13. 01. 2023.
23:47
Росенергоатом: Одлука ИАЕА стигла касно, елементи за "прљаву бомбу" уклоњени
Саветник директора руске компаније Росенергоатома Ренат Карча каже да одлука директора Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаела Гросија да пошаље стручњаке у украјинске нуклеарне електране прекасна, јер, како тврди, постоји основана сумња да су елементи потребни за производњу "прљаве бомбе" већ уклоњени, преноси Тас.
"Потенцијал Украјине данас омогуцћава не само да се направи прљава бомба, већ и да се направи атомска бомба, иако примитивна и инфериорна у односу на данашње стандарде. Они то могу. Логика сугерише да је ИАЕА забринута због такве могућности, мада сумњам. Ако су такви фисиони материјали узети из ових постројења, то се већ догодило", рекао је Карча.
(Танјуг/Тас)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
23:43
Гроси: У нуклеарним постројењима Украјине биће 11-12 стручњака ИАЕА
Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси саопштио је да та организација планира да у сваком тренутку има 11-12 стручњака ангажованих у украјинским нуклеарним објектима.
"Ускоро ће ИАЕА бити стално присутна у свим нуклеарним постројењима Украјине, укључујући и Чернобиљ. Наши стручњаци за нуклеарну безбедност ће пратити ситуацију у електранама, проценити њихову опрему и друге потребе, пружати техничку подршку и савете и извештавати о својим налазима. у седиште ИАЕА", рекао је Гроси, преноси Тас.
Гроси каже и да његове консултације са Русијом и Украјином о успостављању безбедносне зоне око Запорошке нуклеарне електране напредују, али не тако брзо колико би требало.
"Остаје да се надам да ћемо моћи да се договоримо и ускоро имплементирамо зону", рекао је Гроси.
(Танјуг/Тас)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
22:10
Зеленски: Настављају се борбе за Соледар
Председник Укрјаине Владимир Зеленски у вечерњем видео-обраћању поновио је тврдње Кијева да украјинске снаге настављају борбу против руских трупа у Соледару и другим градовима на истоку земље.
(Reuters)
13. 01. 2023.
21:26
Билд: Немачка министарка одбране подноси оставку
Према информацијама Билда, министарка одбране Кристин Ламбрехт је одлучила да поднесе оставку.
Немачки лист наводи да још нема потврде из њеног министарства.
Ламбрехтова је месецима трпела критике и неколико пута је од ње тражено да поднесе оставку.
Портпарол немачког Министарства одбране рекао је за агенцију АФП да не коментарише "гласине".
(tagesschau.de)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
20:01
Проруске власти у Луганску оптужиле Британца из ОЕБС-а да је шпијунирао за Кијев
Проруске власти Луганске Народне Републике, која је прогласила независност, подигле су оптужницу против Британца Дејвида Орелса, који је радио у оквиру мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), за шпијунирање у корист Украјине, пренела је агенција
РИА Новости.
Руска агенција је навела да је Орелс, који је радио као оператор дронова за ОЕБС, осумњичен за предају обавештајних података о положају бораца које подржава Русија и наоружања, које су потом Украјинци користили да би их напали.
Орелс је за Ројтерс рекао да је напустио Луганску област у фебруару прошле године, нешто пре него што је почео руски напад на Украјину и да је сада савршено безбедан у Великој Британији.
Он је тврдњу описао као смешну и рекао да не зна зашто је то сада урађено.
Пре руског напада на Украјину, Орелс је водио тим ОЕБС-а који је користио беспилотне летелице за праћење честог кршења примирја између украјинских трупа и снага које подржава Русија, у сукобу који је избио 2014. године.
Орелс је рекао да је прослеђивао слике на анализу колегама из ОЕБС-а које су свакодневно састављале податке о ситуацији дуж линија контакта између две стране. ОЕБС је окончао мисију након почетка рата у Украјини 24. фебруара прошле године.
