Да ли "шолцинг" тресе Немачку или целу Европу

Јутро уочи трећег састанка у америчкој бази у Рамштајну у Немачкој, на друштвеним мрежама се појавила фотографија немачког канцелара Олафа Шолца и кованице "шолцинг", која симболизује комуницирање с добрим намерама, а како би се пронашао начин за одлагање конкретне одлуке.

Немачки канцелар није први пут био на мети критика присталица слања тешког наоружања Украјини, а није ни једини немачки званичник чијим су неделовањем и несврставањем незадовољни и Кијев и његови савезници.

И немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер нашао се на "стубу срама" због грешке у политици према Русији, док је био на месту министра спољних послова у два наврата за време канцеларке Ангеле Меркел. Из Кијева му је поручено да није добродошао.

Дипломатски скандал са Штајнмајером је очигледно имао ефекат који су Украјинци хтели да постигну. Канцелар Шолц саопштио је убрзо да ће Немачка дати више од милијарду евра додатне војне помоћи Украјини и да ће Украјинци тим новцем моћи да купе оружје које желе, у консултацији са Америком и другим партнерима. 

Притисак се са Штајнмајера пребацио на немачког канцелара који је кулминирао због његовог одлагања да одобри слање немачких тенкова "леопард" у Украјину.

Критичари су отишли толико далеко да су сковали глагол "шолцинг" и чак предлагали да та реч добије место у речницима нових речи као ознаку за завлачење, одлагање, избегавање или споро и невољно делање. 

Уз то Олафу Шолцу се приписује и недовољно искуство у извршној власти, а његови критичари то поткрепљују наводима да је он, пре заузимања лидерског места у СПД-у и именовања на место канцелара, једину извршну функцију имао као градоначелник Хамбурга.

Шолцу се приписују и "греси из младости"

Немачком канцелару се приписују и "греси из младости" када је као млади левичар учествовао на протестима против НАТО-а, а по друштвеним мрежама му се чак и спочитава да је, док је Немачка још била подељена, био "радо виђен гост у Источној Немачкој".

После шеснаест година Ангеле Меркел на челу Немачке, недостатак искуства новој генерацији немачких политичара било је лако приписати.

Рат у Украјини отворио је питање европске безбедности за коју су Немачка и њен нови лидер били посебно лоше припремљени и с којом од тада покушавају да се изборе.

Напад руских снага на Украјину у фебруару Шолц и његови коалициони партнери нису могли да игноришу. У року од три дана, канцелар је одржао свој драматични говор у коме је поред осуде руске инвазије и заустављања цертификације "Северног тока 2", предложио и посебан фонд за реинвестирање у одбрану од 100 милијарди евра.

Након тога да би се испунио циљ НАТО-а о буџетима за одбрану од два процента бруто домаћег производа, ниво на који је Меркелова пристала, али никада није реализовала.

Немачки трансфери оружја Украјини били су и значајни, али је из Кијева често поручивано да су недовољни, посебно јер је Берлин одбијао, а затим одлагао испоруку савремених тенкова, не само оних у немачком арсеналу, већ и немачких модела продатих другим европским војскама.

Глагол "шолцинг" тако је ушао најпре у кијевски речник, а затим и у речник земаља које имају границе са две сукобљене стране.

Карактеристика или грешка

Историју 20. века у Европи дефинише низ империјалних тежњи и неуспеха, а земља посута лешевима које су иза себе оставиле политике фашизма и нацизма чије бреме до данас највише носи управо Немачка. Отуда оклевање њених лидера да се упусте у "нову ратну авантуру" не треба да чуди. Уједно то је и карта на коју играју они који је упорно гурају у то. 

Ограничења Европске уније, која је само погоршао Брегзит, снажно указују на то да изазови континента и даље постоје, јер било који концепт јединствене Европе за сада остаје неусклађен.

Рат у Украјини активирао је стару тезу да фронт северних и источних Европљана може да сачува безбедност Запада само ако издржи опасност која долази са Истока.

Потенцирање такве тезе преко друштвених мрежа, пре свега Твитера, најлакши је и најефикаснији начин да се посао обави.

Коначно, немачка војска, и не само она, од краја Хладног рата су се до те мере "опустиле" да и немају много тога да понуде или бар не могу да испоруче оно што се од њих тражи на време.

Управо у последње време најчешће помињани немачки тенк "леопард 2" у најновијој верзији, према неким подацима, броји свега око 100 оклопних возила која су у пуној мери оперативна.

Поред немачке највећи број "леопарда" имају Турска, Шпанија, Пољска, Грчка и Финска. 

Слична ситуација је и са великим транспортним авионима, којих је у Немачкој у једном тренутку било свега 14 у функцији.

На недовољну опремљеност војски земаља ЕУ упозоравао је и хрватски председник Зоран Милановић, који је рекао да уколико Хрватска пристане да војно помаже Украјину, ни сама неће моћи да се брани.

Европа и САД су до сада слање оружја у Украјину користили махом да испразне своје војне магацине од "расходоване робе". Није тешко претпоставити да су фабрике наменске индустрије, производња текова, ракетних система и пре свега дронова и других беспилотних летелица у пуном погону. Само што о томе нико јавно не говори.

Тако је, како тврде немачки медији, канцелар Шолц пристао да дâ зелено светло да се немачки "леопарди" испоруче Украјини. Остаје да се види када ће до тога и доћи.

Ко се одрекао, а ко није руског тржишта 

И док су се Немачка и Европа одрекле "Северног тока 2" и других великих послова и гасног ангажмана с Русијом, истраживање Универзитета Сент Гален и Међународног института за развој менаџмента у Швајцарској показало је сасвим другу слику Запада.   

Према том истраживању, мање од девет одсто западних фирми отишло је из Русије откако је започела инвазију на Украјину.

Сајмон Евенет и Николо Пизани рекли су да је њихово истраживање показало "веома ограничено повлачење компанија из ЕУ и Г7 из Русије", додајући да налази "оспоравају наратив да постоји велики егзодус западних фирми са руског тржишта".

Од 1.404 компаније из ЕУ и Г7 регистрованих као власници, имало је укупно 2.405 филијала у Русији у фебруару 2022. године. Само 8,5 одсто је потпуно иступило из власничке структуре до новембра 2022, а стопа продаје "једва да се мења" у четвртом кварталу прошле године.

"У ствари, многе фирме одолеле су притисцима влада, медија и невладиних организација да напусте Русију, иако би западне фирме које настављају комерцијалне везе могле бити оптужене за 'трговину са непријатељем'", стоји у извештају.

Студија је показала да се више америчких компанија повукло из Русије него европских фирми, а да је од преосталих филијала 19,5 одсто у власништву немачких, 12,4 одсто америчких и седам одсто јапанских фирми.