У Доњецку и Луганску најављују референдум о припајању Русији; Кремљ: Нема изгледа за дипломатско решење

Председник Русије Владимир Путин обратиће се нацији сутра ујутру у 8 сати, а министар одбране Сергеј Шојгу говориће у 8.30 сати, преноси портал Спутњик на српском језику.

Ту информацију су објавили и неки западни медији. Међутим, нису прецизирали на које руске медије се позивају.

Најзначајјнији руски медији током вечери нису објавили ту информацију.

(Спутњик, Скај њуз) 

Обраћање нацији руског председника Владимира Путина одложено је за сутра, објавио је на свом налогу на друштвеној мрежи Телеграм некадашњи Путинов саветник Сергеј Марков.

(Скај њуз)

Било какви референдуми о придруживању украјинских територија Русији уништили би сваки преостали простор за преговоре Кијева и Москве, рекао је портпарол украјинског председника Серхиј Никифоров.

"Без референдума и даље постоји минимална шанса за дипломатско решење, а после референдума - не", рекао је Никифоров.

Саветник украјинског председника Михајло Подољак рекао је да би у случају било каквих референдума требало појачати економске санкције Русији и повећати испоруку оружја Украјини, укључујући пројектиле АТАЦМС, који имају већи домет него било који систем који тренутно поседује Украјина. 

(liga.net) 

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба одговорио је на најаву референдума у источним деловима Украјине.

"Срамотни референдуми неће ништа променити. Као нити хибридна мобилизација. Русија је била и остала агресор који је незаконито окупирао делове украјинске територије. Украјина има пуно право ослободити своје територије и наставиће то радити, без обзира што на то Русија о томе мисли", поручио је Кулеба.

(Гардијан, Твитер) 

Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће се током наредних дана састати са руским председником Владимиром Путином.

"Очекује се да ћемо у наредним данима разговарати са председником Путином, посебно о нуклеарном питању, на тему Запорошке нуклеарне електране", рекао је Макрон новинарима пре говора на Генералној скупштини УН.

Коментаришући планиране референдуме у ЛНР, ДНР, Запорошкој и Херсонској области, Макрон је рекао да је то, по његовом мишљењу, "додатна провокација".

(Интерфакс)

Лажни референдуми немају легитимитет и не мењају природу руског агресорског рата против Украјине, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

"Ово је даља ескалација Путиновог рата. Међународна заједница мора да осуди ово очигледно кршење међународног права и појача подршку Украјини", истиче Столтенберг на Твитеру.

Руски председник Владимир Путин вечерас би требало да се обрати нацији. Очекује се да ће његово обраћање бити повезано с ратом у Украјини.

(Скај њуз) 

Европска фудбалска унија (УЕФА) саопштила је да репрезентација Русије неће бити у жребу квалификација за Европско првенство 2024, који ће бити одржан 9. октобра у Франкфурту.

"Сви руски тимови тренутно су суспендовани одлуком Извршног одбора УЕФА-е од 28. фебруара 2022. године. Ову одлуку је потврдио Суд за спортску арбитражу 15. јула ове године. Русија због тога није укључена у жреб квалификација за ЕП од 2022. до 2024. године", саопштила је УЕФА.

У жребу ће учествовати 53 селекције које ће бити распоређење у седам група по пет репрезентација, као и у три групе по шест.

ЕП 2024. ће бити одржано од 14. јуна до 14. јула 2024. године у Немачкој.

(Танјуг)

Одржавање референдума у ​​областима ДНР, ЛНР, Запорожја и Херсона представља кршење суверенитета Украјине, изјавио је у амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен.

"Ови референдуми су кршење принципа суверенитета и територијалног интегритета, који чине основу међународног система и који су у основи Повеље УН", рекао је Саливен на брифингу у Белој кући.

Он је напоменуо да САД никада неће признати "било какве претензије Русије на било које наводно анектиране територије".

Саливен је рекао да су планирани референдуми "директно кршење суверенитета Украјине".

Он је рекао да ће председник Бајден, у свом сутрашњем говору пред Генералном скупштином Уједињених нација упутити "одлучну критику" Русији због њеног рата против Украјине.

(Интерфакс, Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин наредио је надлежнима да појачају производњу оружја усред борби у Украјини, осудивши напоре САД да очувају своју глобалну доминацију.

Говорећи док је примао акредитиве од страних амбасадора у Москви, Путин је рекао да се "развој мултиполарног света суочава са отпором оних који покушавају да одрже хегемонију у глобалним пословима и контролишу све - Латинску Америку, Европу, Азију и Африку", пренео је АП.

Он је додао да "хегемон у томе успева веома дуго, али ни то не може да траје вечно, без обзира на дешавања у Украјини".

Путин је у више наврата образлагао своју одлуку да пошаље трупе у Украјину као одговор на наводно задирање Запада у виталне безбедносне интересе Русије.