(Tanjug/RIA Novosti, Reuters)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
16:50
Шолц: Берлин ће одмерити сваки корак у вези са слањем оружја Украјини
Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да ће Берлин наставити да пажљиво одмерава сваки корак и консултује се са својим савезницима о даљим испорукама оружја Украјини.
Шолц је то изјавио у моменту док се суочава са све већим притиском да одобри слање борбених тенкова немачке производње за Кијев, пренео је Асошиејтед прес.
Напомиње се да је Немачка пружила Украјини значајну војну помоћ откако је ова земља почела рат с Русијом, укључујући хаубице, самоходне противваздушне топове "гепард" и први од четири ракетна система "земља-ваздух" ИРИС-Т.
Прошле недеље Немачка је најавила да ће послати 40 оклопних транспортера "мардер", што је дошло упоредо са сличним потезима САД и Француске, као и батерију ракета ПВО система "патриот".
Међутим, поједини критичари унутар немачке владајуће коалиције, дуго су се жалили на Шолцово уочено оклевање да предузме следећи корак када је реч о испоруци оружја.
Шолц је био опрезан према таквим притисцима, инсистирајући да Немачка неће ићи сама са таквим испорукама и указујући на потребу да се осигура да НАТО не постане страна у рату са Русијом.
Одлука о оклопним транспортерима "мардер" обрадовала је домаће заговорнике снабдевања тежих борбених тенкова "леопард 2", који су обећали да ће наставити да инсистирају на томе.
Указује се на то се да постоји и притисак из иностранства - пољски председник је у среду навео да његова земља жели да пошаље 14 тенкова "леопард 2" у Украјину, али би тај потез био могућ само као део у свеобухватнијој међународној коалицији тенковске помоћи.
Варшави би такође била потребна дозвола Немачке да пошаље возила немачке производње.
Немачки вицеканцелар Роберт Хабек, који није члан Шолцове странке, у четвртак је рекао да њихова земља "не би требало да стоји на путу ако друге земље донесу одлуке да подрже Украјину".
(Танјуг/АП)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
14:45
НАТО шаље три извиђачка авиона у Румунију
НАТО ће следеће недеље распоредити три осматрачка авиона у Румунију ради истраживачких мисија и "праћења руских активности" на територији те војне алијансе.
Три летелице, које могу да открију авионе удаљене стотинама километара, што их чини кључном способношћу за одвраћање и одбрану НАТО-а, биће послате у уторак у ваздушну базу у близини Букурешта, на мисију за коју се очекује да ће трајати неколико недеља, наводи се у саопштењу 30-члане алијансе.
"Авиони могу да открију авионе удаљене стотинама километара, што их чини кључном способношћу за одвраћање и одбрану НАТО-а", рекла је портпаролка НАТО-а Оана Лунгеску у саопштењу.
Од почетка рата у Украјини, фебруара прошле године, НАТО је појачао своје присуство на источном крилу Европе, укључујући слање додатних борбених група у Румунију, Бугарску и Словачку, наводи Ројтерс.
У саопштењу НАТО-а наводи се да је АВАКС спроводио "редовне патроле над источном Европом и регионом Балтичког мора како би пратио руске ратне авионе у близини граница НАТО-а" током руско-украјинског сукоба.
(Танјуг, Ројтерс, Еј-Би-Си њуз)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
13:20
Украјина негира да су Руси заузели Соледар
Портпарол украјинске војске Сергеј Черевати негирао је да је Русија преузела контролу над градом Соледаром и рекао да су украјинске јединице и даље тамо.
"Саопштење руског министарства о заузимању Соледара није тачно. И даље се воде битке у Соледару", рекао је рекао је Черевати.
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
11:56
Москва: Руске снаге заузеле Соледар
Руске снаге преузеле су контролу над Соелдаром, саопштило је Министарство одбране Русије.
Како се наводи, Соледар је под контролом руске војске од синоћ.
