Борељ: Исцрпели смо војне залихе снабдевајући Украјину; Кијев: У нападима оштећене све електране

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ нагласио је у свом недељном блогу важност европске подршке Украјини, политичке, економске и војне.

"То би требало да будемо у могућности да радимо колико год је потребно, док Украјина не победи", поручио је Борељ.

Међутим, упозорио је да је Европска унија, снабдевајући Украјину оружјем, исцрпела своје војне залихе.

"Овај рат је био и позив на буђење за све нас у вези са нашим војним способностима. Давали смо оружје Украјини, а онда схватили да су и наше војне залихе исцрпљене. Са повратком конвенционалног рата у срце Европе, схватили смо и да нам недостају критичне одбрамбене способности, да бисмо се могли заштитити од вишег нивоа претњи на самом европском континенту.", написао је Борељ.

Борељ је у међувремену и на свом Твитер налогу истакао да подаци Агенције за одбрану ЕУ (ЕДА) потврђују да "Европљани троше више на одбрану".

"Сада морамо боље да трошимо на одбрану и више сарађујемо да бисмо подржали Украјину, одговорили на хитне потребе и припремили се за будућност", поручио је Борељ.

(РТС)

Лука Одеса није у функцији данас након последњег руског напада на енергетски систем у том подручју, саопштио је украјински министар пољопривреде Никола Солски, али и додао да се не очекује да трговци житом обуставе извоз.

Напоменуо је да су две друге луке које су овлашћене за извоз житарица из Украјине у оквиру руско-украјинског споразума, Черноморск и Јужњи, делимично у функцији, и да се извоз сада обавља из тих лука.

Главни разлог престанка рада луке у Одеси је тај што агрегати још нису укључени након што је Одеска област остала без струје због руског гранатирања два енергетска објекта, навела је агенција.

(Ројтерс)

Председник Русије Владимир Путин и турски лидер Реџеп Тајип Ердоган разговарали су телефоном о билатералним односима, реализацији "прехрамбеног споразума", Сирији и енергетским пројектима.

"Наглашен је посебан значај заједничких енергетских пројеката, пре свега у гасној индустрији. Узимајући у обзир резултате недавних разговора у Истанбулу, председника Управног одбора Гаспрома Алексеја Милера, настављена је размена мишљења о иницијативи за стварање регионалног гасног чворишта у Турској", наводи се у извештају Кремља.

Како је саопштила администрација председника Турске, Ердоган је током разговора истакао да је "заједничким напорима испоручено више од 13 милиона тона жита онима којима је то потребно и да могу да почну да раде на извозу различитих прехрамбених производа и друге робе постепено, у оквиру житног коридора".

Како се наводи у саопштењу прес-службе администрације турског лидера, Ердоган је изразио наду да ће ускоро бити решена украјинска криза.

Додао је да је у контексту активности забрањене радничке партије Курдистана на северу Сирије и у Турској и "терористичких напада" на Турску, "важно и приоритетно да се граница од терориста очисти до дубине од најмање 30 километара у складу са Меморандумом из Сочија из 2019. године.

(Спутњик)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија мора да има јасно постављену границу сигурности, јер ће морати да живи у условима конфронтације.

"Не крећемо се, већ смо стигли на станицу која се зове 'конфронтација'. Треба да будемо сабрани и моћни. Морамо да имамо границу сигурности, јер и даље морамо да живимо у условима ове конфронтације", одговорио је Песков на питање новинара Павла Зарубина "куда иде ситуација у односима са Западом", преноси РИА Новости.

Песков је за канал Росија 1 указао на то да је Запад игнорисао забринутост Русије око спровођења споразума из Минска о Украјини, што је било претеча, како је рекао, "специјалне војне операције" у Украјини.

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел раније је изјавила да је "споразум из Минска из 2014. године био покушај да се Украјини да време".

Меркелова је рекла и да сумња да су земље НАТО могле да учине онолико колико сада чине да помогну Украјини, пренела је агенција РИА Новости. 

(Танјуг, РИА Новости) 

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган разговарао је телефоном са руским колегом Владимиром Путином о извозу других прехрамбених производа и робе кроз црноморски житни коридор, саопштено је из кабинета турског председника.

Како се наводи, било је речи о билатералним везама између Анкаре и Москве, као и о енергетици и борби против тероризма, пренео је Ројтерс.

(Ројтерс) 

У три области у североисточном делу Украјине проглашена је узбуна за ваздушни напад, објавила је званична служба за узбуњивање.

