Шпигел: Шолц дао зелено светло за испоруку "леопарда"; Гроси: У инспекцији нуклеарки није пронађено оружје

"Са великом тугом морамо да објавимо да је наш вољени Криси убијен заједно са својим колегом Ендрјуом Багшоом током извођења акције хуманитарне евакуације из Соледара, на истоку Украјине", саопштила је његова породица у изјави коју је објавио британски Форин офис, преноси Ројтерс.

Додају да је његова несебична одлучност у помагању старима, младима и угроженима учинила његову породицу изузетно поносним.

Руска група Вагнер саопштила је раније овог месеца да су њене снаге пронашле тело једног од двојице Британаца који су пријављени као нестали у источној Украјини, на месту тешких борби између украјинских и руских снага.

Украјинска полиција је саопштила да су њих двојица напустили Краматорск и упутили се у Соледар 6. јануара и да су пријављени као нестали следеће вечери након што је прекинут контакт са њима.

Породица није саопштила додатне детаље о околностима њихове смрти.

(Reuters) 

"Неколико стотина тенкова за наше тенковске посаде – најбоље на свету. Ово ће постати ‘права песница демократије против аутократије из мочваре’", написао је Андриј Јермак на Телеграму убрзо након што је магазин Шпигел објавио да ће Берлин одобрити извоз борбених тенкова "леопард".

(Reuters)

Немачки канцелар Олаф Шолц одлучио је да пошаље тенкове "леопард 2" у Украјину и дозволи другим земљама као што је Пољска да то исто учине, објавио је магазин Шпигел. То је потврдио и неименовани извор Ројтерса.

Како наводи Шпигел, одлука се односи на најмање једни батерију тенкова "леопард 2 А6". Батерија се обично састоји од 14 тенкова.

И друге земље савезнице, као што су скандинавске, исказале су намеру да заједно са Немачком испоруче своје "леопарде" Кијеву, наводи Шпигел.

(Reuters)

Турска је отказала састанак трилатералног механизма са Шведском и Финском, који је био заказан за фебруар, након протеста у Стокхолму који су изазвали оштру осуду Анкаре, објавио је тамошњи јавни сервис.

Финска и Шведска су аплицирале за чланство у НАТО, а 28 од 30 земаља је одобрило њихов улазак. Турска и Мађарска то још нису учиниле.

Шеф Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси рекао је да у инспекцији украјинских нуклеарки није пронашао војну опрему.

Гросијеве примедбе уследиле су дан након што је руска спољна обавештајна служба оптужила Украјину да складишти оружје које је испоручио Запад у нуклеарним електранама широм земље.

Гроси је у Европском парламенту рекао да је ИАЕА успоставила стално присуство у свим украјинским нуклеаркама и да је наредио инспекције како би се утврдило да ли се у некој од њих налази војна опрема.

"Резултат тих инспекција је негативан", истакао је Гроси.

Нагласио је да је ово други пут да је ИАЕА успела да "оповргне оптужбе о илегалним и веома опасним стварима које се наводно дешавају у украјинским централама", подсећајући на претходне оптужбе о производњи "прљаве бомбе".

(Reuters)

Таква одлука дошла би само неколико дана након што се Вашингтон успротивио слању Абрамса, упркос захтевима Кијева и притиску јавности на Берлин да пошаље своје тенкове леопард и одобри иззвоз у Зукрјину државама који га имају у свом војном арсеналу.

Украјина каже да би тешко оклопни западни борбени тенкови дали њеним трупама већу мобилност и заштиту уочи нове руске офанзиве коју Кијев очекује у блиској будућности.

У Кијеву очекују би тенкови могли да помогну Украјини да поврати део територије која је припала Русији.

Амерички званичници су рекли раније да је "абрамс" тежак за одржавање, да је тешко обучити Украјинце да њиме управљају и да притом користи млазно гориво, што га, како истичу, чини лошим избором за ову фазу рата.

(Reuters)

"Хитно ћемо радити на доношењу одлуке", рекао је Свен Гиеголд на конференцији о одбрани у Берлину коју је организовао лист Ханделсблат, додајући да је немачко министарство одбране "предњачило по том питању".

(Reuters) 

Шмихал је рекао да је ситуација у енергетском сектору и даље тешка, али под контролом након вишемесечне руске кампање удара беспилотним летелицама и ракетама на виталну инфраструктуру која је оштетила око 40 одсто енергетског система.

„Имамо довољно резерви да наставимо и завршимо грејну сезону у нормалном режиму. Око 11 милијарди кубних метара гаса је ускладиштено као и близу 1,2 милиона тона угља", навео је Шмихал.

Упркос неуобичајено топлом времену у децембру и јануару, у свим регионима Украјине долази до заказаних рестрикција струје. Мрежни оператер Укренерго рекао је да је производња енергије порасла ове недеље.

Шмихал је рекао да је влада одобрила одлуку да се државном предузећу Нафтогас дозволи да узме позајмицу од 189 милиона евра од Европске банке за обнову и развој за додатне куповине гаса.

