под надлежност команде за специјалне операције, која је обавезна да о акцијама унапред обавести Конгрес. Планирање ове операције комплетирано је у првим месецима 2022. године.

Експлозив постављен у јуну

Рониоци америчке морнарице су, како тврди Херш, експлозив на цеви Северног тока поставили у јуну прошле године, током маневара названих "Балтопс 22". У исто време, постављени су и детонатори, који су активирани три месеца касније.

Хершове тврдње подударају се са малобројним детаљима који су, до сада, процурили из истраге коју воде власти у Берлину.

"Напади на гасоводе Северни ток 1 и 2 комплексна је операција, коју није могла да изведе терористичка организација, већ само добро опремљене и обучене специјалне снаге", оценили су немачки безбедносни стручњаци.

Недељник "Шпигл" је, после експлозија, објавио да је америчка Централна обавештајна агенција још током лета упозорила Немце на могуће нападе на Северни ток, тврдећи да су пресретнуте руске комуникације у којима се изражава забринутост због могућих украјинских акција усмерених против овог гасовода.

Могућност да, осим Северног тока 1, проради и нови крак гасовода из Русије ка Немачкој, наишао је на бројне противнике у САД, па је Бајденова администрација била у великој мери принуђена да промени приступ, пошто су Тед Круз и републиканци у Сенату запретили да ће блокирати избор амбасадора, осим Николаса Бернса, који је именован за амбасадора у Пекингу.

Блокада у Сенату и чињеница да су Руси гомилали трупе на граници са Украјином, вратили су фокус Бајденове администрације на Северни ток 2, пише Херш, пре свега због страха да би Немачка могла да покаже озбиљне резерве према наоружавању Украјине за рат са Русијом.

Планирање саботаже

Херш наводи да је, неколико месеци пре експлозија, у оптицају било више могућности за напад, укључујући понуду морнарице да употреби нову подморницу, ратног ваздухопловства да поред гасовода испусти бомбе које ће касније бити активиране, док је ЦИА инсистирала да било који план мора бити тајан.

На крају, избор је сведен на рониоце, али је и даље добар део званичника показивао озбиљне резерве, због честих руских патрола у Балтику, као и чињенице да у околини нема нафтних платформи, које би "прикриле" ову операцију.

План је, коначно, финализован почетком године, а 7. фебруара Бајден је после састанка се немачким канцеларом Олафом Шолцом рекао да "уколико Русија нападне... Северног тока 2 више неће бити".

Изјавом америчког председника и нешто ранијим јавним наступом Викторије Нуланд, тврде званичници, ова операција престала је да буде тајна и самим тим планери више нису имали обавезу да о њој обавесте Конгрес.

Норвежани су, убрзо затим, пронашли идеално место за напад – у плитким водама Балтика, недалеко од острва Борнхолм.

Редовни заједнички маневри на Балтику оцењени су као идеална прилика да се постави експлозив, посебно након што су Американци вежбама додали и нови елемент – истраживање и развој.

Првобитно је планирано да експлозив буде активиран 48 сати после постављања, али су Американци сматрали да би такав временски рок недвосмислено указивао на умешаност Вашингтона.

На крају, норвешки патролни авион П-8 испустио је сонар недалеко од места на којем је експлозив постављен. Неколико сати касније, експлодирале су цеви гасовода Северни ток 1 и 2.

Наредни П-8, овај пут амерички, надлетео је ово подручје непосредно после детонација.

„Морнарички П-8А је био на рутинском лету изнад Балтичког мора невезано за цурење из гасовода Северни ток", рекао је тада Ројтерсу портпарол америчке ратне морнарице, што је изазвало лавину спекулација о наводној америчкој умешаности у саботажу гасовода.

Непосредно после експлозије, бивши пољски министар спољних послова Радек Сикорски написао је на Твитеру: „Хвала САД", али је после неколико дана обрисао твит.

Према једној од верзија, која је после хаварије представљена у западним медијима, саботажу су изазвали Руси покушавајући да вештачки подигну цене природног гаса и истовремено покажу како су у стању да изведу такву акцију и на другим подводним инфраструктурним објектима од глобалног значаја.

Оптужбе и контраоптужбе 

Истовремено, добар део западних обавештајаца сматра да уништавање гасовода Северни ток 1 и 2 ни у ком случају не одговара руским интересима, посебно уколико се у обзир узме могућа употреба овог гасовода у будућности.

Русија је пак за хаварију оптужила Велику Британију и пре свих Американце, тврдећи да је зона у којој су се експлозије догодиле била под контролом америчких обавештајних служби.

„Санкције нису биле довољне Англосаксонцима. Прешли су на саботаже... Почели су да уништавају паневропску енергетску инфраструктуру. Свима је јасно ко има користи од овога. Они који имају користи, то су и урадили", рекао је тада руски председник Владимир Путин.

Гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени су у експлозијама које одговарају снази 500 килограма ТНТ-а. Толико је било потребно да се уништи неколико центиметара челичне облоге и исто толико армираног бетона у који су постављене цеви гасовода, проценила је немачка обавештајна служба БНД.

С обзиром на то да су цеви постављене на дубини од 80 до 110 метара, немачки безбедносни експерти сматрају да је искључено да су за напад одговорне терористичке организације, већ једна од оних неколико држава које имају способност да овакву акцију планирају и изведу.

Напади на Северни ток 1 и 2 најдрастичнији су примери међу око 10.000 напада на енергетску инфраструктуру од 1980. године, колико их је избројао швајцарски Инстутут „Паул Шерер".