Руси се повлаче преко Дњепра; Зеленски: Не дамо ни центиметар земље

Високи званичници Уједињених нација планирали су да се у петак, 11. новембра састану са члановима руске делегације у Женеви, како би разговарали о споразуму о извозу житарица из Украјине, изјавио је портпарол УН-а, преноси Ројтерс.

"Они ће наставити сталне консултације, у циљу подршке напорима генералног секретара УН Антонија Гутереса на пуној примени два споразума, која су потписана 22. јула у Истанбулу", навео је у саопштењу портапарол УН-а.

(Ројтерс) 

Након што је руски министар одбране Сергеј Шојгу наредио повлачење трупа преко Дњепра, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да охрабрује то што украјинске снаге могу да ослободе још делова своје територије.

"За победе и добитке оружаних снага Украјине, заслужни су храбри украјински војници. Од суштинског значаја је и подршка коју добијају од Уједињеног Краљевства, савезника и партнера у НАТО-у", рекао је Столтенберг, преноси Ројтес.

(Ројтерс)

Саветник украјинског председника Михаило Подољак изјавио је да је сувише рано говорити о повлачењу руских трупа из Херсона.

"Док се украјинска застава не вијори над Херсоном, нема смисла разговарати о руском повлачењу", навео је Подољак за Ројтерс.

Истакао је да је неопходно "раздвојити речи од дела". 

Руски министар одбране Сергеј Шојгу раније данас је наредио повлачење трупа са западне обале Дњепра због украјинских напада у близини Херсона, подсећа британска агенција.

(Ројтерс)

Мађарска није подржала предлог Европске комисије за нови пакет помоћи Украјини од 18 милијарди евра за 2023. годину, јавља Ројтерс.

Шеф тима мађарског премијера Виктора Орбана изјавио је да Мађарска жели да свој део помоћи Украјини упути билатерално, а не у склопу ЕУ.

Мађарски министар финансија Михаљ Варга саопштио је претходно да је та земља спремна да помогне Украјини, али да Будимпешта више не жели да доприноси у било којој новој новчаној помоћи коју ће упутити ЕУ.

Европска комисија предложила је нови пакет подршке Кијеву у износу од 18 милијарди евра за 2023. годину, у виду зајмова који ће бити исплаћивани у редовним ратама у току следеће године, наводи британска агенција.

(Ројтерс)

Русија никада није одбијала да преговара са Украјином и спремна је за одржавање преговора због хитности ситуације, изјавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

Захарова је критиковала Берлин јер испоручује Украјини оружје, уместо да утиче на Кијев да почне преговоре са Русијом, преноси Тас.

(Танјуг, Тас)

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу наредио је да почне повлачење руских трупа преко Дњепра.

Руски командант, генерал Сергеј Суровикин изјавио је да више није могуће одржавати снабдевање Херсона.

(Ројтерс, Известија)

Заменик начелника војно-цивилне администрације Херсонске области Кирил Стремоусов погинуо је данас, саопштила је прес-служба регионалне администрације, преносе РИА Новости.

Вршилац дужности начелника администрације Херсонске области Владимир Салдо потврдио је да је Стремоусов погинуо у саобраћајаној несрећи.

(РИА Новости, Танјуг)

Европска комисија предложила је нови пакет подршке за Украјину у износу од 18 милијарди евра за 2023. годину, а у питању су зајмови који ће бити исплаћивани у редовним ратама у току следеће године.

Комесари за економију и за буџет Валдис Домборовскис и Јоханес Хан нагласили су да је ово стабилна, редовна и предвидљива финансијска помоћ, у просеку од 1,5 милијарди евра месечно.

Ова помоћ требало би да покрије значајан део краткорочних потреба Украјине за 2023. годину.

Европска комисија је додала да је Међународни монетарни фонд проценио да је Украјини потребно између три и четири милијарде евра месечно.

Комесари су, на прес конференцији указали да ће, захваљујући овом пакету, Украјина моћи да настави да исплаћује плате и пензије и да одржава основне јавне услуге.

Пре свега се мисли на болнице, школе и смештај за пресељене људе, као и да осигура макроекономску стабилност и обнови критичну инфраструктуру коју је уништила Русија, као што су енергетска инфраструктура, водоводни системи, транспортне мреже, путеви и мостови.

Комисија је нагласила да ова подршка иде руку под руку са реформама у области владавине права и борбе против корупције у Украјини.

"Узимајући у обзир развој на терену, финансијска подршка ће бити уоквирена политичким условима, усмерена ка јачању украјинских институција и припреми терена за успешне напоре реконструкције, као и подршци Украјини на њеном европском путу", саопштила је Комисија.

Нови пакет подршке даје веома повољне услове за подршку украјинском народу, рекли су комесари.