Навео је да је Украјина такође наставила да ради са партнерима на убрзању радова на на обнови производних и дистрибутивних објеката, како би енергетски систем био мање централизован и имплементирао нове програме енергетске ефикасности.

(Reuters)

Пољска ће од Европске уније тражити компензацију за тенкове "леопард 2" које намерава да пошаље као помоћ Украјини, изјавио је пољски премијер Матеуш Моравјецки.

"Аплицираћемо за надокнаду трошкова Европској унији, то ће бити још један тест добре воље", рекао је Моравјецки.

Изразио је наду да ће Немачка брзо дати одговор на захтев Варшаве да Пољска пошаље тенкове у Украјину, али поред тога што није прецизирао када ће бити упућен овај захтев, навео је да Пољска формира коалицију држава спремних да пошаљу немачке тенкове.

"Немци одуговлаче, избегавају одговор. Понашају се на начин који је тешко разумљив", оценио је Моравјецки.

(Ројтерс)

Секретар кабинета председника Украјине Олег Немчинов потврдио је на Телеграму да су смењени начелници пет области.

Начелници који се смењују са положаја су Валентин Резниченко из Дњепропетровске области, Олександар Старух из Запорошке области, Олексиј Кулеба из Кијевске области, Димтро Живицки из Сумске области и Јарослав Јанушевич из Херсонске области.

Заменик министра социјалне политике Виталиј Музиченко такође је смењен.

Немчинов каже да је ово уследило јутрос након састанка кабинета.

(Гардијан)

Немачка је данас добила званичан захтев Пољске за поновни извоз тенкова "леопард" у Украјину, саопштио је пољски министар одбране Маријуш Блашчак.

Коначна одлука о томе да ли ће Немачка послати тенкове "леопард" у Украјину или ће дозволити другим земљама, донеће консензусом влада у Берлину, саопштио је високи званичник у Министарству спољних послова Тобијас Линднер.

"Верујем да вам је добро познат став моје министарке у овој дебати", додао је он, мислећи на изјаву министарке спољних послова Аналене Бербок, која је у недељу саопштила да Немачка неће стајати на путу другим земљама да пошаљу Кијеву тенкове "леопард".

(Ројтерс) 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг уверен је да ће Алијанса ускоро пронаћи решење за испоруку борбених тенкова Украјини.

"У овом кључном тренутку у рату, морамо да обезбедимо теже и напредније системе Украјини, и то морамо учинити брже", рекао је Столтенберг новинарима, после састанка са немачким министром одбране Борисом Писторијусем.

Поручио је да је са Писторијусом разговарао о борбеним тенковима.

"Консултације међу савезницима ће се наставити и уверен сам да ћемо ускоро имати решење", додао је Столтенберг.

(Ројтерс)

Заменик украјинског министра одбране Вјачеслав Шаповалов поднео је оставку. Због "медијских оптужби" за корупцију, смењен је заменик државног тужиоца Олексиј Симоњенко, а претходно је оставку поднео и заменик шефа кабинета украјинског председника Кирило Тимошенко.

Шаповалов, који је задужен за снабдевање трупа храном и опремом, повукао се са функциије заменика министра одбране услед "медијских оптужби" за корупцију које су, како су он и Министарство навели, неосноване, пренео је Ројтерс.

Како је Министарство одбране навело на свом сајту, оставка Шаповалова је "достојан чин", који ће помоћи да се очува поверење у Министарство. Када је у питању смена заменика државног тужиоца, у саопштењу тужилаштва није образложена та одлука, али је наведено да је то учињено у складу с његовом жељом, преноси Гардијан.

Заменик шефа кабинета украјинског председника Кирило Тимошенко саопштио је раније данас да је поднео оставку.

Он је, како је написао на Телеграм апликацији, затражио од шефа државе Володимира Зеленског да га ослободи дужности, пренео је Ројтерс.

"Захваљујем председнику Украјине Володомиру Зеленском на поверењу и прилици да чиним добра дела сваки дан и сваког минута", написао је Тимошенко.

Председник Украјине је у недавном обраћању најавио много "кадровских решења" на свим нивоима власти и у снагама безбедности.

(Ројтерс, Гардијан)

Западне земље планирају да снабдеју Естонију најсавременијим типовима конвенционалног наоружања, које је у стању да држи на нишану Санкт Петербург, изјавио је руски амбасадор у Талину Владимир Липајев каналу Соловјов-лајв.

"Естонија се активно наоружава, није јасно зашто. Овде планирају да испоруче најсавременије типове конвенционалног наоружања којим могу да држе на нишану Санкт Петербург. Ствара се противракетни одбрамбени систем средњег домета. Поставља се питање: С ким Естонија планира да ратује?", упитао је Липајев 

Тврди да су Англосаксонци имали интерес да створе антируску испоставу како би извршили притисак на Русију.