"Увече 12. јануара завршено је ослобађање града Соледара, који је важан за наставак успешних офанзивних операција на доњецком правцу", рекао је портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков на брифингу у петак.
Министарство је навело да пуна контрола над Соледаром омогућава пресецање путева снабдевања Оружаних снага Украјине у Бахмуту и блокирање јединица украјинске војске које су у њему остале.
"Победа ће омогућити руским трупама да одсеку украјинске снаге у оближњем већем граду Бахмуту", саопштило је Министарство одбране.
Конашенков је рекао да су током преузимања контроле над Соледаром јединице Ваздушно-десантних снага Русије извеле прикривени маневар из другог правца, успешно напале положаје Оружаних снага Украјине и заузеле доминантне висове, блокирајући град са северне и јужне стране.
Према његовим речима, само у последња три дана у близини Соледара ликвидирано је више од 700 украјинских војника и више од 300 јединица наоружања украјинских снага.
Конашенков је навео да је Соледар заузет захваљујући дејствовању руске авијације, ракетних снага и артиљерије.
"Они су континуирано изводили концентрисане нападе на положаје Оружаних снага Украјине у граду, онемогућавајући пребацивање резерви, снабдевање муницијом, као и покушаје повлачења противника на друге линије одбране", рекао је Конашенков.
Раније је Украјина саопштила да се њене снаге и даље боре и да су преко ноћи вођене активне борбе.
Соледар је град на истоку Украјине, близу Бахмута, који је важно транспортно чвориште преко којег се снабдевају украјинске снаге у Донбасу.
(Интерфакс, Би-Би-Си)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
11:25
Нинисто: Финска би могла да пошаље мањи број тенкова Украјини
Финска би могла да пошаље мањи број немачких тенкова "леопард 2" Украјини ако већи број европских земаља одлучи да учини то исто, изјавио је председник Финске Саули Нинисто.
"Финска не може да донира много тенкова зато што мора да заштити своју дугачку границу са Русијом", рекао је Нинисто за финску агенцију СТТ.
Председник је објаснио позицију Финске у данашњем саопштењу за Ројтерс, истакавши да ће у случају заједничке европске сарадње по питању тенкова "бити потребно да Финска дâ свој допринос".
Кијев тражи од земаља ЕУ тенкове треће генерације "леопард 2", који важи за један од најбољих тенкова на свету, али реакције европских савезника су за сада уздржане.
Немачка је саопштила да нема у плану да Украјини пошаље тенкове "леопард 2", док је Пољска рекла да би могла да пошаље ове тенкове ако се о томе договори шира коалиција земаља.
(Ројтерс, Танјуг)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
11:15
Белорусија: Артиљеријска јединица придружена заједничким снагама Минска и Москве
Артиљеријске јединице Белоруске механизоване бригаде преузеле су борбено дежурство у оквиру мера повећања способности регионалне групе снага Русије и Белорусије, саопштило је данас Министарство одбране.
Белоруски председник Александар Лукашенко саопштио је 10. октобра 2022. да су Белорусија и Русија почеле да размештају регионалну групу снага углавном састављену од белоруског војног особља, преноси Тас.
Како је истакао белоруски председник, одлука о размештању заједничке групе снага донета је "током разговора са руским председником Владимиром Путином и подстакнута је ескалацијом на западним границама белоруско-руске савезне државе".
Белоруско министарство одбране је саопштило да руски војни контингент у заједничкој регионалној групи снага имао би око 9.000 људи, а планирано је да се у Белорусију из Русије упути око 170 тенкова, 200 борбених оклопних возила и 100 артиљеријских топова и минобацача.
(Танјуг)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
10:20
Министар одбране Украјине: Ми смо дефакто члан НАТО-а
Украјински министар одбране Олексиј Резников изјавио је да је Украјина дефакто чланица НАТО-а.