Средства ће бити обезбеђена кроз повлашћене зајмове, отплаћивана у периоду од највише 35 година, почевши од 2033. године.

"Да би обезбедила средства за кредите, Комисија предлаже задуживање на тржиштима капитала коришћењем стратегије диверсификованог финансирања. То би омогућило ЕК да користи пуни портфолио инструмената финансирања како би осигурала тржишно финансирање под најповољнијим условима, када су они потребни", нагласила је Комисија.

Зајмови које Комисија предлаже за 2023 годину су повлашћени и са веома дугим роком исплате до 35 година и отплатом главнице најкасније за 10 година.

"Ово ће Украјини дати довољно времена да стане на ноге како би могла да отплати своје обавезе", нагласила је ЕК.

Истовремено, у случају да ЕУ не прими од Украјине исплате на време, Комисија би у првом реду користила свој фонд ликвидности као први ресурс за осигурање плаћања инвеститорима у обвезнице ЕУ.

Да би се обезбедила несметана испорука пакета, ЕК предлаже три регулативе које морају да добију зелено светло Европског парламента и држава чланица ЕУ у Савету пре него што нови инструмент ступе на снагу.

Комисија се нада да ће та процедура бити комплетирана најкасније до краја године да би помоћ Украјини могла да буде испоручена на самом почетку 2023 године.

(Танјуг)

Смањен је број вести са фронта у односу на рану јесен. Али то не значи мање интензивне борбе, навео је председник Украјине Володимир Зеленски.

Он је додао да је ситуација тешка на целом фронту.

"Жестоке позиционе борбе се настављају, посебно је тешко у региону Доњецка. Окупатори трпе огромне губитке, али њихов циљ је исти - доц́и до административне границе Доњецке области. Не одричемо се ниједног центиметра наше земље", навео је Зеленски.

(Ројтерс)

Ирански председник Ибрахим Раиси разговарао је у Техерану са секретаром Савета безбедности Русије Николајем Патрушевим о различитим питањима руско-иранске сарадње у области безбедности, као и низу међународних питања, саопштила је у среду прес-служба Канцеларије руског Савета безбедности.

"На састанку се разговарало о различитим питањима руско-иранске сарадње у области безбедности, као и о низу међународних проблема", наводи се у саопштењу прес службе, пренео је Интерфакс.

Претходно су Патрушев и секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Али Шамкани одржали консултације о безбедносним питањима у Техерану уз учешће представника министарстава и ресора две земље.

Током консултација, Патрушев и Шамхани су разговарали о Украјини, сарадњи у међународној арени и борби против, како је наведено у Москви, мешања западних обавештајних агенција у унутрашње ствари обе земље, као и о области информационе безбедности.

"Наглашена је важност повећања размене искустава у развоју економског потенцијала Русије и Ирана и изградње спољнотрговинских односа под притиском санкција", саопштио је Савет безбедности РФ.

"Дошло је и до размене мишљења о низу међународних питања, укључујући ситуацију у Украјини и на Блиском истоку", наводи се у саопштењу Савета безбедности Русије.

(Танјуг)

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси саопштио је да је та организација након навода да Кијев прави "прљаву бомбу" одмах послала инспекторе у Украјину.

Он је то изјавио на маргинама самита Уједињених нација о клими Коп 27 у египатском граду Шарм ел Шеику, преноси Тас.

"Ми смо одмах, у року од неколико дана, окупили инспекцијски тим за три објекта. Успели смо да потврдимо да нема назнака о злоупотреби нуклеарног материјала," рекао је Гроси.

Он је напоменуо да агенција није могла да игнорише извештаје о стварању "прљаве" бомбе јер су "ове тврдње изнете као део наратива који води ка употреби нуклеарног оружја".

(Танјуг)

Два радника погинула су од експлозије мине у Харкову, саопштио је гувернер Харковске области Олег Синехубов.

"Два радника који одржавају путеве, стара 21 и 51 година, погинула су кад је њихово возило прешло преко мине током радова у дистрикту Чугујов", објавио је на Телеграму Синехубов.

Према овом извештају у експлозији мине су рањена још два мушкарца, старости 55 и 34 године.

"Опасност од мина у Харковској области остаће један од највећих проблема још дуго времена. Руски окупатори су минирали апсолутно све", објавио је Синехубов.

Он је додао да су пиротехничке екипе службе за ванредне ситуације јуче деактивирале 635 експлозивних направа. 

(Гардијан)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков посетио је Донбас како би обезбедио обуку за раднике у медијима, изјавио је први заменик шефа администрације руског председника Сергеј Киријенко.

