Рат храном, куда плови украјинско жито

Светионик на Црном мору. То је за генералног секретара Уједињених нација био житни споразум Руса и Украјинаца. Првог августа кренули су први бродови. Али је три месеца касније, Москва привремено иступила оптужујући Кијев за напад на Црноморску флоту.

"Ти дронови, како подводни тако и ваздушни, делимично су се налазили у коридору који се користи за извоз жита из Украјине. Због тога је постојала претња за наше бродове који обезбеђују сигурност извоза житарица и за цивилна пловила која га превозе", тврди председник Русије Владимир Путин.

"Надам се да ће Уједињене нације и Турска успети да смире руску реторику. Када је реч о Украјини, ми настављамо учешће у том договору јер разумемо шта је то што нудимо свету - стабилност на тржишту хране", одговара председник Украјине Володимир Зеленски.

Москва оптужује и Лондон да је помогао Украјинцима.

"Чињеница је да Украјина ужива озбиљну обавештајну и сву другу помоћ од западних земаља. Вероватноћа да су страни стручњаци били укључени је велика. Што се тиче самог извођења акције, то је за сада прилично нејасно да ли је за прилаз Севастопољској луци коришћен тзв. хуманитарни коридор", каже историчар и професор Филозофског факултета Александар Животић.

Антонио Гутерес каже да у ноћи напада, у коридору није било бродова. И док руски председник оцењује да је извоз житарица тренутно сувише ризичан, украјински поручује да Русија уцењује свет глађу.

"Русија удара на западне престонице са овим зато што, када блокира извоз украјинског жита на украјинско тржиште, тиме ће да повиси цену прехрамбених производа Западу. И тиме ће оптеретити потрошачку корпу западног грађанина, заједно са порастом енергената пред предстојећу зиму", каже Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику.

Међу бродовима који су напустили црноморске луке после руског иступања је и један намењен Етиопији, којој прети општа глад.

Да ли украјинско жито иде сиромашнима 

Руси, међутим, указују да афричких земаља нема у првих пет увозника украјинског жита. На договор су пристали, каже Путин, баш у интересу сиромашних држава. А највише их одлази, указује, у Турску и земље ЕУ – готово 70 одсто, а свега неколико процената заврши у Африци.

"Русија је осам пута већи глобални извозник па је заправо то далеко већи проблем јер се испоставило да није поштован други део споразума да Русија може да извезе своје жито сигурно да и то игра улогу у суспензији", каже професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић.

"Цена гаса је у паду, цена нафте стабилна, али са тенденцијом смањења. Остао је сегмент рата који се тиче испоруке хране, то би се одразило на снабдевање храном сиромашних земаља на Блиском истоку и у Африци", каже Животић.

Афричким земљама, Русија најављује продају житарица по повољнијим ценама, па чак и да их донира. Али суша у Француској, Шпанији и Италији повећала је европске потребе. Повећана је и тражња Индије. А Кина прави залихе.

"Иако је тачан одговор западне стране да нигде није регулисано у уговору где мора жито да се извезе, управо су извори са Запада, а највише међу њима је Њујорк тајмс говорио да је украјинско жито завршавало на тотално другим локацијама, првенствено на најпросперитетнијим европским и азијским тржиштима, са циљем да се обори цена глобалних прехрамбених производа", наводи Вуксановић.

Житни споразум склопљен је уз посредовање Уједињених нација и Турске. И председник Ердоган од њега не одустаје – најављује разговор са Путином и Зеленским.