Резников је за Би-Би-Си рекао да је сигуран да ће Украјина добити нове испоруке оружја од западних земаља, укључујући тенкове и борбене авионе.
"Украјина као држава и оружане снаге Украјине постале су чланица НАТО-а. Дефакто, а не дејуре (према закону). Зато што имамо оружје и знамо како да га користимо", истакао је Резников.
Он истиче да је то чињеница и сматра да та његова тврдња неће бити схваћена као контроверзна.
"Сигуран сам да ћемо у блиској будућности, дејуре, постати чланови НАТО-а", додао је Резников.
Говорећи о ситуацији у Соледару, за коју руске снаге тврде да га контролишу, Резников је рекао да је "веома тешка", али "под контролом".
Навео је да су припадници руског "Вагнера" нападали Соледар у таласима, што је довело до великог броја мртвих и оценио да је шеф "Вагнера" Јевгениј Пригожин заинтересован за економске користи од заузимања града, где се налазе највећи рудници соли у Европи.
Соледар се налази око 10 километара од Бахмута, стратешког града и транспортног чворишта преко којег се снабдевају украјинске трупе у Донбасу.
(Би-Би-Си)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
09:44
Француска шаље Украјини тенкове
Француска настоји да испоручи Украјини лаке борбене тенкове АМX 10-РЦ у року од два месеца, изјавио је француски министар оружаних снага Себастијен Лекорну.
Раније је француски председник Емануел Макрон у разговору са украјинским колегом Володимиром Зеленским рекао да ће Француска испоручити или оклопна возила или тенкове АМX 10-РЦ, преноси агенција РИА Новости.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да ће свака пошиљка из Француске која садржи оружје представљати легитимну мету за руске снаге.
Министарство спољних послова Русије саопштило је раније да се земље НАТО-а "играју рата" тиме што испоручују оружје Украјиним, а портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да пумпање Украјине оружјем са Запада не доприноси руско-украјинским преговорима и да ће имати негативан ефекат.
(Танјуг)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
09:39
Кимаковски: Руске јединице опколиле Бахмут
Руске јединице су опколиле Бахмут, тврди Игор Кимаковски, саветник вршиоца дужности шефа Доњецке Народне Републике, коју Русија сада сматра својом територијом.
Кимаковски је за Први канал рекао да је Бахмут у окружењу и да се са обе стране формирају ударне групе које опкољавају град, а да око Бахмута снажно дејствује артиљерија, преноси РИА Новости.
Бахмут је стратешки град и транспортно чвориште преко којег се снабдевају украјинске трупе у Донбасу.
(Танјуг)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
07:46
Володин предлаже одузмање имовине Русима који су отишли и вређају Русију
Председник Државне думе Вјачеслав Володин предложио је да буде одузета имовина грађанима Русије који су отишли у иностранство и давали увредљиве изјаве на рачун Русије и њене војске.
"Било би исправно да релевантни чланови Кривичног законика буду допуњени клаузулом о конфискацији имовине у Руској Федерацији, које они имају довољно да надокнаде нанету штету...", написао је Володин на свом Телеграм каналу.
Он је додао да се то односи на грађане Русије који у последње време "сматрају да могу да вређају Русију, њене грађане, војнике и официре...", преноси Интерфакс.
Володин сматра да се, према законодавству Руске Федерације, такве изјаве могу сматрати позивима на екстремизам, рехабилитацију нацизма или дискредитацију Оружаних снага.
(Интерфакс)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
06:48
Небензја: Прави узроци кризе у Украјини леже у охолости Запада
Стални руски представник у УН Василиј Небензја изјавио је синоћ на седници Савета безбедности на којој се расправљало о владавини права, да су главни узроци сукоба у Украјини жеља САД да играју улогу глобалног полицајца и чињеница да Запад не поштује интересе других земаља.
Небензја је указао да је међународно право пре почетка специјалне војне операције у Украјини било прекршено много пута и да га није прекршила Русија, већ да су то учиниле западне земље, пренео је Тас.