Руски лидер је описао западне санкције Русији због њене акције у Украјини као део напора САД и њених савезника да ојачају своје позиције, али је навео и да су имале повратну рекацију по њихове иницијаторе, а успут су погађале и сиромашне земље.

"Што се тиче Русије, нећемо одступити од нашег сувереног курса", рекао је Путин.

Говорећи касније током одвојеног састанка о војној индустрији, он је истакао да је руско оружје показало високу ефикасност током борби у Украјини и поручио надлежнима да брзо појаћају рад војне индустрије.

"Наша опрема се ефикасно супротставља западним врстама оружја", рекао је Путин и додао да су практично све расположиве залихе оружја НАТО допремљене да подрже актуелни режим у Кијеву.

Путин је додао да Русија треба да проучи западно оружје како би побољшала сопствене арсенале.

"Можемо и морамо да учимо о том оружју и свему што они имају и користе против нас да квалитативно повећамо наш потенцијал и унапредимо опрему, наоружање тамо где то треба да урадимо", истакао је он.

Путин је рекао и да је наредио да се повећа издвајање за ново оружје, као и да буде понуђено више кредита војној индустрији и да се одобре додатна плаћања њиховим радницима за повећање производње оружја.

"Структуре војноиндустријског комплекса морају да испоруче потребно наоружање и опрему у најкраћем могућем року", поручио је руски председник.

(Танјуг)

Питање на референдуму о придруживању Запорошке области Русији биће написано и на руском и на украјинском језику, изјавио је шеф војно-цивилне администрације региона запорошког Јевгениј Балицки.

"Питање на гласачком листићу ће гласити: "Да ли сте за то да се Запорошка област отцепи од Украјине, успостави независну државу и приступи Русији?", рекао је Балицки у интервјуу телевизији Росија-24, пренео је Тас.

Исто питање биће написано на украјинском језику, додао је он.

Референдум у Запорошкој области биће одржан од 23. до 27. септембра изјавио је раније данас члан главног савета регионалне администрације те области Владимир Рогов.

Он ће трајати неколико дана да би се избегле гужве, рекао је Рогов за радио станицу Космолскаја правда.

(Танјуг)

Бразилски председник Жаир Болсонаро позвао је на хитан прекид ватре у Украјини, критикујући истовремено санкције Русији.

Он је говорећи на Генералној скупштини Уједињених нација рекао да Бразил не види унилатералне санкције као најбољи начин за решавање сукоба, додајући да решење може бити постигнуто само кроз дијалог и преговоре.

(Ројтерс)

"Референдум о уласку Луганске Народне Републике (ЛНР) у састав Русије биће одржан од 23. до 27. септембра", саопштио је председник Народног већа Денис Мирошниченко, преноси РИА Новости.

И у Доњецкој области су најавили референдум.

"Референдум о уласку самопроглашене Доњецке Народне Републике у састав Русије биће одржан од 23. до 27. септембра", саопштио је тамошњи лидер Денис Пушилин. 

Русија је 21. фебруара ове године признала независност тих области у Украјини.

Локалне власти су најавиле референдум и у Херсонској области. 

(РИА Новости, Танјуг)

После договора са Немачком, Словенија ће испоручити Украјини 28 тенкова типа М-55С.

Испорука је део договора са Немачком о размени у оквиру војне помоћи Украјини.

Словенија ће Украјини испоручити 28 својих старих тенкова, а заузврат од Немачке добија војну опрему, како је и договорено у телефонском разговору словеначког премијера Роберта Голоба и немачког канцелара Олафа Шолца.

Према саопштењу кабинета словеначког премијера, Словенија ће добити од Немачке 35 војних теретних возила и пет цистерни.

(Танјуг)

Савет Европске уније саопштио је да је званично усвојио одлуку о хитном пружању пет милијарди евра додатне макрофинансијске помоћи Украјини кроз повољно дугорочно кредитирање.

Министри финансија ЕУ су 9. септембра постигли начелну сагласност око додатних пет милијарди евра помоћи за Украјину на неформалном састанку у Прагу.

Додатна помоћ званично је усвојена, након што су неопходни формални кораци обављени у року од 11 дана, саопштио је Савет ЕУ.

Макрофинансијска помоћ од пет милијарди евра биће обезбеђена Украјини у виду дугорочних кредита, који се одобравају по знатно повољнијим условима од тржишних.

Помоћ представља другу фазу у спровођењу планиране макрофинансијске помоћи ЕУ Украјини у износу до девет милијарди евра, коју је у мају предложила Европска комисија, а подржао Европски савет.

(consilium.europa.eu)

Европа више пати од последица санкција које је увела Русији због рата у Украјини него сама Москва, саопштио је министар спољних послова Петер Сијарто.

Сајарто, који учествује на седници Генералне скупштине Уједињених нација (ГС УН) у Њујорку, истакао је да би најбоље било да Европа одустане од осмог пакета санкција Русија, јер ће само продубити енергетску кризу, преноси Ројтерс.

