Нова фаза рата у Украјини – дан после почетка мобилизације у Русији

НАТО је осудио планове Русије да одржи референдуме у "окупираним регионима" Украјине и позвао све државе да одбаце, како наводи, "очигледне руске покушаје освајања територија", преноси Ројтерс.

"Лажни референдуми у регионима Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона у Украјини немају легитимитет и представљају грубо кршење Повеље УН", наводи се у саопштењу Северноатлантског савеза.

У саопштењу се каже и да "савезници у НАТО неће признати њихову нелегалну и нелегитимну анексију, те да су ове територије Украјина".

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да је позвао Кину да утиче на Русију да оконча рат у Украјини.

"Срео сам се са министром спољних послова Кине Ванг Јијем. Позвао сам Кину да утиче на Русију како би се завршио рат у Украјини. Такође сам поменуо да смо у НАТО-у забринути због могућег кршења људских права на Тајвана. Спремни смо да наставимо дијалог о глобалној безбедности", навео је Столтенберг на Твитеру.

Столтенберг је дан раније рекао да сарадња Кине са Москвом од почетка напада Русије на Украјину и кинески коментари против проширења НАТО-а показују зашто западни одбрамбени савез треба да посматра Пекинг као безбедносни изазов.

"Збир свега је да ово само повећава значај НАТО савезника који стоје заједно и схватају да је Кина део безбедносних изазова са којима треба да се суочимо данас и у будућности", рекао је Столтенберг у интервјуу за Ројтерс.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, у обраћању на седници СБ УН посвећеној Украјини, изјавио је да украјинска војска прибегава терористичкој тактици, кријући се током борби иза цивила као људског штита.

Лавров је додао и да украјинско гранатирање нуклеарке Запорожје ствара ризик од нуклеарне катастрофе, преноси Тас.

"Криминални напади на нуклеарку Запорожје које изводе милитанти кијевског режима и даље остају некажњени, изазивајући ризик од атомске катастрофе", истакао је руски званичник у Њујорку.

(Танјуг, Тас) 

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес изјавио је да нема назнака да ће се конфликт у Украјини завршити у скорије време.

"Руски рат у Украјини не показује знакове слабљења. Најновији развој догађаја је опасан и узнемирујући. То су све даљи кораци од било каквих перспектива за мир", казао је Гутерес, пренео је Тас.

Позвао је државе да понове своју посвећеност да не користе нуклеарно оружје и да их у потпуности одбаце.

Навео је да се нада да ће Русија и Украјина наставити са разменом затвореника.

(Танјуг, Тас)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је разговарао са руским колегом Владимиром Путином о могућим директним летовима из Русије за северни Кипар, известила је ТВ станица НТВ.

"Летови из Русије дали би подршку тамошњој економији и омогућили потенцијални приход од туризма", рекао је турски лидер, преноси Ројтерс.

Ердоган је рекао да би Анкара била задовољна ако би кренули директни летови из Русије за Турску Републику Северни Кипар.

"Пораст туризма довео би до озбиљног скока у економији", додао је.

Турски медији пренели су да је министар саобраћаја кипарских Турака рекао да су две руске авио-компаније заинтересоване за летове до новог аеродрома Еркан, који ће бити отворен 15. новембра.

(Ројтерс)

Русија је, као одговор на антируске санкције, забраниле улазак у земљу за 87 канадских држављана, саопштило је руско Министарство спољних послова, преноси Известија.

Из Министарства наводе да су међу санкционисанима лидери провинција и територија, војни официри, као и менаџери компанија које снабдевају Украјину оружјем и технологијама двоструке намене.

"Пошто је велика вероватноћа да ће листа санкција Канаде бити проширена, Русија ће на црну листу ставити још канадских држављана. Делујемо по принципу реципроцитета", истакли су у руском Министарству спољних послова.

(Известија)

Велика Британија, Пољска и Украјина развиће трилатералну сарадњу, у шта ће ући и јачање њихових одбрамбених способности, као и источног крила НАТО-а, наводи се у заједничком саопштењу министара спољних послова те три земље.

