Шојгу наредио почетак мобилизације у Руској Федерацији, биће позвано 300.000 резервиста; Западни лидери осуђују Путинову одлуку

Британска премијерка Лиз Трас и председник САД Џозеф Бајден сложили су се да поступци председника Русије Владимира Путина захтевају да савезници наставе економску и војну подршку Украјини, саопштеоно је из кабинета британске премијерке.

"Двоје лидера су осудили Путинове недавне ратоборне изјаве о Украјини", рекао је портпарол Трасове.

Ово је био њихов први билатерални састанак, који је одржан на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку.

Високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Жозеп Борељ рекао је да Путинова најава, која укључује потезе који воде припајању делова украјинске територије и претњу употребом нуклеарног оружја за одбрану Русије, показује панику и очај.

"Министри морају да разговарају о овој претњи, да понове сталну подршку Украјини и да упозоре међународну заједницу о неприхватљивој ситуацији у коју Путин све нас доводи", рекао је Борељ новинарима, пренео је Ројтерс.

Он је казао да ће министри разговарати о наставку војне подршке Украјини и могућим новим санкцијама Русији.

"Јасно је да Русија жели да уништи Украјину", нагласио је Борељ. "Нећемо се уплашити", додао је он.

Борељ је рекао да, иако ЕУ подржава Украјину, она не учествује у рату.

Он је навео да нема планове да се састане са руским министром иностраних послова Сергејем Лавровом у Њујорку ове седмице.

Прибалтичке чланице Европске уније, Летонија, Литванија и Естонија, које се граниче са Русијом, неће понудити уточиште ниједном Русу који бежи од мобилизације у Русији, изјавили су министри те три земље.

Иако су цене једносмерних летова из Русије "скочиле", брзо су распродате након што је председник Владимир Путин наредио да се одмах позове 300.000 резервиста.

"Одбијање да испуни своју грађанску дужност у Русији или жеља да се то учини, не представља довољан основ за добијање азила у другој земљи", рекао је естонски министар спољних послова Урмас Реинсалум, преноси Ројтерс.

Летонски министар иностраних послова Едгарс Ринкевичс навео је безбедносну забринутост због поменуте ситуације, а Министарство унутрашњих послова Литваније саопштило је да ће сваки случај азила бити посебно разматран.

Те три балтичке земље и Пољска почеле су да одбијају руске држављане са својих граница у понедељак у поноћ, рекавши да не би требало да путују док је њихова земља у рату са Украјином.

Забрана искључује руске дисиденте који траже уточиште у ЕУ, заједно са возачима камиона, избеглицама и сталним становницима земаља ЕУ, као и онима који посећују чланове блиских породица, преноси Ројтерс.

Министри спољних послова Европске уније одржаће хитан састанак у Њујорку касније данас, саопштиле су дипломате.

Састанак ће бити одржан након што је председник Русије Владимир Путин наредио делимичну мобилизацију, пренео је Ројтерс.

Министри спољних послова ЕУ налазе се у Њујорку на годишњем скупу светских лидера у Уједињеним нацијама.

Било каква претња руског председника Владимира Путина да ће употребити нуклеарно оружје је "неприхватљива", али Немачка ће наставити да подржава Украјину и покушаће да спречи ескалацију рата између Русије и Украјине, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.

"Ми ћемо се држати нашег избалансираног и одлучног курса у давању подршке Украјини, као и настојања да спречимо ескалацију рата између Русије и Украјине. Наставићемо и даље то да чинимо", рекао је Шолц за телевизију АРД, пренео је Ројтерс.

Русија је данас, уз посредовање саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана, ослободила 10 ратних заточеника, заробљених у Украјини, изјавио је саудијски званичник.

Међу ослобођенима су држављани САД, Велике Британије, Шведске, Марока и Хрватске, рекао је неименовани саудијски званичник, пренео је Ројтерс.

Према његовим речима, авион са ослобођеним заробљеницима је слетео у Саудијску Арабију.

Министарство спољних послова Хрватске сопштило је да је хрватски држављанин Вјекослав Пребег, заробљен у Украјини у априлу, данас ослобођен и да ће сутра бити у Хрватској, пренео је портал Индекс.

Из хрватског министарства су у саопштењу захвалили и Саудијској Арабији и престолонаследнику Мухамеду бин Салману на залагању, као и украјинској страни, на сарадњи и свесрдној помоћи у решавању овог случаја.

