Рат у Украјини, чији су ирански дронови

Украјински истражитељи, који још од септембра покушавају да утврде порекло дронова које Руси користе у сукобима, још не могу са сигурношћу да утврде у којој су земљи произведени.

"Не можемо да кажемо да ли су ово ирански дронови или нису. Истрага је у току и неће бити брза. Уосталом, ствари нису једноставне, али ћемо уз помоћ стручњака у разним областима моћи да утврдимо одакле потичу делови летелица. На концу, експертизом ћемо утврдити и одакле дронови потичу", рекао је украјинским медијима тужилац Иван Чижевски.

Изјава украјинског тужиоца уследила је после серије оптужби на рачун власти у Техерану, којима се на терет ставља да су, разним каналима, Русима испоручили најмање три типа дронова-самоубица, укључујући летелице "шахид 131", "шахид 136" и "моџахер 6".

Најгласније оптужбе чуле су се, још од прошлог лета, из Вашингтона чији су званичници, позивајући се на обавештајне податке, навели да су ирански дронови у Русију пребацивани преко неколико тајних канала, укључујући бродове, копнене руте, те стотинак летова транспортних авиона Револуционарне гарде.

Све очи упрте у Техеран

Насупрот Чижевском, шеф украјинског тужилаштва Јуриј Бијелусов тврди да ће оперативни и обавештајни подаци украјинских и страних обавештајних служби, те материјали прикупљени на терену доказати иранску умешаност у испоруке дронова Русији.

"Моћи ћемо ово да докажемо у било којем суду, и све умешане особе ће бити изведене пред лице правде", рекао је шеф украјинског тужилаштва.

Према украјинским изворима, истраге се воде о 50 случајева везаних за употребу дронова-самоубица, али рад истражитеља компликују наставак непријатељстава и непрестано гранатирање са руске стране. По завршетку истраге, најављене су тужбе пред међународним судовима.

Истрага је, суштински, концентрисана око чињеница да руски дронови "геран" и "геран 2" изгледају готово идентично као иранске летелице "шахид 131" и "шахид 136", те утврђивања компаније која их је израдила.

Слични или исти 

Сага око иранских дронова у Украјини почела је 13. септембра, када су украјинске снаге обориле беспилотну летелицу, за коју су тврдили да је направљена у Ирану. Месец дана касније, руске снаге извеле су први напад дроновима-самоубицама, за које Кијев и САД тврде да су иранског порекла.

Пре неколико дана, украјински председник Володимир Зеленски је у Давосу оптужио Русију да се спрема за употребу нових иранских дронова.

Средином августа, амерички и израелски обавештајци навели су да Москва и Техеран спремају велику трампу наоружања, после које би Техеран, први пут у последњих неколико деценија, добио нове борбене авионе, док ће Руси за акције у Украјини на располагању имати дронове већ испробане у нападима на базе Централне обавештајне агенције на Блиском истоку.

Иранска војска увежбава руске официре за употребу дронова, тврде званичници Пентагона, свега неколико дана пошто је на сателитским снимцима једне руске ваздухопловне базе идентификовано 18 борбених авиона Су-35, наводно спремних за испоруку властима у Техерану.

Вест о могућој испоруци иранских дронова Русији објавио је саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен, наводећи да су неке од летелица, могуће, већ у рукама руских оружаних снага.

Према америчкој верзији, обука руских војника за управљање дроновима почела је још почетком јула, док су руски експерти у најмање два наврата посетили новоотворену, тајну базу беспилотних летелица у околини Техерана.

Техеран, између демантија и признања

Ирански званичници су у почетку демантовали ове информације, наводећи да немају намеру да помажу било којој страни у украјинском конфликту, али су раније потврдили да су јединице задужене за управљање дроновима две војске, током претходних година, размениле неколико посета. Нешто касније, Техеран је признао да је известан број беспилотних летелица, ипак, испоручен Русији, али пре почетка инвазије на Украјину.