Министри спољних послова ових земаља су се састали у Њујорку у среду и договорили наставак подршке Украјини, преноси Ројтерс.

Британија и Пољска су се договориле да наставе да подржавају Кијев у борби против Москве, наводи се у заједничком саопштењу које је издала британска влада.

(Ројтерс)

Ширење и продужетак кризе у Украјини ником није у интересу, навео је данас кинески министар спољних послова Ванг Ји, јавља Ројтерс.

"Кина се нада да ће пламен рата бити угашен што је пре могуће", навео је Ванг у саопштењу кинеског министарства спољних послова.

(Ројтерс)

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес изјавио је на седници Савета безбедности УН о Украјини да је "потпуно неприхватљив" разговор о нуклеарном сукобу.

Гутерес је истакао и да је забринут због планова за одржавање референдума у Доњецкој и Луганској, као и у Херсонској и Запорошкој области, преносе РИА Новости.

Навео је да "свака анексија територије једне државе коју спроводи друга држава кроз претњу или употребу силе" представља кршење Повеље УН и међународног права, наводи Ројтерс.

(Ројтерс, РИА Новости) 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков демантовао је наводе појединих медија да је план Москве мобилизација милион војника.

"То је лаж", изјавио је Песков за Тас.

Лист Нова газета Европа претходно је објавила да постоји тајни седми параграф који помиње могућност регрутације до милион људи.

(Танјуг, Тас)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је размена ратних заробљеника коју су спровеле Русија и Украјина, важан корак ка окончању рата, пренела је ТВ станица НТВ.

Еродган је новинарима у Њујорку рекао да је размена заробљеника, а у којој је учествовало близу 300 људи и уз посредовање Турске, резултат дипломатске комуникације коју је водио са украјинским председником Володимиром Зеленским и председником Русије Владимиром Путином, преноси Ројтерс. 

Истакао је да је да се напори за успостављање мира између Русије и Украјине настављају.

(Ројтерс)

У Велику Британију стигло је пет британских ратних заробљеника које је Русија ослободила у размени са Украјином, саопштила је непрофитна организација Президијум нетворк (Presidium Network).

Министарство одбране Русије претходно је саопштило да је украјинска страна у размени заробљеника, ослободила 55 припадника војске Руске Федерације и Доњецке и Луганске области које су прогласиле независност.

Неименовани саудијски званичник саопштио је и да је Русија, уз посредовање саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана, ослободила 10 ратних заточеника заробљених у Украјини, као и 215 Украјинаца.

Навео је да су међу ослобођеним странцима држављани САД, Велике Британије, Шведске, Марока и Хрватске.

(Ројтерс)

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков рекао је новинарима да је Москва дала сагласност да дипломата Лин Трејси буде нови амбасадор САД у Русији, наводи агенција РИА Новости.

"Да, ми смо дали одобрење. У ствари, они су тражили одобрење за њу, а ми смо се сложили", изјавио је Рјапков.

Трејсијева ће бити прва жена која ће водити америчку дипломатску мисију у Русији ако Сенат САД потврди њену номинацију.

Амерички председник Џо Бајден је у уторак номиновао Трејсијеву, тренутно амбасадорку САД у Јерменији, за амбасадора у Русији.

То место у Русији је упражњено од 4. септембра, када је изасланик Џон Саливан завршио мандат.

Лин Трејси је била заменик шефа мисије у америчкој амбасади у Москви од 2014. до 2017. године. Пре него што је постала амбасадор у Јеревану 2019. године, радила је као виши саветник за руске послове у Бироу за европске и евроазијске послове Стејт департмента.

(Танјуг) 

Најмање шет цивила је погинуло у ракетном нападу украјинских снага на пијацу у центру Доњецка, саопштио је градоначелник Доњецка, Алексеј Кулемзин.

Кулемзин је додао да је и шест цивила повређено у нападу на пијацу, преносе РИА Новости.

"Подаци о жртвама и даље пристижу", навео је Кулезмин на свом налогу на Телеграму.