(Ројтерс, Индекс)

Док Белорусија и Русија још имају начина да се опораве од ефеката санкција и спољног притиска, заједнички напори дају додатне обећавајуће резултате, изјавио је премијер Белорусије Роман Головченко.

"Русија и Белорусија блиско сарађују како би активно издржале притисак других нација. Заједно се крећемо овим опасним путем, често изналазећи решења овде и сада", рекао је Головченко, пренео је Тас.

Према његовим речима, пред Белорусијом и Русијом је још дугачак и изазован пут.

Головченко је истакао да у садашњим тешким условима, организација извоза и увоза терета доживљава значајну трансформацију.

(Танјуг, Тас) 

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров потврдио је намеру Москве да настави блиску сарадњу са Међународном агенцијом за нуклеарну енергију (ИАЕА) како би натерао Кијев да одмах прекине гранатирање нуклеарне електране Запорожје, саопштило је руско министарство спољних послова.

Шеф руске дипломатије је, током састанка на маргинама 77. заседања Генералне скупштине УН, разменио мишљења са генералним директором ИАЕА Рафаелом Гросијем о питањима безбедности нуклеарних објеката у Украјини, укључујући и ситуацију око Запорошке нуклеарне електране, преноси Тас.

Лавров је потврдио намеру руске стране да настави блиску сарадњу са ИАЕА с циљем да режим у Кијеву одмах обустави бомбардовање поменуте електране и околних територија, укључујући и град Енергодар у коме борави особље ZNPP-a и њихове породице, навело је министарство.

Тас подсећа да је раније овог месеца нуклеарно постројење у Запорожју посетила мисија ИАЕА, коју је предводио Гроси.

Међународна агенција за нуклеарну енергију објавила је извештај позивајући стране у сукобу да створе безбедносну зону око нуклеарке Запорожје како би било спречене евентуалне незгоде изазване војном акцијом.

(Танјуг, Тас) 

Више од 109 људи ухапшено је данас широм Русије на протестима против мобилизације, саопштио је руски покрет за заштиту људских права ОВД-Инфо.

До хапшења је дошло неколико сати након што је председник Русије Владимир Путин прогласио делимичну мобилизацију, пренео је Ројтерс.

ОВД-Инфо је саопштио да зна да су људи ухапшени у најмање 15 руских градова.

Недозвољени скупови су незаконити према руским законима.

Путин је прогласио делимичну мобилизацију, односно регрутацију само оних грађана који су тренутно у резервном саставу, а пре свега оних који су служили у оружаним снагама и имају одређену војну специјалност и релевантно искуство.

(Ројтерс) 

Одлука руског председника Владимира Путина да нареди делимичну мобилизацију у рату против Украјине знак је слабости, оцениле су у заједничком саопштењу шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен и британска премијерка Лиз Трас.

"Руска инвазија доживљава неуспех", навеле су званичнице у саопштењу објављеном после састанка у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку, пренео је Ројтерс.

Француски председник Емануел Макрон оценио је да су планови руског председника Владимира Путина о проглашењу делимичне војне мобилизације због рата у Украјини "грешка" која ће додатно изоловати Русију.

"Његова одлука је лоша вест за Русе, посебно за младе људе и повећаће изолацију Русије", рекао је Макрон у Њујорку где присуствује састанцима у оквиру редовног заседања Генералне скупштине Уједињених нација, преноси Ројтерс.

Нуклеарне силе сада морају да се понашају одговорно", рекао је Макрон поводом Путинове објаве.

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да Русија неће изгубити суверенитет и да неће попустити пред уценама и застрашивањем.

Говорећи на догађају организованом поводом 1.160 година руске државности, Путин је похвалио руску војску, за коју је казао да се бори да спасе људе у региону Донбаса, пренео је Ројтерс.

Путин је ово рекао недуго након што је прогласио делимичну мобилизацију, односно регрутацију само оних грађана који су тренутно у резервном саставу, а пре свега оних који су служили у оружаним снагама и имају одређену војну специјалност и релевантно искуство.

(Ројтерс) 

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је да је "Русија бестидно прекршила суштинске принципе повеље Светске организације бруталним и непотребним ратом у Украјини".

У обраћању на Генералној скупштини УН он је додао да нико није претио Русији, као и да је једино она желела рат, као и да је у питању рат једног човека, пренео је Ројтерс.

Бајден је истакао и да је циљ рата да потпуно угуши право Украјине да постоји као држава и као народ.