Пре упирања прстом у Техеран, Американци су тврдили да је руски председник Владимир Путин затражио испоруку дронова од Реџепа Тајипа Ердогана, што је произвођач "бајрактара", слично као и Иранци, демантовао.

Суштински, амерички обавештајци тврде да су Русија и Иран још прошле године дефинисали детаље уговора о војној сарадњи, којим би власти у Техерану добиле "сухоје", "мигове 29 СМТ", те гомилу оклопних возила и противваздушне системе С-400.

Лавина спекулација о продаји "сухоја" Ирану покренута је још крајем прошле године, када су у иранској ваздухопловној бази снимљени Су-35 и руски транспортни авион. Амерички војни званичници су овај догађај описали као увод у трансфер оружја, наводећи такође да је од априла најмање 100 авиона иранске Револуционарне гарде слетело на руске аеродроме.

Званичници САД тврде да је, од почетка рата у Украјини, војно-техничка сарадња Москве и Техерана подигнута на највиши ниво, те да се испорука "сухоја" иранском ратном ваздухопловству очекује током наредне године.

Ни Русија ни Иран нису коментарисали ове тврдње, али је командант иранског ратног ваздухопловства, генерал Хамид Вахеди, још у септембру најавио ову могућност.

Трампа, фантазија или реалност 

"Размишљамо о томе и надамо се да ћемо у будућности набавити ове борбене авионе", рекао је генерал Вахеди агенцији Борна. Осим борбених авиона, Иран је, наводно, заинтересован и за хеликоптере и противваздушне системе.

Командант иранских оружаних снага, генерал Мохамед Багери је, током викенда, рекао да ће сарадња у развоју беспилотних летелица бити настављена у складу са интересима Исламске Републике. Ту изјаву су западни аналитичари протумачили као најаву даљих испорука борбених дронова Русији.

Готово истовремено са украјинском, истрагу је покренула и канадска компанија "Бомбардијер" како би утврдила на који су се начин клипни мотори "ротакс" нашли у дроновима обореним у Украјини. Исти мотор користе и амерички "предатори" и израелски "херони", али је извоз "Бомбардијерових" производа у Иран и Русију забрањен.

"Ротакси" су коришћени на дроновима "шахид 129", чија је производња почела 2013. године. Западни обавештајци тврде да се слични, или идентични мотори налазе и у кинеским беспилотним летелицама. Осим канадског мотора, у дрону обореном у Украјини идентификовано је сијасет делова направљених у западној Европи, као и бар једна компонента украјинског порекла.

Сијасет истрага, мало резултата 

Додатну истрагу покренула је и британска обавештајна служба, пошто је у међувремену установљено да је у претходних двадесетак година из лаких летелица у Британији украдено најмање 36 оваквих мотора. Немачке власти су, одмах, затим обзнаниле да су пријављене крађе 31 "ротакса".

Западни извори тврде да Иран производи 48 различитих модела беспилотних летелица.

Иран је, крајем маја, обзнанио постојање подземне базе за беспилотне летелице до које су новинари стигли хеликоптерима и уведени тек пошто су им преко очију стављени повези. Приказани су дронови "абабил 5" наоружани иранским копијама пројектила "хелфајер", као и "араш 2", самоубилачке беспилотне летелице наводног домета око 2.000 километара.

Дронови су почетком октобра изазвали дипломатску кризу између Кијева и Техерана, па је Иран, после серије оптужби, био принуђен да драматично смањи дипломатско присуство у тој држави. Истовремено, Кијев је протерао све иранске студенте из Украјине.

Сједињене Државе увеле су санкције иранским компанијама, којима се на терет ставља координација транспорта војне опреме из Ирана у Русију. Вашингтон је још 1984. године увео забрану на извоз било какве војне опреме Ирану, која укључује и казнене мере за стране компаније које то чине.