Једанаест земаља обећало војну помоћ Кијеву; Песков: Украјински удари на Крим били би "изузетно опасни"

Украјинска влада поднела је парламенту предлог закона којим би могла да се укине Украјинска православна црква уколико Кијев закључи да је повезана са Русијом.

Тас наводи да је предлог закона састављен према упутствима украјинског председника Володимира Зеленског.

Представник владе у скупштини Тарас Мелничук написао је на свом налогу на мрежи Телеграм да предложени закон предвиђа измене и допуне важећег закона који онемогућава деловање верских организација чији је центар управљања ван Украјине, и то у држави која врши агресију на Украјину.

Украјински председник Зеленски је средином децембра наложио парламенту да изради предлог закона о забрани ''верских организација повезаних са центрима утицаја у Руској Федерацији'', наводи Тас.

(Танјуг/Тас)

Руске снаге заузеле су електрану, највећу у Европи, у марту и више пута је била на удару ватре за шта су се међусобно оптуживале обе стране, што је појачало страх од нуклеарне катастрофе.

Рафаел Гроси, генерални директор ИАЕА је, обрачајући се новинарима у Кијеву, рекао да би нуклеарна несрећа могла да се догоди "сваког дана" и поновио да је ситуација у електрани веома несигурна.

"То (несрећа) може да се деси било када и моја дужност је да учиним све што могу да спречим да се то догоди", додао је Роси.

ИАЕА истиче да четиврица њихивих струлњака стално бораве у нуклеарки Запорожје.

Гроси је у међувремену отпутовао у Москву на разговоре са руским званичницима.

(Reuters)

На заједничкој конференцији са Мишелом, Зеленски је позвао савезнике Украјине да Кијеву испоруче више оружја што пре и оценио да би то помогло да се гарантује безбедност Украјине и Европе.

Мишел је поручио да ће Кијеву бити потребно још реформи како би се ојачала владавина права и како би Украјина могла да се придружи ЕУ дан након завршетка рата, преноси Ројтерс.

Истакао је да је лично за то да Запад обезбеди тенкове Украјини.

Раније данас су САД и Немачка покушале да реше застој који је до сада спречавао Запад да пошаље модерне тенкове за које Кијев каже да су потребни како би однео превагу над Русијом на бојном пољу.

ЕУ такође помаже истрагу о наводним ратним злочинима почињеним током руске инвазије и подржава стварање међународног трибунала за кривично гоњење руског политичког и војног руководства за напад на Украјину.

(Reuters)

Кијев је прошлог месеца затражио од Копенхагена да испоручи системе наоружања, што је изазвало дебату у Данској о томе да ли земља може да приушти да донира преко потребну артиљерију науштрб сопственог наоружања, јер настоји да обнови сопствене осиромашене залихе.

"Били смо у сталном контакту са Украјинцима посебно о артиљерији Цезар и срећан сам што смо сада добили широку подршку данског парламента да је донирамо 'украјинској борби за слободу'", иситче се у саопштењу Елман-Јенсена.

(Reuters)

Помоћ из земаља укључујући Естонију, Летонију и Пољску укључиваће десетине ручних ракетних лансера "стингер", противавионске топове С-60, митраљезе и обуку, наводи се у саопштењу.

(Reuters)

Немачка би у Украјину могла да пошаље тенкове "леопард 2" који су првобитно били намењени Чешкој и Словачкој, наводи лист.

Украјина апелује на Запад да јој коначно пошаље тешке тенкове за које Кијев каже да би могли да одлуче о судбини рата.

(Reuters)

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је на заједничкој конференцији за новинаре са белоруским колегом Сергејем Алејником у Минску да Запад гура Кијев да директно угрози виталне интересе Русије и Белорусије.

(Ројтерс)

Председник Европског савета Шарл Мишел допутовао је у Кијев, где би требало да се састане са украјинским руководством.

"Поново у Кијеву да разговарамо о свим областима сарадње. Нека 2023. буде година победе и мира", написао је Мишел и објавио фотографију са железничке станице у Кијеву.

Посетио је и ветеране у рехабилитационом центру у Кијеву.

"Задивљен храброшћу ветерана у рехабилитационом центру Кијева, који финансира ЕУ. Украјина је несаломива", истакао је председник Европског савета.