Министарство спољних послова Мађарске пренело је изјаву Сијарта, коју је дао након неформалног састанка Савета за спољне послове, у којој наглашава да су до сада уведене казнене мере "несумњиво нашкодиле Европи много више него Русији", јер су довеле до пораста инфлације и трошкова комуналних услуга у ЕУ.

Рекао је и да је "огромна већина" света ван Европе већ схватила да су последице санкција теже од последица рата, јер изазови са којима се свет тренутно суочава проистичу из санкција, а не директно из рата.

"Хтели ми то или не у Европи, ово мишљење већ јесте развијено у огромној већини света ван Европе", додао је Сијарто.

Мађарски министар је поручио да "ЕУ треба да престане да говори о осмом пакету санкција и да позива на мере које би могле додатно да погоршају потешкоће у снабдевању енергентима".

"То јасно показује да чак и разговор о могућности даљих санкција подиже цене", рекао је Сијарто.

Истакао је, такође, да је важно подржати напоре ИАЕА у вези са украјинском нуклеарком Запорожје, која је под руском контролом, како би се гарантовала безбедност реактора, а што захтева да се све ратне активности у том региону што пре окончају, наводи МТИ.

(Ројтерс, Танјуг)

Британска премијерка Лиз Трас изјавила је да ће војна помоћ Британије Украјини следеће године износити 2,6 милијарди долара и да ће бити удвостручена у односу на овогодишњу помоћ, јавља Ројтерс.

"Британија ће наставити да помаже Украјини, јер је сигурност те земље и наша сигурност", нагласила је Трас у саопштењу пре почетка Генералне скупштине УН у Њујорку.

(Ројтерс)

Седам цивила у селу Краснореченско у Луганској области, која је прогласила независност, погинуло је украјинском грантирању, саопштила је канцеларија те области у Заједничком центру за контролу и координацију прекида ватре.

У саопштењу се наводи да је међу погинулима троје деце.

До напада је дошло у понедељак увече, а уништене су две стамбене зграде, преноси РИА Новости.

(Танјуг, РИА Новости)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да у овом тренутку нема изгледа за политичко, односно дипломатско решење сукоба у Украјини.

"У овом тренутку таква могућност се не види", рекао је Песков.

(Интерфакс Русија)

Све што желимо је да се сукоб у Украјини, у коме има много жртава и у коме не може да има победника, заврши миром, а руски став "да жели да оконча све што пре" веома је важан, поручио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Ердоган, који је допутовао у Њујорк на седницу Генералне скупштине УН, рекао је за америчку телевизијску мрежу Пи-Би-Ес да се у Узбекистану недавно састао са руским председником Владимиром Путином, те да је са њим водио веома опсежне разговоре.

"И он ми је заправо показао да је вољан да ово оконча што је пре могуће. То је био мој утисак, јер је начин на који се ствари тренутно одвијају прилично проблематичан", изјавио је турски председник.

Према Ердогану, Турска води уравнотежену политику између Кијева и Москве и подржава да се саслушају обе стране.

Саопштио је и да постоји договор између зараћених страна о размени 200 заробљеника. Према његовим речима, тиме ће бити направљен значајан корак напред.

Ердоган сматра и да мировним решењем не треба да буде дозвољено Русији да задржи део територија које је заузела у ратном сукобу са Украјином.

Турски председник је говорио и о блокирању пријема Шведске и Финске у НАТО које је Анкара образложила "подршком курдским терористима" у ове две земље, те рекао да су се у Шведској "терористи инфилтрирали све до њихових парламената".

"У Стокхолму видимо да терористи стално демонстрирају. Транспарената, постера вођа терористичких организација има напретек. Они демонстрирају. Узвикују пароле. И нападају невине потомке турских држављана у Стокхолму. Нашим шведским саговорницима дали смо све доказе које се односе на овај развој догађаја", изјавио је Ердоган.

Нагласио и да "Финска, с друге стране, није као Шведска" као и да је у тој земљи ситуација "мало смиренија" и да власти "имају више контроле над развојем догађаја".

Пријем Шведске и Финске још нису ратификовале Словачка, Мађарска, Португалија и Турска, а за улазак у НАТО потребна је сагласност свих 30 чланица Алијансе.

(Танјуг)

Руске снаге су у понедељак извеле 81 напад на објекте на територији Украјине, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

У нападима је оштећена инфраструктура у више од 33 насеља, преноси Интерфакс Украјина.

Наводи се да је инфаструктура оштећена, између осталог, у Славгороду, Краматорску, Бахмуту, Мајорску, Соледару, Новопољу, Запорожју, Николајеву и Белогорску.

Руске снаге изводиле су гранатирање на правцу Северска, Краматорска и Бахмута, додаје украјински генералштаб.

(Интерфакс Украјина)

Руске снаге током ноћи испалиле су више од 100 граната на Никопољски округ, саопштио је на свом Телеграм каналу начелник области Дњепропетровска Валентин Резниченко.

Нема информација о евентуално повређеним особама, преносе украјински медији.

(Униjан, Укринформ)