Сирене за ваздушни напад оглашавају се у Сумској, Харковској и Черниговској области, пренела је агенција Тас. 

(Танјуг, Тас) 

Заменик руског Безбедносног савета Дмитриј Медведев на свом Телеграм каналу написао је да Русија појачава производњу "најмоћнијих" оружја, базираних на новим принципима, како би се супротставила западним земљама које подржавају Кијев.

"Наш непријатељ се утврдио у Европи, Северној Америци, Јапану, Аустралији, Новом Зеланду и бројним земљама које су се заклеле на савез са данашњим нацистима. Појачавамо производњу најмоћнијих средства уништења, укључујући и она заснована на новим принципима", навео Медведев, не износећи више детаља о каквом оружју је реч.

(Гардијан)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да Запад не жели равноправну сарадњу са Русијом, као и да је фактички одлучио да се освети само зато што је Москва трпела његову равнодушност према украјинској саботажи Минских споразума.

Лавров је у интервјуу казахстанској телевизији Хабар 24 навео да Москва намерава да сарађује са сваким ко је спреман на сарадњу на равноправној основи.

"Запад не жели да сарађује са Русијом и одлучио је да се освети, јер смо дуги низ година трпели његову потпуну равнодушност према саботажи Минских споразума", рекао је Лавров, преноси Спутњик.

Према речима руског министра, Русија ће зато усмерити снаге на друге правце.

(Танјуг)

Министар спољних послова Велике Британије Џејмс Клеверли оценио је да било какви мировни преговори у Украјини морају бити реални и садржајни, а не само параван за ново руско наоружавање и даљу регрутацију војника.

Клеверли је навео да Британија жели да мировни преговори буду одржани што пре, али и поновио да би Украјина требало да одреди параметре за било какве разговоре, пренео је Ројтерс.

Шеф британске дипломатије је за Скај Њуз рекао да заиста не види ништа што би га уверило у искреност руске стране, као и руског председника Владимира Путина у вези са мировним преговорима.

(Ројтерс)

Министар пољопривреде Украјине Никола Солски изјавио је да се не планира обустава испорука житарица из украјинских црноморских лука у Одеси, после нових руских напада на енергетски систем у тој области.

"Постоје проблеми, али нико од трговаца не говори о било каквој обустави испорука. Луке користе алтернативне изворе енергије", рекао је Солски за Ројтерс.

(Ројтерс) 

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да и када нема ракетних удара Русије, постоје други типови гранатирања и напади дронова који уништавају украјински енергетски систем.

Навео је и да је најтежа ситуација са нестанком струје у областима Лавова, Винице, Кијева, Тернопоља, Сума, Закарпатја, Житомира, Хмељницког и у Кијеву.

"Чак и ако нема масовних ракетних удара, то не значи да нема проблема. Скоро сваки дан у различитим областима има гранатирања, ракетних напада, напада дроном. Енергетски објекти су погођени скоро сваки дан", поручио је Зеленски, преноси Украјинска правда.

(Танјуг) 

Норвешка ће издвојити 100 милиона долара Украјини како би се обновио уништени енергетски систем, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски.

"Захвални смо норвешким партнерима за помоћ у износу од 100 милиона долара за обнављање наше инфраструктуре", написао је Зеленски на Твитеру.

Сарадња са Русијом остаје непромењена када је реч о сарадњи у свемиру, конкретно, на Међународној свемирској станици (МСС), изјавио је директор НАСА Бил Нелсон.

"Рат у Украјини променио је околности на земљи. Сигурно је ујединио Европу против Русије, али то неће променити сарадњу на МСС", рекао је Нелсон за јапански лист Никеи.

Руска ракета "Сојуз" је превезла америчке астронауте до МСС, а Москва је недавно наговестила да би могло да дође до њеног повлачења са свемирске станице.

Ројтерс није могао независно да потврди извештаје обе стране. 

(Танјуг)

Најмање две особе су погинуле, а десет њих је повређеном у украјинском ракетном нападу на град Мелитопољ у Запорошкој области, саопштиле су проруске власти, преноси Ројтерс.

Члан главног савета војно-цивилне администрације Запорошке области Владимир Рогов навео је да је гранатирано одмаралиште у том граду.

Начелник војно-цивилне администрације те области Јевгениј Балицки прецизирао је да је одмаралиште гађано из ракетног система ХИМРАС.

Украјинске власти потврдиле су да су током ноћи извеле напад на Мелитопољ на југоистоку земље, наводи британска агенција.

(Ројтерс)