"Притом не говоримо само о економском, политичком, културном, већ и војном притиску", рекао је Липајев.

(Гардијан)

Фински министар спољних послова Пека Хависто сматра да је потребна временска пауза од неколико недеља у разговорима између Финске, Шведске и Турске, у вези са плановима две нордијске земље да се придруже НАТО-у.

"Потребан је тајм-аут пре него што се вратимо на трилатералне разговоре и видимо где смо, када се слегне прашина након тренутне ситуације, тако да још не треба доносити закључке", рекао је Хависто Ројтерсу у телефонском интервјуу.

Навео је да ће пауза потрајати "пар недеља".

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган рекао је да Шведска не треба да очекује подршку Турске за чланство у НАТО-у, након протеста који је одржан у близини турске амбасаде у Стокхолму током викенда, а на којем је спаљена копија Курана.

Одвојени протест одржан је у Стокхолму у знак подршке Курдима и против настојања Шведске да уђе у НАТО.

Турска је саопштила у суботу и да је због одржавања протеста у Стокхолму одложена посета Анкари шведског министра одбране Пала Џонсона, планирана за 27. јануар.

Шведска и Финска поднеле су захтев за улазак у НАТО у мају, а Турска и Мађарска су једине земље Алијансе које још нису одобриле њихов приступ.

(Ројтерс)

Русија је била пријатељ са Грчком док се Атина није повиновала "америчким захтевима", поручио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, преноси грчки лист Катимерини.

"Приметили смо промену код њеног руководства. Било је принуђена или је пристала да се повинује америчким захтевима. Извукли смо закључке о онима који тако радо подржавају  агресију на Русију", објавила је руска амбасада у Атини на Твитеру изјаву Лаврова.

Руски министар спољних послова је овим твитом изразио незадовољство преко руске амбасаде у Атини, реагујући без преседана на позицију коју је Грчка заузела у односу на рат Русије у Украјини, наводи Катимерини.

У твитовима се даље каже да су "Грчка и Кипар последњих година били међу најпријатељскијим земљама" и да су доскора "имали велики број заједничких културно-образовних пројеката", као и да се "економска сарадња активно развијала на обострани интерес."

Лавров је навео да је "чудна била брзина којом су прешли не само у 'табор' оних који су потписали санкције већ и у групу оних који предводе антируске акције.

"То одражава наметнуту линију агресивне конфронтације, а не интерес Грка", поручили су из руске амбасаде у Атини, цитирајући изјаву руског шефа дипломатије, наводи Катимерини.

(Катимерини)

Нова руска војна реформа одговор је на могућност ширења НАТО-а и "колективном Западу" на коришћење Украјине у хибридном рату против Русије, рекао је новоименовани командант  групе здружених снага за зону "специјалне војне операције", Валериј Герасимов у првом јавном обраћању.

Путин је средином јануара одобрио војну реформу и она се може прилагођавати тако да буде одговор на претње руској безбедности, рекао је Герасимов за портал Аргумети и факти.

"Данас те претње укључују жељу Северноатлантског савеза да се прошири на Финску и Шведску, као и коришћење Украјине као средства за вођење хибридног рата против наше земље", рекао је Герасимов, који је именован 11. јануара, пренео је Ројтерс.

Финска и Шведска прошле године су поднеле захтев за чланство у НАТО-у.

Према новом војном плану Москве, један корпус биће послат у Карелију, републику на северозападу Русије која се граничи с Финском, успостављају се два нова војна округа – Москва и Лењинград, који су постојали пре него што су 2010. спојени и постали део Западнога војног округа.

У Украјину ће бити послате још три моторизоване дивизије, које ће бити део комбинованих војних формација у областима Херсон и Запорожје.

"Главни циљ је осигурати заштиту суверенитета и територијалног интегритета наше земље", рекао је Герасимов и навео да модерна Русија никад није сведочила таквом "интензитету војних непријатељстава", што је присиљава да спроводи офанзивне операције како би стабилизовала ситуацију.

Герасимов је говорио и о проблемима с мобилизацијом прошле јесени.

"Састав мобилизације у нашој земљи није био у потпуности прилагођен новим модерним економским односима", рекао је Герасимов и додао да је "морао све поправљати у ходу".

Герасимов и Министарство одбране били су суочени са снажним критикама због неколико неуспеха на ратишту и неуспеха Москве да осигура победу у рату за који је Кремљ очекивао да ће кратко трајати, оценио је Ројтерс.

(Танјуг, Ројтерс)

Заменик шефа канцеларије украјинског председника Кирило Тимошенко рекао је у уторак да је у понедељак затражио од председника Владимира Зеленског да га разреши дужности.

"Захваљујем председнику Украјине Володимиру Зеленском на поверењу и могућности да чинимо добра дела сваког дана и сваког минута", написаo је Тимошенко у апликацији за размену порука Телеграм.

Председник Украјине је у недавном обраћању најавио много "кадровских решења" на свим нивоима власти и у снагама безбедности.

(Гардијан)