(Ројтерс) 

Председник Србије Александар Вучић данас је у интервјуу за америчку ТВ мрежу Њузмакс рекао да очекује да ће мир превладати и да ће доћи до компромисног решења између Русије и Украјине и оценио да руски председник Владимир Путнин не блефира када говори о својим даљим потезима.

Новинар Њузмакса је рекао да је Запад забринут после Путиновог обраћања и изјаве о могућој употреби свих војних капацитета и упитао председика Вучића, који се више пута сусрео са руским лидером, да ли сматра да председник Русије блефира.

"У Србији се надамо да ће мир превладати и да ће сви учинити све да се дође до компромисног решења. Не могу да говорим као војни аналитичар, већ као председник, да би одговорио на ово питање, али да, тачно је, много пута сам се видео са председником Путином и не верујем да он блефира", рекао је Вучић који се налази у Њујорку поводом учешћа на 77. Генералној скупштини Уједињених нација.

Током емисије водитељи су поменули да Србија има добре односе са Русијом и упитали Вучића какав је однос Србије према сукобу у Украјини.

"Ми имамо традиционално добре односе са Русијом и Украјином", нагласио је Вучић. Додао је и да се Србија не ставља ни на чију страну и да ће увек осудити рат.

(Танјуг, Њузмакс) 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да ће мобилизација хиљада додатних војника коју је најавио руски председник Владимир Путин довести до ескалације сукоба у рату у Украјини, а његова претња употребом нуклеарног оружја била је опасна и непромишљена реторика.

Столтенберг је за Ројтерс истакао да прва мобилизација Русије од Другог светског рата није изненађење и да су Путинови потези показали "да рат не иде по његовим плановима, што указује на то да је председник Русије направио веома погрешну процену".

Истиче се да је Путин позвао 300.000 резервиста да се боре у Украјини и подржао план за анексију делова земље, наговештавајући Западу да је спреман да употреби нуклеарно оружје за одбрану Русије.

"Потрудићемо се да Москви буде јасно како ћемо тачно реаговати, што наравно зависи од тога какав ће сценарио направити или какво оружје могу користити", рекао је генерални секретар НАТО-а.

Он је додао да је најважније да се то спречи.

"Зато је Русији јасно скренута пажња на последице без преседана", нагласио је Столтенберг, мислећи на било какву руску употребу нуклеарног оружја.

(Ројтерс, Танјуг) 

Жене са сродним занимањима војном са листе Министарства одбране могу се на сопствени захтев уписати, а жене са медицинском специјалношћу – обавезно, преноси Унијан.

Врховна рада Украјине гласала је за нацрт закона о добровољној војној регистрацији жена.

Како је на свом Телеграм каналу рекао народни посланик Јарослав Железњак, за усвајање релевантног закона број 6.482 гласало је 267 народних посланика.

(Унијан) 

Зеленски је говорио у интервјуу за немачки Билд, који је објављен неколико сати након што је Путин најавио делимичну мобилизацију у Русији и упозорио да ће Москва одговорити на оно што је назвао "нуклеарном уценом Запада", пренео је Ројтерс.

"Не верујем да ће Путин употребити ово оружје. Мислим да му свет неће дозволити да га користи", рекао је Зеленски.

Додао је да Путин сутра може да каже и да осим Украјине жели и део Пољске, иначе ће употребити нуклеарно оружје.

"Не можемо да правимо те компромисе", казао је Зеленски.

Према речима украјинског лидера, Путинова одлука о мобилизацији дошла је као одговор на руске пропусте на бојном пољу. 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је "одлука о делимичној мобилизације донета због тога што се Русија у Украјини суочава са војним потенцијалом НАТО-а и других непријатељских земаља".

"Руски председник Владимир Путин је у свом обраћању рекао како су се услови променили током специјалне војне операције. Председник Путин је био тај који је рекао да смо заправо суочени са војним потенцијалом НАТО-а и низа других земаља које су нам тренутно непријатељске", рекао је Песков на конференцији за новинаре, а пренела је руска агенција Тас.

Портпарол Kремља је поновио изјаву од прошле недеље да власти још не разматрају пуну мобилизацију.

Такође је прецизирао да ће руска влада врло брзо објавити које категорије грађана ће бити изузете од мобилизације резервиста са војним искуством.

Песков није желео да у разговору са новинарима коментарише могућност затварања граница како би се спречило да грађани избегну позив на мобилизацију, пренео је Ројтерс.

(Танјуг/Тас, Ројтерс) 

Председник Европског савета Шарл Мишел изјавио је да ће Европска унија остати непоколебљива у подршци Украјини, а након што је руски председник Владимир Путин наредио прву мобилизацију у тој земљи од Другог светског рата.

