Дојче веле: Зашто још много западних фирми послује у Русији

Повлачење није исто што и повлачење?

Наиме, актуелно истраживање Универзитета Санкт Гален и Високе економске школе ИМД показује да се од 1404 фирме из групе земаља Г7 и Европске уније њих 8,5 одсто заиста повукло из Русије. Пре рата у Русији је било активно 2405 представништава западних фирми. Откуд толика разлика између речи и дела?

"Најпре је важно питање како се уопште дефинише повлачење из Русије", каже Холгар Герг, председник Института за светску привреду из Кила.

Он објашњава да је у назначеном истраживању реч о фирмама које су потпуно затвориле своја представништва. Али под повлачењем може да се подразумева обустава испорука или прекид нових инвестиција. Он каже да је један од разлога и то што су у банци података ОРБИС садржани само подаци о већим фирмама.

Москва жели да спречи одлазак инвеститора

Додатно објашњење су правне препреке за неруске концерне, који желе да се повуку из Русије.

"Листа страних предузећа која желе да напусте земљу свакодневно је све дужа. Међутим, руска Влада чини све да спречи тај процес и све више заоштрава услове", наглашава Михаел Хармс, први човек Источног одбора немачке привреде.

Он објашњава да је инвеститорима тренутно потребна "дозвола институција, делом чак и дозвола самог председника".

Додатно је децембра прошле године донет пропис по којем је продаја удела у фирми дозвољена само по цени која износи 50 одсто од тржишне цене. Руска држава при таквим продајама добро зарађује јер за себе узима десет одсто куповне цене.

"Отуд не треба да чуди да је велика већина западних инвеститора смањила обим посла, али да је тек мали део страних фирми заиста напустио тржиште", каже Хармс.

Пример је Фолксваген који је своју производњу у руском граду Калуги обуставио марта 2022, али није могао да прода производне погоне, па је правно гледано још увек присутан у Русији.

У привредним круговим влада уверење да у међувремену постоје мале шансе да нека фирма постигне добру цену приликом ликвидирања својих послова у Русији.

Француски произвођач аутомобила Рено је свој руски огранак продао за једну рубљу и сада мора да отпише губитак од две милијарде евра. Осим тога, потражња за тим фирмама је изван Русије мала, па је тржишна цена страних представништава опала.

Одлазак из Русије није само морално питање

"Санкције ЕУ и Сједињених Америчких Држава односе се на веома специфичне бранше", објашњава Герг и додаје да највећи део предузећа која још увек послују у Русији није погођен забраном извоза, јер се санкције односе на такве производе као што су полупроводници или хемикалије који могу бити употребљавани у производњи оружја. "Ради се пре свега о питању морала, али не само о томе".

Институт за светску привреду је јуна 2022. у једној студији установио да у Русији и даље послују мања и средња предузећа која у Русији продају највећи део својих производа. "Те фирме би приликом напуштања Русије морале да претрпе знатне губитке", каже Герг.

Могуће последице за тамошње запослене

Осим тога, економиста упозорава на гашење бројних радних места у Русији. Трговачки концерн Глобус тако образлаже свој останак у Русији – одговорност за 10.000 запослених у 19 руских филијала.

Осим тога концернима прете и друге последице. Глобус се боји принудног подржављења фирме и правних последица за тамошњи менаџмент и раднике. И немачка фирма САП је у априлу 2022. саопштила да мора бити опрезна са обустављањем пословања са руским муштеријама, јер људи у њиховим руским филијалама могу сносити последице.

Гаспром је немачкој фирми из енергетске бранше "Wintershall Dea" испразнио банковне рачуне за три заједничке фирме у Русији, јер је руководство ипак најавило потпуно повлачење из Русије.

Неке фирме имају делимично добре аргументе, на пример хуманитарне аспекте. Четири немачке компаније из здравственог сектора као што су Фрезенијус, Сименс Хелтхајнерс, Браун и Штада послују у Русији и намеравају тамо да остану.

Сименс је саопштио да је приступ медицинској нези "људско право". Фрезенијус је такође издао саопштење: "Ми не можемо да напросто оставимо наше тамошње пацијенте на цедилу".

Посебно пуно немачких фирми у Русији

У Русији су према истраживању Универзитета Санкт Гален још увек активне 1.284 фирме из групе најразвијенијих индустријских земаља Г7 као и из Евроспке уније. На првом месту је Немачка са око 250 фирми, што је 19,6 одсто од укупног броја. Следе Кипар (16,4 одсто) и Сједињене Америчке Државе (12,4 одсто).

Герг сматра да то није изненађење: "Немачка је један од највећих инвеститора у Русији и један од најблискијих партнера". Он објашњава да земље имају испреплетеност са другим економијама независно од политике. "Зато Немачка тамо има већи број предузећа него друге земље, али и велики број фирми које се повлаче".

Од 120 великих фирми које су напустиле Русију, Немачка је са 11,7 одсто на трећем месту после Сједињених Америчких Држава и Финске.

"Има још простора за побољшање"

Према подацима Источног одбора немачке привреде извоз у Русију је битно смањен, немачке испоруке су прошле године биле на нивоу који није био тако низак од 2003. године.

У поређењу са годином пре тога, извоз је опао за 45 одсто.

Наводи се да "има још простора за побољшање". "Што дуже траје руска инвазија, то ће више фирми одлучити да се повуку из Русије", верује председник Института за светску привреду из Кила.

Он каже да на Западу фирме које остају у Русији тиме не помажу свом имиџу а тиме ни свом промету.