(Танјуг) 

Француски министар одбране Себастијен Лекорну рекао је да ће Француска наставити да наоружава и обучава украјинску војску и да је за то потребна сарадња унутар НАТО-а. 

Лекорну је то рекао након састанка са немачком колегиницом Кристин Ламбрехт у Берлину.

Ламбрехтова је навела да делимична мобилизација и планирани референдуми неће умањити немачку војну подршку Кијеву.

"Ова Путинова реакција на успехе Украјине подстиче нас да наставимо да подржавамо Украјину и да пошаљемо јасан сигнал", рекла је Кристин Ламбрехт.

(Ројтерс) 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима да нису донете никакве одлуке о мерама економске мобилизације.

"У овом тренутку није донета никаква одлука у вези с тим. А о томе није било параграфа ни у потписаној уредби", рекао је Песков.

Песков је подсетио да постоје основни закони о мерама мобилизације, у којима је све прецизирано.

"Тренутно нема таквих услова", навео је Песков.

Истиче да је руски председник Владимир Путин у јучерашњем говору дао јасан опис и образложио разлоге за доношење такве одлуке.

"Чињеница је да је специјална операција почела за испуњавање циљева у Украјини. Сада смо дефакто суочени са блоком НАТО-а са свим његовим логистичким могућностима. То је довело до такве потребе", нагласио је Песков.

Песков је изјавио да се статус "специјалне војне операције" за заштиту Донбаса није променио након најаве делимичне мобилизације у Руској Федерацији.

Портпарол Кремља је извештаје о редовима на границама и куповини карата због мобилизације назвао претераним.

"Ова информација је веома преувеличана. Много је лажних информација. Морате бити опрезни да не постанете жртва лажних информација", рекао је Песков.

(Известија, Ројтерс) 

Министарство одбране Русије саопштило је да је украјинска страна у размени заробљеника ослободила 55 припадника војске Руске Федерације и Доњецке и Луганске области које су прогласиле независност.

Портпарол Министарства Игор Конашенков рекао је да су сви ослобођени заробљеници стигли на територију Русије војно-транспортним авионима и да се налазе у војним медицинским установама, преноси Интерфакс.

Према његовим речима, сви ослобођени војници имали су могућност да контактирају са рођацима и пружена им је неопходна медицинска и психолошка помоћ.

(Танјуг) 

Потпредседник Савета безбедности Руске Федерације, бивши председник државе и председник руске владе Дмитриј Медведев поручио је да би свако оружје у арсеналу Москве, укључујући стратешко нуклеарно наоружање, могло бити искоришћено за одбрану територија присаједињених Русији.

Медведев је рекао да се ће се планирани референдуми одржати и да "нема назад".

"Западни естаблишмент и сви грађани НАТО земаља уопште морају да схвате да је Русија изабрала свој пут", рекао је Медведев.

(Ројтерс) 

Макрон је за ТВ БФМ изјавио да Француска жели да се "Украјина одупре руским нападима и да опорави суверенитет".

(Ројтерс)

"Тренутно дневно долази 50 до 100 људи из Украјине у Беч. Спремамо се за предстојећу зиму, која би могла донети снажан раст трошкова", рекао је покрајински секретар за социјална питања Петер Хакер.

Он је истакао да се Беч припрема за упетостручење капацитета.

Хакер је, за радио Вин рекао да је, са тренутно 33.500 избеглица, Беч прекорачио од савезних власти предвиђену квоту.

"Министар унутрашњих послова сада мора да разговара са другим покрајинама", поручио је Хакер додајући да само Беч и Бургенланд испуњавају предвиђене квоте.

Иначе до краја августа, у Аустрији је више од 56.000 људи затражило азил, што је раст од 195 одсто у односу на прошлу годину.

(Танјуг) 

Гужве на граници Финске и Русије, где је председник Владимир Путин прогласио делимичну мобилизацију, повећане су током ноћи, саопштила је финска гранична стража и додала да је ситуација под контролом.

"Финска помно прати дешавања у суседној Русији након наредбе председника Руске Федерације Владимира Путина о војној мобилизацији", изјавио је јуче фински министар одбране Анти Каиконен, преноси Ројтерс.