"Кремљ најављује мобилизацију док земље Генералне скупштине УН раде на сарадњи, безбедности и просперитету. У овом рату постоји само један агресор – Русија и једна нападнута земља – Украјина. Подршка ЕУ Украјини остаће непоколебљива", написао је на Твитеру Мишел са састанака Генералне скупштине УН у Њујорку.

(Ројтерс)

Након што је Русија објавила да интензивира војну мобилизацију због рата у Украјини, цене гаса у Великој Британији и Холандији повећане су од данас због бојазни од новог потреса на глобалним финансијским и енергетским тржиштима.

На холандској берзи енергената на којој се формира и европски стандард за цене енергената, цена гаса је јутрос повећана за 14 евра по мегават-сату и сада износи 210 евра, а значајно повећање цена потврђено је и у Великој Британији.

"Мишљење да би најављена мобилизација у Русији, а тиме и ескалација рата, требало да прозведе већи ризик за финансијски и енергетски комплекс, данас је резултирало порастом цена", указали су аналитичари Рефинитива, престижне америчко-британске берзанско-финансијске консултантске компаније која послује у саставу Лондонске берзе.

Путинова најава заједно са бројним тржишним превирањима попут национализације немачког предузећа "Унипер", или планова Владе Велике Британије да се предузећима субвенционишу рачуни за електричну енергију, синергетски су допринели глобалним тржишним потресима.

У међувремену тропска олуја која се развија у Мексичком заливу могла би да блокира америчке поморске извозне терминале за течни природни гас (ЛНГ) из којих стиже око 40 одсто укупног европског увоза ЛНГ у овој години, упозорили су аналитичари Енџи енерџи скена.

На поморским терминалима у Великој Британији и у северозападној Европи се очекује скори долазак претходног конвоја танкера са америчким гасом.

(Ројтерс)

Руско Министрство одбране саопштило је да је у украјинском гранатирању пројектилима високог калибра оштећена једна од цеви техничког водоснабдевања нуклеарне електране Запорожје.

У саопштењу се прецизира да је погођена цев техничког водоснабдевања првог безбедносног система реактора број 5 Запорошке електране, преноси РИА Новости.

Додаје се да је гранатирање изведено са украјинских положаја у рејону насеља Марганец.

Нуклеарна електрана Запорожје налази се на југу Украјине у близини града Енергодара, а од марта је под контролом руских снага док у њој и даље раде украјински стручњаци.

Руска и украјинска страна свакодневно размењују оптужбе за гранатирање нуклеарке.

(РИА Новости)

Немачки канцелар Олаф Шолц реаговао је поводом наредбе руског председника Владимира Путина о делимичној мобилизацији у тој земљи рекавши да је то знак да је напад Русије на Украјину неуспешан.

"Овај потез једино може да се протумачи као реакција на то да руски напад на Украјину не протиче како то очекује Москва", рекао је немачки канцелар у саопштењу, које је пренео један од његових портпарола.

Како се наводи у саопштењу Шолца који се тренутно налази у САД на седници Генералне скупштине УН, Русија је присиљена да прегрупише своје снаге у окупираним подручјима на североистоку, што представља доказ о успеху Украјине, пренела је агенција Хина.

"Ово је јасан показатељ да је Украјина успешна кад је у питању одбрана властитог интегритета и суверенитета и то, између осталог, и због огромне помоћи многих земаља, посебно Немачке", поручио је немачки канцелар.

О плановима руског председника да се идућих дана одрже референдуми у областима у Украјини које су под контролом проруских снага о придруживању Русији, Шолцов портпарол је рекао да "срамотни референдуми" никада неће бити признати.

Остали немачки политичари такође су данас са забринутошћу коментарисали најаву Путина о делимичној мобилизацији.

Немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек рекао је како Путин иде у смеру ескалације. Најавио је да ће немачка влада расправљати о новонасталој ситуацији и евентуалним мерама.

Председница обрамбеног одбора Бундестага и чланица владајуће Либерално-демократске странке Мари Агнес Штрак Цимерман рекла је како се не сме допустити да Путинова најава "прошири нервозу".

(Танјуг)

Чланице ЕУ разматрају заједничке акције као одговор на најновији развој догађаја у вези са ратом у Украјини и упозоравају Москву да ће трпети последице због својих потеза, изјавио је у Бриселу портпарол Европске комисије Петер Стано.