"Желео бих да се захвалим Дмитрију Сергејевичу Пескову који се синоћ вратио из Луганска, где је одржао обуку за медије и службенике за штампу из Луганске и Доњецке Народне Републике", рекао је Киријенко преноси Тас.

Песков је на конференцији за новинаре рекао да ће руски председник Владимир Путин на крају посетити Донбас, али да за сада нема конкретних планова за ту посету.

"Тренутно нема конкретних планова, али не сумњам да ће доћи време када ће Путин посетити Донбас. То су руски региони и он ће отићи тамо", одговорио је портпарол Кремља на питање да ли Путин планира да оде у Донбас.

Рекао је да Кремљ анализира информације о изборима за амерички Конгрес.

"Не може се рећи да смо оставили све и пратили изборе. Пажљиво анализирамо ситуацију. Имамо доста својих послова, они су нам важнији. Али, наравно, пажљиво анализирамо информације које долазе", рекао је Песков.

Песков је истакао да су амерички избори важни, али "да не треба озбиљно преувеличавати њихов значај у краткорочној и средњорочној перспективи за наше односе".

Додао је и да не жели унапред да најављује спорадичне контакте са Сједињеним Америчким Државама.

"За сада је рано о томе говорити", рекао је Песков коментаришући информације о руско-америчким преговорима о обнављању инспекција на објектима нуклеарног наоружања у оквиру споразума СТАРТ.

Говорећи о оптужбама за мешање у америчке изборе, Песков је рекао да је Кремљ толико навикао на овакве оптужбе да више и не обраћа пажњу на такве наводе.

"Толико смо навикли на то, да ни не примећујемо", са осмехом је одговорио портпарол Кремља.

(Танјуг) 

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је разоткрила највише рангираног украјинског илегалног обавештајца у Русији.

Како се наводи у саопштењу ФСБ, пуковник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине осуђен је на 19 година и шест месеци затвора, пренела је агенција РИА Новости.

О притварању и резултатима суђења тако високо рангираних украјинских обавештајаца, нарочито илегалних, највишег ранга у обавештајним службама, раније није саопштавано.

Како се наводи, "ступила је на снагу пресуда Јужног окружног војног суда против пуковника илегалне обавештајне службе Главне обавештајне управе украјинског Министарства одбране Д. А. Штибликова, осуђеног због велеиздаје".

Наводи се да је украјински пуковник претходно, према пресуди Градског суда у Севастопољу, већ осуђен на пет година затвора због припремања серија експлозија на цивилним инфраструктурним објектима на Криму и Црноморској флоти.

Такође, 2014. године, након уласка Крима у састав Русије, Штибликов је по налогу украјинске обавештајне службе остао на полуострву и добио руско држављанство.

Истиче се да је, заузевши цивилну позицију у једној од војних јединица Црноморске флоте, преносио Кијеву информације о активностима војних снага на Криму, које су представљале државну тајну.

Истиче се да је шпијунска активност пуковника била благовремено прекинута.

(Танјуг) 

Украјинске снаге претрпеле су велике губитке, а њихов покушај да пробију одбрану код Снигирјовке у Херсонској области је одбијен, тврди заменик начелника војно-цивилне администрације Херсонске области Кирил Стремоусов.

"Неонацистички Украјинци су покушали да пробију одбрану код Снигирјовке, али нису успели. Неонацистичке снаге су претрпеле велике губитке", написао је Стремоусов на Телеграму, преноси агенција Тас.

Према његовим речима, Украјинци концентришу додатне снаге "како би испунили налоге колективног Запада".

Стремоусов је навео да украјинске снаге покушавају да прођу свуда у Херсонској области, као и да су страни плаћеници умешани у украјинске покушаје офанзиве.

(Танјуг)

Олех Сињехубов, гувернер Харкова, јавио се Телеграму да током ноћи није било ракетних удара на регион, али да је настављено гранатирање пограничних насеља.

Харковска област се граничи са Доњецком и Луганском.

Сињехубов је рекао да су у гранатирању повређене две особе.

(Гардијан) 

Секретар Савета за безбедност Русије Николај Патрушев допутовао је у Иран, саопштила је данас прес-служба канцеларије руског Савета безбедности.

"Патрушев ће у Техерану имати редовне руско-иранске безбедносне консултације, у којима ће учествовати стручњаци из савета за безбедност две земље", наводи се у саопштењу, преноси  Тас.

Руску делегацију предводи заменик секретара Савета за безбедност Олег Храмов.

Патрушев је последњи пут посетио Техеран у децембру 2019. године, када су тамо одржане мултилатералне консултације о Авганистану.

Русија и Иран одржавају редовне безбедносне контакте, наводи руска агенција.

Почетком октобра две земље су одржале међуресорне консултације о информационој безбедности.

(Танјуг)