Број људи који су јуче прешли границу ипак је мањи него током викенда, рекао је шеф за међународне послове финске граничне полиције.

Додаје да су јуче 4.824 Руса ушла у Финску преко источне границе.

(Танјуг, Ројтерс) 

Начелник Запорошке регионалне војне управе Олександар Старух изјавио је да су руске снаге са девет ракета погодиле Запорожје. Старух је навео да је једна особа погинула, а да је пет повређено.

(Унијан)

Савет безбедности Уједињених нација одржаће седницу посвећену наводним злочинима Русије у Украјини.

Говориће генерални секретар УН Антонио Гутерес и тужилац Међународног кривичног суда Карим Кан.

Седници ће присуствовати и руски министар спољних послова Сергеј Лавров и амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Након Гутереса и Кана говориће предтавници 15 држава чланица Савета безбедности, Украјине, неколико европских земаља, укључујући Белорусију, као и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

Савет безбедности се састаје дан након што је руски председник Владимир Путин наредио мобилизацију 300.000 резервиста.

(Ројтерс)

Северна Кореја саопштила је да никада није снабдевала Русију оружјем и муницијом и да нема такве планове, упозоривши САД да "затворе уста" и престану да шире гласине с циљем да "наруше имиџ" те земље.

"Недавно су САД и остале непријатељске земље говориле о кршењу резолуције Савета безбедности УН и шириле гласине о пословима са оружјем између Демократске Народне Републике Кореје и Русије. Никада нисмо извозили оружје и муницију у Русију и не планирамо да их извозимо", навео је неименовани званичник Министарства одбране у саопштењу које је пренела државна агенција КЦНА.

Заменик портпарола америчког Стејт департмента Ведант Пател рекао је раније овог месеца да је Русија "у процесу куповине милиона ракета и артиљеријских граната од Северне Кореје за употребу у Украјини".

(Танјуг)

Министри спољних послова Групе седам (Г-7) најразвијених економија потврдили су на састанку у Њујорку, спремност да наставе сарадњу у пружању подршке Украјини, изјавио је јапански министар спољних послова Јошимаса Хајаши.

"Поново смо потврдили да земље Г-7 раде заједно на подршци Украјини и одговору на кризе хране и енергената", рекао је Хајаши новинарима на конференцији за новинаре у Њујорку.

Изјава подршке уследила је након најаве Владимира Путина да ће Русија спровести своју прву ратну мобилизацију од Другог светског рата.

(Ројтерс) 

Министри спољних послова чланица ЕУ сагласили су се на неформалном ванредном састанку у Њујорку да наставе са новим санкцијама против Русије, саопштио је високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Жозеп Борељ, неколико сати након што је руски председник Владимир Путин наредио делимичну мобилизацију.

Министри су се такође сложили да наставе са испорукама оружја Украјини.

Обраћајући се новинарима у Њујорку, Жозеп Борељ је рекао да су министри 27 држава чланица ЕУ који учествују у раду Генералне скупштине УН, на маргинама овог заседнања донели политичку одлуку да примене нове секторске и појединачне казнене мере према Москви.

Савет министара ЕУ одржаће следећи званични састанак средином октобра када би могао да буде формализован нови пакет санкција.

(Ројтерс)

Русија је, уз посредовање саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана, ослободила 10 ратних заробљеника, саопштио је неименовани саудијски званичник.

Међу ослобођеним заробљеницима су држављани САД, Велике Британије, Шведске, Марока и Хрватске, рекао је званичник, пренео је Ројтерс.

Авион са ослобођеним заробљеницима слетео је у Саудијску Арабију.

Министарство спољних послова Хрватске саопштило је да је хрватски држављанин Вјекослав Пребег, заробљен у Украјини у априлу, ослобођен и да ће данас бити у Хрватској, пренео је портал Индекс.

Русија је такође ослободила 215 Украјинаца које је заробила после дуготрајне битке за лучки град Маријупољ раније ове године, наводи Ројтерс.

(Ројтерс, Индекс)