"ЕУ неће признати резултате најављених референдума у деловима Украјине за њихово припајање Русији", нагласио је Стано.

Према његовим речима, за сада није потврђено да ће бити увођења даљих санкција против Русије, с обзиром на то да су у току поверљиве дискусије о шестом кругу мера ЕУ против Русије.

(Ројтерс)

Цена нафте скочила је за више од два одсто, након што је руски председник Владимир Путин најавио делимичну војну мобилизацију, ескалирајући тим потезом рат у Украјини и подижући забринутост за снабдевање нафтом и гасом, преноси Ју-Ес њуз.

Фјучерси за нафту Брент су порасли за 2,28 долара, или 2,5 одсто, на 92,90 долара по барелу, након пада од 1,38 долара претходног дана.

Америчка нафта износи 86,16 долара по барелу, што је повећање за 2,22 долара или 2,6 одсто, наводи Ројтерс.

Руски председник је саопштио да је потписао указ о делимичној мобилизацији која почиње данас, са образложењем да тиме брани руске територије од Запада који жели да уништи Русију.

Ескалација ће свакако довести до повећане неизвесности везано за снабдевање руским енергентима, изјавио је Ворен Патерсон, један од директора у ИНГ банци, наводи Ројтерс.

(Ју-Ес њуз, Ројтерс, Танјуг)

Литванија је подигла степен борбене готовости својих јединица за брзо реаговање да би спречила сваку евентуалну провокацију са руске стране, изјавио је литвански министар одбране Арвидас Анушаускас након што је Москва прогласила делимичну мобилизацију.

Пошто ће Русија спровести мобилизацију и у региону Калињинграда, у суседству Литваније, Вилњус не може само да чека, већ мора да се припреми, написао је Анушаускас на Фејсбуку.

Финска пажљиво прати ситуацију у суседној Русији после указа руског председника Владимира Путина о делимичној мобилизацији, изјавио је данас фински министар одбране Анти Каиконен.

С обзиром на окружење, могу да кажем да је ситуација стабилна и мирна, а наше снаге су добро припремљене, рекао је Каиконен.

(Ројтерс)

Одмах након објаве председника Русије Владимира Путина о делимичној мобилизацији цене карата за летове из Русије су драстично поскупеле.

Готово сви летови из Русије су већ попуњени, а цена преосталих карата је скочиле су на астрономски ниво.

Према Google Flights-u, а како преносе немачки медији, најповољнија карта за лет из Москве ка Истанбулу јутрос је коштала 1.154 евра.

Ради се о 13-часовном ноћном лету компаније "Азербејџан ерлајнс" са преседањем у Бакуу.

Око 11 сати и карте за овај лет биле су распродате, као и за све остале летове ка турској метрополи.

Летови за Анталију, али и Тбилиси и Јереван су распродати.

Турска, Грузија и Јерменија спадају у државе у које грађани Русије могу још лако ући, док им је то забрањено у ЕУ.

Према сајту Идеало карта за директан лет из Москве за Истанбул коштала је и до 9.253 евра.

Познато је да цене карата за летове у последњем тренутку скачу, али не овилико.

(Танјуг) 

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу наредио је  да почне реализација указа председника Владимира Путина о делимичној мобилизацији.

Шојгу је изјавио да је потребно појачати безбедност војних одсека где ће се обављати делимична мобилизација.

"Неопходно је благовремено и квалитетно организовати обавештавање грађана, појачати мере за сузбијање провокација и противзаконитих радњи, као и заштиту војних одсека, места за пријем и окупљање грађана", рекао је Шојгу.

Навео је да је дошло време "да се искуство стечено током годишњих стратешких вежби примени у пракси".

(Тас) 

Након референдума напад на ослобођене територије сматраће се нападом на Русију, изјавио је потпредседник Савета Федерације Константин Косачов.

"После референдума, заштита људи у овом региону неће бити наше право, већ наша дужност. Напад на људе и територије биће напад на Русију. Са свим последицама", написао је Косачов на Телеграму, пренела је агенција РИА Новости.

Истакао је да се више неће водити рачуна о мишљењу Запада.

"Признавање или непризнавање резултата референдума на слободним територијама је чисто унутрашње мишљење америчких политичара и њихових слуга, уплашених предстојећим сломом једнополарног света", рекао је Косачов.

Како је рекао, изјаве генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга и шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља потребно је да се стављају у исти кош са њиховим обећањима да се неће ширити НАТО и да је то само одбрамбени савез.