Очекује се да ће се током посете Мишел састати са председником Украјине Володимиром Зеленским, премијером Денисом Шмигаљем и члановима парламента.

(Укринформ) 

Украјински удари на Крим били би "изузетно опасни", саопштио је Кремљ након што је Њујорк тајмс објавио да се амерички званичници "загревају" за идеју да помогну Кијеву да удари на полуострво.

"То ће значити подизање сукоба на нови ниво, што неће бити добро за европску безбедност", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

(Ројтерс) 

Федерална служба безбедности Русије покренула је кривични поступак против држављанина САД због прикупљања биолошких обавештајних информација, преноси Тас.

"Федерална служба безбедности отворила је кривични поступак против америчког држављанина на основу скупа доказа по члану 276 шпијунажа Ккривичног законика Русије", наводи се у саопштењу на сајту ФСБ-а.

Како наводи агенција, он је осумњичен за прикупљање биолошких обавештајних информација које угрожавају безбедност Руске Федерације.

(Танјуг) 

Потпредседник Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев изјавио је да "пораз нуклеарне силе у конвенционалном рату може да изазове нуклеарни рат".

Медведев је у посту на Телеграму о подршци НАТО-а украјинској војсци рекао да "нуклеарне силе никада нису изгубиле велике сукобе од којих зависи њихова судбина".

(Ројтерс) 

"Наш циљ је да ослободимо све наше територије. Крим је наша земља, то је наша територија, то је наше море и наша туга. Дајте нам своје оружје – ми ћемо вратити оно што је наше", рекао је Зеленски.

(Укринформ) 

Немачка и Француска искористиле су споразуме из Минска за тајно војно јачање Украјине, изјавио је на састанку ОЕБС-овог Форума о безбедносној сарадњи Константин Гаврилов, шеф руске делегације у бечким преговорима о војној безбедности и контроли наоружања.

"Грађани европских држава, САД и Канаде морају знати да су посредници мирног решења у Украјини – Немачка и Француска – користили мински комплекс мера и Резолуцију 2202 Савета безбедности УН као параван за тајну дипломатију, усмерену на антируско војно јачање Кијева, уз директну помоћ држава чланица НАТО-а", рекао је јуче Гаврилов, а пренео Тас.

Руски дипломата такође је истакао да је политика Берлина и Париза "целу Европу ставила на ивицу оружаног сукоба".

(Танјуг) 

У саопштењу се наводи да се током претходне седмице тај број повећао за 10.571, преноси Тас.

УНХЦР је саопштио да је од 24. фебруара 2022. до 17. јануара 2023. највише људи уточиште потражило у Русији, односно њих 2.852.395, на другом месту је Пољска са 1.563.386 људи, а на трећем Немачка са 1.021.667 људи.

Тачан број људи који су напустили Украјину од почетка рата, према наводима УНХЦР-а, износи 7.977.980.

Тас наводи да је у Чешку стигло 482.049 људи, у Италију 167.925, Шпанију 161.012, а у Велику Британију 155.500 људи.

(Танјуг)

Уједињене нације апеловале су на све потписнице споразума о извозу житарица Црним морем да побољшају ефикасност извоза и саопштиле да та организација не може бити одговорна за то што више од 100 бродова још чека у водама Турске на одобрење за пролазак кроз Босфор.

Према споразуму који су у јулу прошле године потписале Русија, Украјина, Турска и УН, инспекција бродова се обавља у турским водама на пута за и из Украјине, а све четири стране заједно раде на инспекцији и одобравању бродова ради извоза.

"УН позивају све стране да раде на уклањању препрека и побољшању оперативне ефикасности", наводи се у саопштењу те организације.

У саопштењу УН се наводи да је у последње две недеље "просечно време чекања пловила између пријаве и инспекције 21 дан", као и да "све мора да се ради уз сарадњу свих укључених страна, а ми се трудимо да све иде што брже".

Споразум из јула укључује олакшавање извоза хране и ђубрива из Русије, укључујући амонијак, а УН покушавају да покрену преговоре о испорукама руског амонијака, кључног састојка нитратног ђубрива.

(Ројтерс)