Битка за Соледар – ко му је ближи Москва или Кијев

Професоре Животићу, шта сугерише смена на челу руске команде у Украјини – генерал Герасимов наместо Суровикина?

– То сада значи да на чело трупа долази човек од великог војног ауторитета за Русе. Оно што за руску страну свакако није добро је то што се дешавају честе смене, то значи да Суровикин није испунио задатак и да је његов приступ везан за ракетирање електроенергетског система дао ограничене резултате.

Такође, то говори и о озбиљним, не само кадровским тешкоћама него и кадровском ривалитету између Министарства одбране и приватне војне компаније на чијем је челу Јевгениј Пригожин.

Господине Бисенићу, какву промену може да донесе генерал Герасимов, видели смо да је од почетка рата Русија показала да је спремна да мења или прилагођава стратегије?

– Реч је о начелнику Генералштаба, који преузима команду. Ако бисте у следећем кораку желели њега да замените, онда не бисте имали кога да ставите. То значи практично да је ово за Герасимова питање, нећу да кажем живота и смрти, али његовог војног и политичког опстанка, јер уколико не буде резултата у будућим операцијама, онда можемо да кажемо да следи и његова смена и именовање новог начелника Генералштаба.

Што се тиче претходног заповедника, генерала Суровикина, он је добијао да употребљава у већој мери пешадију, употребљавао је дронове, авијацију и са те концептуалне стране, он се снажно супротставио онима који су желели пешадијске операције, имајући у виду да би оне донеле много више жртава и самим тим направиле и унутрашње проблеме.

Видећемо шта ће генерал Герасимов донети на фронту, будући да су и један и други били истакнути војни руководиоци у операцијама у Сирији, а да цела ова операција, специјална операција, како је називају, личи управо на Сирију.

Колико је Белорусија увучена у сукоб или би тек могла да буде?

– Вероватно је ипак да белоруски правац неће остати неискоришћен у будућим операцијама, макар због тога што ће одвући део украјинских снага са југа или истока на север, јер је то накраћи правац према престоници Кијеву.

Професоре Животићу, колико могући напади са тероторије Белорусије могу да допринесу ескалацији сукоба?

– Белорусија је од почетка укључена у сукоб, пре свега на логистичком нивоу давања територије и ваздушног простора за руске нападе на почетку. Тренутно значајан војни контингент руских снага борави на простору Белорусије, изводе се заједничке вежбе, шта под легендом заједничких вежби може да се деси, можемо само да претпоставимо.

А какво је сада стање војски и наоружања, пре свега о западним испорукама оружја, када је реч о Украјини?

– Испоруке са Запада су обимне и значајне у квалитативном смислу, испоручује се све софистициранија војна техника. Оно што је најваљено је испорука велике количине муниције, нарочито оне високопрецизне, што је за Украјину важно, нарочито од лета, када су испоруке почеле.

Друга важна ствар везана за испоруке оружја су испоруке тенкова, о томе се спекулисало, велики је притисак био на Немачку, која се одупирала са изговором да она то жели, али у оквиру ширег пакета. Британија и Пољска су најавиле испоруке, видећемо шта ће донети наредни кораци на нивоу НАТО-а и Рамштајн групе, што ћемо већ наредне недеље знати да ли ће до тих испорука доћи или не. Очигледно за сада ће до испоруке једног контингента доћи.

Господине Бисенићу, хоће ли доћи до преговора, ради ли се на томе, осим декларативно европски? Како стоје напори председника Турске пред изборе код куће?

– Поред свих најава о могућим преговорима, тешко је очекивати да ће са садашњих позиција једна и друга страна моћи да разговарају, с обзиром на то да су те њихове позиције искључујуће.

Русија се изјаснила против последњег турског посредовања, које је пренело предлог Зеленског, који подразумева враћање анектираних територија у посед Украјини, што је аутоматски одбијено на руској страни.

У том смислу преговора за политичко решење нема и вероватно неће бити, иако су све стране остале у контакту – и руска и украјинска и америчка, али разговарају о другим питањима.

Оно што се сада разматра и спекулише је претпоставка да ће овај сукоб имати продужени карактер, да се може утишати или тињати као корејски сукоб, да ће нека 38. паралела бити направљена на некој од природних граница у Украјини, али то су све условна поређења јер амбиције и једне и друге стране за сада остају војно неостварене и пре него што се оцрта било какво решење, вероватно се очекује стратешки, војни замах и једне и друге стране да оствари своје циљеве.

Професоре Животићу, како ће по вашем суду, Украјина, а како Русија дочекати годишњицу рата – војно и политички? Најављени су самити Украјине са НАТО-ом и са ЕУ у јануару и почетком фебруара.

– Са политичке стране и једна и друга стране ће дочекати са неизмењеним позицијама. И једна и друга страна ће инсистирати на максималистичким циљевима. Председник Путин каже руски циљ је победа и испуњење постављених циљева се не доводи у питање.

Са друге стране, позиција Украјине је повратак на границе из 1991. године. Ни једна ни друга страна немају војну позицију која би им то омогућила, што чини да буду што је могуће даље једна од друге када су у питању преговори. Тако да све оне претпоставке и анализе које су засноване на хладноратовским искуствима, које би се тицале смиривања ситуације, тако да свако оствари нешто од пројектованих циљева, за сада није могуће.

И ако је дозвољено да правимо историјске паралеле, ситуација много више личи на велике светске ратове, где се ишло на апсолутну победу у рату. Дакле, обе зараћене стране тренутно стоје тако, шта ће се десити током пролећа, видећемо. Наредне недеље ће бити кључне у политичком смислу, а наредни месеци пролећа у војном смислу, јер је јасно да ће и једна и друга страна покушати да измене своју позицију крајем зиме и почетком пролећа.

Господине Бисенићу, шта бисте Ви рекли, могу ли се примењивати хладноратовски аршини и шта доносе најављени самити? 

– Није сама Украјина која одлучује о томе, нити председник Зеленски, јер он у потпуности зависи од војног снабдевања и помоћи са Запада. И у случају да она не буде довољна или се Запад умори или се договори са Русијом, судбина Украјине ће бити препуштена договору великих сила, као што се често догађало.