Према његовим речима, људи су важнији од мишљења оних који су себе називали непријатељима Русије, Руса, па чак и руске културе.

"Ово је њихов сопствени избор, али ми, као и становници Крима 2014. године и данас становници ослобођених територија Украјине, имамо право да сами бирамо", нагласио је Косачов.

(Танјуг, РИА Новости)

Русија ће покушати да уништи Украјину и промени њене границе, изјавио је пољски премијер Матеуш Моравјецки, коментаришући делимичну мобилизацију коју је у обраћању нацији најавио председник Русије Владимир Путин.

"Учинићемо све што можемо, заједно са нашим савезницима, како би НАТО у већој мери помогао Украјини да би могла да се одбрани", рекао је Моравјецки.

(Ројтерс)

Холандски премијер Марк Руте изјавио је да је наредба о мобилизацији коју је донео руски председник Владимир Путин знак панике у Кремљу и да то не треба схватити као директну претњу тоталним ратом против Запада.

"Мобилизација, позивање на референдуме у Доњецку, све је то знак панике. Путинова реторика о нуклеарном оружју је нешто што смо чули много пута раније и то нас не узбуђује" рекао је Руте холандској телевизији НОС.

Све је то део добро познате реторике. Саветовао бих да останете мирни, нагласио је холандски премијер.

(Ројтерс)

Британски министар одбране Бен Волас рекао је у да је одлука Русије о делимичној мобилизацији резеревиста у украјинском сукобу признање председника Владимира Путина да "његова инвазија пропада".

"Путин и његов министар одбране послали су десетине хиљада својих лоше опремљених и лоше вођених грађана у смрт. Никаква пропаганда не може да сакрије чињеницу да Украјина побеђује у овом рату, да је међународна заједница уједињена", навео је Волас.

(Ројтерс)

Америчка амбасадорка у Украјини Бриџет Бринк оценила је да су најављени референдуми у четири украјинске области и делимична мобилизација у Русији знаци слабости и неуспеха Русије и поручила да ће САД наставити да подржавају Украјину.

"Лажни референдуми и мобилизација знаци су слабости и руског неуспеха", навела је амбасадорка на Твитеру.

Она је нагласила да САД "никада неће признати руско полагање права на анектирану украјинску територију", преноси Си-Ен-Ен.

"И наставићемо да стојимо уз Украјину колико год буде потребно", поручила је Бринк.

Руски председник Владимир Путин наредио је данас прву мобилизацију у Русији од Другог светског рата и упозорио Запад да ће Москва одговорити снагом свог огромног војног арсенала, ако настави са, како је рекао, "нуклеарном уценом", преноси Ројтерс.

(Си-Ен-Ен)

Кинеско Министарство спољних послова је, након обраћања руског председника Владимира Путина, позвало све стране да се укључе у дијалог и консултације и пронађу начин за решавање безбедносних проблема свих.

Портпоарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин нагласио је на брифингу за медије да је став Кине о Украјини "доследан и јасан".

Руски председник Владимир Путин раније данас је наредио прву мобилизацију у Русији од Другог светског рата и упозорио Запад да ће Москва одговорити снагом свог огромног војног арсенала, ако настави са, како је рекао, "нуклеарном уценом".

(Ројтерс)

Петр Фиала, чешки премијер оценио је да је одлука руског председника Владимира Путина у вези делимичне мобилизације даљи доказ да постоји само један агресор, а то је Русија.

"Делимична мобилизација је само још један доказ да у овом рату постоји само један агресор, а то је Русија. Морамо даље да помажемо Украјини, јер је то у нашем интересу", написао је Фиала на Твитеру.

(Ројтерс) 

Британска министарка спољних послова Џилијан Киган сматра да руску мобилизацију треба схватити озбиљно, јер, како каже, она ће довести до ескалације сукоба.

Она је, за Скај њуз, рекла да Запад нема контролу над ситуацијом, а да није сигурна ни да Путин има контролу, тако да ће очигледно доћи до ескалације сукоба.

"Јасно је да је то нешто што би требало да схватимо веома озбиљно јер, знате, ми немамо контролу над ситуацијом, нисам сигурна да је и он унутра контролише, заиста. Ово је очигледно ескалација", рекла је британска министарка за Скај њуз.

(Скај њуз)

Саветник украјинског председника Михаил Подољак, оценио је да је најављена делимична мобилизација у Русији "предвидљив корак" који ће се показати крајње непопуларним.

Подољак сматра да се рат у Украјини не одвија према плану Москве.

