САД и Кина – односи иза украјинског сукоба

Милан Крстић са Факултета политичких наука каже за Радио Београд 1 да, упркос рату у Украјини, у који је Вашингтон уложио велики износ војне помоћи, фокус америчке политике остаје усмерен према Пекингу.

"Кина је једини прави изазивач моћи САД и у бројним аспектима је далеко моћнија од Русије. У неким областима Кина је стигла САД, у некима није, али је свакако кључни изазов за америчку предоминантну улогу. Односи са Кином су били у пар ситуација прилично ломљиви, нарочито током посете тадашње председавајуће Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси Тајвану. Трговински односи су нешто мање напети него у време Доналда Трампа, али је и администрација Џозефа Бајдена наставила да на Кину гледа као на изазивача број један. Ипак, Кина и САД се прожимају на много нивоа и далеко смо од било каквог директног сукоба", истиче Крстић.

У емисији Свет и ми у 2022. спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић је нагласио да односи Вашингтона и Пекинга постају све компликованији.

"САД су наставиле са царинским ратом и покушајима одвајања своје, и уопште западне, привреде од Кине. Вашингтон формира и велике војне и безбедносне савезе у покушају да формира блокове земља којим би могла да се окружи Кина. Пекинг је тога свестан, али сматра да је мир неизбежан и покушаће да све спорове решава на бази здраве конкуренције. Кина не жели да упадне у замку да буде изазвана да војно интервенише у Јужном кинеском мору или на Тајвану", наводи Коркоделовић.

Милан Крстић верује да су Вашингтон и Пекинг у овом тренутку једини такмаци на глобалној сцени.

"Наравно да ће се и један и други актер трудити да повећају своју базу савезника. Кина користи прилику да окрене Русију у потпуности ка себи, а ту Москва може да буде само млађи партнер. САД то чини у односу на Европу, а кроз украјинску кризу показује да европски аутономни идентитет није довољан да се супротстави изазовима попут Русије и да је Америка неопходна. Ово може да буде тренд стварања неке врсте биполарног поретка, али то не би било добро, иако неки мисле да је таква подела моћи у свету најбоља, јер током Хладног рата није било директног сукоба између полова. За свет је сада боље да до тога ипак не дође, уколико се погледа тренутни степен умрежености на читавој планети", каже Крстић.

Саговорници Радио Београда 1 закључују да ће од односа Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине у највећој мери зависити геополитичка кретања у наредним годинама.