Четвртком у 9: Путинов говор драматично подигао улог, у Њујорку потврђени ископани ровови

Колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић, доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић и политички аналитичар Обрад Кесић сагласни су да је тема рата у Украјини доминантна у Њујорку, а говор Владимира Путина који је претходио заседању Генералне скупштине УН подигао је улог - сви су свесни да су ствари сада озбиљније и опасније.

Љиљана Смајловић подсећа да је Путин затражио хитне референдуме након којих би припојио Русији делове Украјине, при чему је познат став "ако неко угрози нашу територију, ми ћемо је бранити свим средствима".

"Запад је говорио све време да су полако ескалирали са наоружавањем како не би створили тренутак да крене велики рат, мислили су да су то постепено и вешто урадили, али Путин је сада то искомпликовао и улог је драматично већи. Ако говоримо о наредном оружју које је требало да почне да долази, мора се разговарати о трећем светском рату", рекла је Смајловићева.

Стефан Сурлић наводи да у Њујорку није могао да се чује ниједан блажи тон који би водио компромису - само су потврђени ископани ровови.

"Поптуно су огољене позиције, говори се о отвореном сукобу Русије и Запада. Сви су понаваљали да Русија има империјалистичке намере, да постоји жеља да се Украјина избрише с мапе, да Русија неће стати. Путин је истакао да су Украјинци заправо само топовско месо за Запад и да је Русија у рату са земљама НАТО-а. Полако од војне интервенције и помоћи НАТО-а Украјини прелазимо етапно у огољени рат Русије и Запада", рекао је Сурлић. 

Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона, подсећа да је и без рата у Украјини свет улазио у економску кризу, а сада је она убрзана и проширена.

"Сада истовремено, без обзира на то што су у економској кризи, Запад инсистира на томе да имплементирају мере везане за зелену транзицију и стварају тензије у друштвима на Западу. Зато видимо демонстрације у Европи и у САД неке индикације да људи нису задовољни тиме да жртвују своје економске интересе и из свог џепа да издвајају више за ауто и грејање", рекао је Кесић.

Где је у великим светским сукобима Србија?

Председник Србије Александар Вучић одржао је такође говор пред Генералном скупштином УН, упитавши зашто се не поштује и територијални интегритет Србије када је реч о Косову и Метохији, као територијални интегритет Украјине.

Стефан Сурлић каже да је Вучићев говор био оштрији у односу на уобичајене његове говоре, али сразмерно амплитуди притисака која се врши на Србију. 

"Овај говор био је покушај реинтерпретације, са сукобом у Украјини Путин је користио Косово често - ако сте ви са Запада могли с Косовом, можемо и ми са Украјином. То је штетило Србији у контексту дијалога Београда и Приштине. Ово би требало да промени наратив: не може ни Украјина, ни Косово, Повеља УН важи за цео свет, територијални инегритет не сме да се крши. Штити се територијални интегритет обе земље и шаље порука онима који се баве овим регионом и којима је дијалог у фокусу и онима који нису признали независност", рекао је Сурлић.

Љиљана Смајловић сматра да је овај говор запарао уши многим врло моћним људима.

"Са Запада нико није благонаклоно гледао на потезање питања Косова, тај говор је иритирао све западне земље. Неко ће да слуша Вучића и каже да потеже аргумент који Путин непрестано користи. Посебно ми се допало што је рекао да су лидери 23 државе похвалили Повељу УН, а 17 их је признало Косово, то је специфичан начин говора", рекла је Смајловићева.

Додаје да су и Макрон и Зеленски критиковали земље које нису увеле санкције Русији, иако их нису именовали на њих гледају са презиром и траже да не ћуте.