Он је у поруци Ројтерсу рекао да руски председник Владимир Путин покушава да пребаци ма Запад кривицу за отпочињање "ничим изазваног рата" и за погоршање економске ситуације у Русији.

(Ројтерс) 

Делимична мобилизација резервиста коју је наредила Русија, даља је ескалација сукоба у Украјини, на коју немачка влада разматра свој одговор, изјавио је немачки вицеканцелар Роберт Хабек.

"Још један лош и погрешан корак Русије, о ком ћемо разговарати и политички се консултовати се о томе како да одговоримо", поручио је Хабек.

(Ројтерс)

Руски министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да се делимична мобилизација, коју је најавио председник Путин, односи на особе које имају војно искуство и најавио да ће бити позвано 300.000 резервиста.

Према речима руског министра Сергеја Шојгуа, Русија има огромне мобилизационе ресурсе – 25 милиона људи. 

"Током делимичне мобилизације биће позвано 300.000 резервиста", рекао је Шојгу.

(Ројтерс) 

Министар одбране Сергеј Шојгу поручио је да скоро сва сателитска мрежа НАТО-а ради против Русије у Украјини.

"Око 200 цивилних сателита, сви сателити НАТО-а, раде у интересу Украјине", рекао је Шојгу. 

(Ројтерс)

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу рекао је да Запад испоручује огромну количину оружја Украјини.

"Ми смо заиста у рату са колективним Западом плус НАТО. Када говоримо о томе, не мислимо само на наоружање које се испоручује у огромним количинама, већ, наравно, и на системе. То су системи комуникације, системи за обраду информација", рекао је Шојгу.

(Ројтерс)

Западне елите настоје да потисну друге центре моћи, у покушају да задрже своју доминацију, изјавио је руски председник.

Путин је саопштио и да се руски војници у Украјини боре против колективне западне ратне машинерије, а да НАТО спроводи своје операције и према територији Русије.

"НАТО спроводи извиђање у реалном времену широм јужне Русије користећи најсавременије системе, млазне авионе, пловила, сателите и стратешке дронове", рекао је Путин.

Он је поручио и да је "Запад у својој антируској политици прешао све границе, јер се терористички напади западним оружјем врше на пограничне регионе Русије".

"Неки неодговорни политичари на Западу не говоре само о плановима за снабдевање Украјине оружјем за нападе великог домета, системима који ће јој омогућити да погоди Крим и друге регионе Русије. Такви терористички удари, укључујући и оне са западним оружјем, на пограничне заједнице Белгородске и Курске области већ се дешавају", рекао је Путин.

(Ројтерс, Тас) 

Запад је почео са уценама на нуклеарном пољу и претњом употребе оружја за масовно уништење против Русије, рекао је Владимир Путин у обраћању нацији.

"Запад је прешао сваку границу, неодговорни политичари говоре о испорукама офанзивног наоружања Украјини", рекао је Путин и додао да ће Русија ће, као и до сада, зауставити све који теже да владају светом, који прете да изазову распад и поробљавање државе. 

(Ројтерс, Тас)

Имамо оружје модерније од оног које има НАТО и нећемо оклевати да га употребимо ако наша територија буде угрожена. Не блефирам, поручио је руски председник Владимир Путин у свом обраћању нацији.

"Имамо оружје модерније од оног које има НАТО и нећемо оклевати да га употребимо ако наша територија буде угрожена. Не блефирам", рекао је Путин. 

Он је поручио да Запад жели да уништи Русију, али да Русија има модерније оружје од оног које поседује НАТО.

(Ројтерс, РИА Новости, Тас)

Владимир Путин је поновио да је циљ Москве ослобађање Донбаса, као и да је специјална операција била неопходна "ради борбе против нацизма у Украјини".

"Ситуација у Донбасу је достигла критичну, акутну фазу. Данас вам се обраћам директно, не само да вам објасним шта се дешава, већ и да вас обавестим о одлукама које се доносе, као и потенцијалним даљим корацима", рекао је Путин. 

"Специјална операција била неопходна ради борбе против нацизма у Украјини. У питању је заштита суверенитета и територијалног интегритета Русије и подршка сународника да сами одреде своју будућност", рекао је Путин.

(Ројтерс, Тас)

Руски председник је у телевизијском обраћању нацији саопштио да је дао упутства да се правни статус добровољаца у војној операцији у Украјини и бораца у Донбасу, изједначи са руским војницима.