Руски дипломата је истакао да због тога нису тачне изјаве западних званичника да је урушавање међународног права почело од руске "специјалне војне операције у Украјини".
"Прави узроци украјинске кризе леже у охолости Запада и његовој апсолутној неспремности да узме у обзир интересе других, чак и када је безбедност једне земље у питању", напоменуо је Небензја.
Он је рекао да је други разлог за садашње стање у Украјини незаустављива жеља Вашингтона да игра улогу глобалног полицајца коју је, како је навео, сам себи доделио.
(Танјуг/Тас)
Опширније
Краће
13. 01. 2023.
06:45
Украјина запленила имовину Русије и Белорусије вредну милијарду долара
Украјина је прошле године запленила имовину Русије и Белорусије у вредности од 41 милијарду гривни (1,12 милијарди долара), саопштио је Биро за економску безбедност Украјине.
Међу одузетом имовином су стамбене и пословне зграде, банковни рачуни, имовина, аутомобили, минерална ђубрива, апотеке, бензинске пумпе, вагони, робне марке, финансијске институције, фондови, земљиште, минерали.
У марту 2022. године председник Украјине Володимир Зеленски потписао је закон "О главним принципима принудног одузимања објеката својине Русије и њених становника у Украјини".
Почетком августа 2022. године Зеленски је саопштио да је у Украјини заплењена руска имовина укупне вредности од око 765 милиона долара, те да се тај посао наставља.
Премијер Украјине Денис Шмигаљ тада је изјавио да је Влада предложила Зеленском да конфискује 903 објекта руске имовине. Како је саопштено, приход ће бити преусмерен на одбрану и обнову земље.
(Танјуг/Спутњик)
Опширније
Краће
Ако се Москва пита у Соледару су преостали "џепови отпора", али је већи део града под њиховом контролом руских трупа. Заузимање Соледара је важна етапа и како оцењују руски експерти, тиме ће бити пресечена линија украјинске одбране и путеви за снабдевање украјинске војске.
"Огроман посао је урађен у Соледару. Памтићемо хероје који су изгубили животе. Заузимање Соледара није разлог да се зауставимо и трљамо руке. Главни посао тек предстоји", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Украјинска верзија је другачија. Не признаје пораз, саопштавају да Русија гомила трупе код Соледара и настоји да преузме статешку иницијативу. Володимир Зеленски понавља да украјинска војска држи своје положаје у Соледару и да руске трупе настваљају да трпе "велике губитке".
Начелник Доњецке области Павло Кириленко тврди да је на стотине цивила и даље заробљено у Соледару.
У граду богатом рудницима соли, са нешто више од 10.000 становника пре рата, воде се уличне борбе.
У Русији се много очекује од Валерија Герасимова, новог команданта здружених снага ангажованих у Украјини. На Западу га зову главним идеологом "хибридног рата". Из Кремља порука онима којима је циљ, како кажу, да по сваку цену нанесу штету Русији.
"Понављамо да су америчко и друго западно оружје легитимне мете за напад руских оружаних снага. Ако се Запад прави да не зна за то, то је њихов проблем", наглашава портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Берлин јача подршку Украјини, планира да раније обећана оклопна возила за транспорт пешадије испоручи до краја марта.
Са друге стране, Шведска је на свом путу ка чланству у НАТО-у, чини се, направила корак уназад.
Турско Министарство спољних послова позвало је на разговор шведског амбасадора због протеста у Стокхолму на којем су присталице Радничке партије Курдистана (ПКК), обесиле лутку Реџепа Тајипа Ердогана.
Шведска тражи одобрење Турске за чланство у НАТО-у, за шта се, заједно са Финском, пријавила након почетка рата у Украјини. Са друге стране, Анкара заузврат захтева од две скандинавске земље да сузбију курдске групе које сматра "терористичким".
Коментари