Око: Шта се десило на истоку Украјине, а шта у Самарканду

Сукоб Русије и Украјине ушао је у седми месец, без изгледа да се ускоро оконча, али је питање како ће се ратовати у веома тешким временским условима које доноси зима. На економском плану, можда и најважнијем за цео свет, нема помака на боље.

Историчар Александар Животић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, рекао је у емисији Око да се продор украјинске војске на истоку земље не може назвати офанзивом у класичном смислу значења тог термина, већ да је то контраудар украјинске армије који је кренуо из Харковске области у правцу веома значајне копнене линије комуникације која иде до Изјума.

"Доста се спекулисало шта се дешава у Херсонској области, да ли ће ту кренути офанзивна делатност. Оно што је сада сасвим јасно, јесте да се радило о једном, у првом реду, демонстративном дејству, које је имало за циљ да што веће руске снаге привуче, да их држи прикованим на том правцу, а овамо да се изврши једна операција која је изведена на један прилично елегантан начин. Види се да је неко веома талентован планирао ову операцију", оцењује Животић.

Међутим, како је додао, последњих дана се дешава једна промена, везана за напад са југа, који има циљ окружење Лимана и једне веће територије, која се сад практично налази у подокружењу од стране украјинских трупа.

"Очигледно је да ће, уколико операција не буде стала у наредним данима, она бити бар једним краком усмерена ка Лисичанску и Северодоњецку", каже Животић.

"Операције ће вероватно стати на природним баријерама" 

Животић очекује заустављање операција на некој од природних баријера.

"Највероватније у овом тренутку је да се у догледно време, а ту су у питању недеље, можда чак и дани, све зависи од атмосферских прилика, на том простору операције зауставе на некој од природних баријера", каже Животић.

На југу, додаје, операције ће се највероватније зауставити око постојеће линије или ће стати негде на Дњепру као на природној баријери.

"Слободно можемо да очекујемо да на југу интензитет операција потраје нешто дуже с обзиром на то да је клима драстично другачија и да је састав тла другачији", објашњава Животић.

Што се тиче навода у западним медијима, који говоре о пропасти руске војске, Животић сматра да је то сувише храбро.

"По овоме што се најављује и са украјинске и са руске стране, далеко смо од неке прекретнице или од неког решења", оценио је Животић.

Две украјинске иницијативе у Генералној скупштини УН

Новинар и дипломата Драган Бисенић очекује да ће на заседању Генералне скупштине Уједињених нација Украјина и климатске промене заузимати значајан део расправе.

За сада је са украјинске стране могло да се уочи настојање да се образује међународни кривични суд за ратне злочине у Украјини.

"Међутим, пошто ни Украјина ни Русија нису потписнице уговора о Римском трибуналу, о том кривичном суду, онда ће бити тешко да се та одговорност, ако уопште буде прихваћена, изнесе. Због тога ће морати да се тражи неко решење које је слично међународном кривичном суду за бившу Југославију", објашњава Бисенић.

Међутим, напомиње да одлуке Генералне скупштине имају саветодавни карактер и не претварају се у међународно право, за разлику од одлука Савета безбедности Уједињених нација, које добијају снагу међународног закона.

Други напор украјинске делегације тиче се заплењених, односно замрзнутих средстава Русије, негде око 300 милиона долара, за које Кијев жели да се на неки начин конфискују и пребаце у фонд за обнову Украјине.

Према овом захтеву, додаје Бисенић, постоји вербална подршка, али у сваком случају има и доста резерви због тога што је Русија већ најавила контрамере у том случају.

Шта се десило у Самарканду

У контексту дешавања у Генералној скупштини Уједињених нација, Бисенић истиче да је изненађујуће ширење и експанзија Шангајске организација за сарадњу, чији је самит одржан 15. и 16. септембра у Самарканду, у Узбекистану.

Наводи да је велики број држава изразио жељу или за чланство или за статус посматрача у тој организацији, што је, оцењује, просто зачуђујуће.

"То су државе које заправо окупљају 80 одсто светског становништва", истиче Бисенић.

Николић је рекао да је много већи значај за Русију да земље трећег света не реагују негативно на ово што се сада дешава.

"Мислим да је зато за Русију потребан низак профил овог садашњег дешавања, да се превелика пажња не поклања овим догађајима. Земље које не подржавају САД, не подржавају ни то што једна земља хоће да анектира територију друге земље, али имају негативна искуства са Западом, антиколонијални приступ и жељу за мултилатералним светом, који се промовише на самиту Шангајске организације", каже Николић.

Бисенић указује на могућност стварања алтернативе Уједињеним нацијама.

"Ово што се десило сада у Самарканду и та масовност заинтересованих земаља, може да личи на почетак стварања једног алтернативног модела или резервног модела Уједињеним нацијама", сматра Бисенић.

Све ће зависити од Кине која и даље технолошки заостеје за Западом, осим у неким областима, додаје Николић.

Бисенић истиче да Кина не може да издржи сукоб са Сједињеним Америчким Државама, ако у томе није заједно са Русијом.

"Кина је земља коју је лако изоловати, наметнути изолацију по морским путевима. Кина не може да прети нуклеарним оружјем", објашњава Бисенић.

Указује да се ни америчком председнику Џозефу Бајдену није свидело оно што се дешавало у Самарканду, и да се о томе огласио и портпарол Беле куће.

"Бајден је отишао најдаље у ставу према Кини. Најавио је да ће Сједињене Америчке Државе да ратују са Кином да заштите Тајван. Он је први амерички председник који је то изреком рекао", напомиње Бисенић.

Шта ће Путин поручити у обраћању нацији

Што се тиче обраћање нацији председника Владимира Путина, које је било најављено за данас па одложено за среду, Николић сматра да би то могло да буде неко појашњење у вези са референдумима о припајању Русији који су заказани у областима Херсона, Запорожја, Луганска и Доњецка.

Са друге стране, додаје Николић, то би могло да буде оно што ишчекују многи "јастребови", који се нереално надају да би то могла бити пуна мобилизација, мада је вероватнији неки полукорак.

Животић објашњава да би, уколико те области, гледано са руске стране постану саставни делови Руске Федерације, свака украјинска војна операција против тих територија била сматрана агресијом на Русију.

"То би у складу са руским правним системом повукло одређен начин реаговања, укључујући и војни. То би било проглашено не за специјалну операцију, већ за агресивни рат против Руске Федерације. Војна доктрина је ту веома јасна и на прецизан начин процењује које су процедуре и шта би се у том случају десило", каже Животић.

Наводи да је важна реакција Турске, која је поручила да никакве промене међународно признатих граница не долазе у обзир, укључујући ту и Крим.

Да ли је могуће проглашење ратног стања на делу територије

"Оно што долази из Русије као нека полуинформација, каже да би било могуће проглашење ратног стања у одређеним пограничним областима према Украјини", наводи Животић.

Објашњава да би у случају проглашења ратног стања, војне власти добиле много шира овлашћења, као и сав остали "апарат силе".

Не очекује проглашење ратног стања на целој територији Русије и подсећа да ни Совјетски Савез, када је почео Други светски рат, није прогласио ратно стање на целој територији.