"Већ сам дао инструкције Влади и Министарству одбране да у потпуности и у најкраћем могућем року дефинишу правни статус добровољаца и бораца јединица Доњецке и Луганске Народне Републике. Он би требало да се изједначи са статусом војника регуларне руске војске", рекао је Путин.

(Ројтерс, Тас)

Руски председник Владимир Путин потписао указ о делимичној мобилизацији и то оних који су прошли војну обуку и чије су специјалности тренутно потребне.

"Парламент ће бити информисан о мерама које су потребне за извођење делимичне мобилизације", рекао је Путин у обраћању нацији. 

Путиново обраћање је посвећено грађанима ЛНР, ДНР, Херсонске и Запорошке области. 

(Ројтерс, Тас) 

Украјински председник Володимир Зеленски поручио је да став и циљеви Кијева остају непромењени, упркос најавама о предстојећим референдумима о припајању ЛНР и ДНР, Русији.

"Став Украјине није се променио због 'неке буке' из Русије, а наши партнери нас у томе у потпуности подржавају" изјавио је Зеленски у видео обраћању.

Он је рекао да су украјински "ставови јасно дефинисани и добро познати" и да је то оно што треба да буде у фокусу.

Зеленски је позвао и на "већу подршку оружаним снагама Украјине, обавештајним службама, снагама специјалних операција, Служби безбедности Украјине, Националној гарди, полицији, граничарима, свима који постепено враћају територијални интегритет Украјини".

Он је нагласио да у томе наилази на разумевање не само савезника, већ и оних држава које су покушале да се држе подаље од сукоба који се води у Украјини.

Представници проруских власти у ДНР и ЛНР изјавили су јуче да ће на тим територијама бити организован референдум о уједињењу са Русијом од 23. до 27. септембра.

Референдум о придруживању Русији у украјинским регионима Херсона и Запорожја, који су такође под руском контролом, према најавама биће организовани у истом термину.

Најављене референдуме осудили бројни западни званичници, између осталих председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, генерални секретар НАТО савеза Јенс Столтенберг, канадски премијер Џастин Трудо, немачки канцелар Олаф Шолц, француски председник Емануел Макрон, као и Џејк Саливан, саветник за националну безбедност америчког председника Џозефа Бајдена.

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон оптужио је Русију за савремени империјализам који је заснован на закону џунгле и замолио да неутралне земље престану да буду саучесници тако што ћуте поводом "руске инвазије на Украјину".

У говору у уторак пред светским лидерима на Генералној скупштини Уједињених нација, Макрон је упозорио да руска инвазија на Украјину дели свет и враћа га у "доба колонијализма".

"Они који данас ћуте или тајно саучествују (са Русијом), служе циљевима новог империјализма и савременог цинизма који уништава светски поредак", рекао је Макрон у получасовном говору.

Макрон је одбацио наратив да Запад покушава да одбрани застареле вредности зарад својих интереса и оптужбе да остатак света пати због тога.

"Позивам све чланове ове скупштине да нас подрже на путу мира, да делују тако да приморају Русију да одустане од рата и схвати цену који сви плаћамо", рекао је Макрон.

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин одустаће од својих "империјалних амбиција", које прете да униште Украјину и Русију, само ако буде препознао да не може да победи у рату, изјавио је у Њујорку немачки канцелар Олаф Шолц.

"Из тог разлога нећемо прихватити никакав мир по диктату Русије и зато Украјина мора бити у стању да се одбрани од руског напада", поручио је Шолц, у обраћању Генералној скупштини Уједињених нација.

Повратак империјализма, са Путиновим ратом против Украјине, није само катастрофа за Европу већ и за глобални мировни поредак заснован на праву, рекао је немачки канцелар.

Он је позвао УН да одбрани тај поредак од оних који би више волели свет у коме „јаки владају слабим".

"Да ли да беспомоћно посматрамо како неки желе да нас катапултирају назад у светски поредак где је рат уобичајено средство политике, где независне државе морају да се придруже својим јачим суседима или колонијалним господарима, а просперитет и људска права су привилегија за неколико срећних?" упитао је Шолц.

Друга могућност , према Шолцу, јесу заједнички напори да се "обезбеди да мултиполарни свет 21. века то и остане", што јесте његов одговор, како је рекао, "као Немца и Европљанина".

Како би се тај циљ што успешније постигао, "глобални југ" треба да има већу улогу у међународним односима и пословима, оценио је немачки канцелар, који је и најавио да ће Берлин 25. октобра бити домаћин конференције о обнови Украјине, наводи Ројтерс.

(Ројтерс)