Борељ: Коначне услове мира одредиће украјинска страна; руска војска на ратиште увела иранске дронове

Неопходно је наставити дијалог са руским председником Владимиром Путином, упркос супротним ставовима, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.

Шолц је, у интервјуу за Дојчландфунк рекао да је током недавног разговора са Путином постигао известан напредак, али да сматра да Русија није спремна за преговоре са Западом.

Важно је да имамо дијалог са Русијом, као и да не гајимо илузије у вези са тим, истакао је Шолц.

Путин и Шолц су разговарали телефонски сат и по 13. септембра, подсећа агенција РИА Новости.

Кремљ је тада саопштио да је Путин је Шолцу током разговора скренуо пажњу на то да Кијев флагрантно крши међународно хуманитарно право гранатирањем градова у области Донбаса, што, како је нагласио руски лидер, изазива велике цивилне жртве и штету на инфраструктури.

Русија, за разлику од Украјине, омогућава приступ Међунродног комитета Црвеног крста ратним заробљеницима, рекао му је тада Путин.

(Танјуг/РИА Новости)

Највише рангирани амерички генерал рекао је да је још увек нејасно како би Москва могла да реагује на, како каже, најновије неуспехе на бојном пољу у Украјини, позивавши на опрез међу америчким трупама током посете војној бази у Пољској.

"Рат тренутно не иде баш најбоље за Русију. На свима нама је обавеза да одржавамо високо стање приправности", рекао је генерал америчке војске Марк Мили, шеф здруженог штаба армије САД, новинарима у Варшави.

Истакао је да не сугерише да су америчке трупе у Европи изложене повећаној опасности, али је рекао да морају бити спремни.

"У вођењу рата једноставно не знате са високим степеном сигурности шта ће се следеће догодити", додао је Мили.

(theguardian.com)

Шеф европске дипломатије Жосеп Борељ рекао је да ће коначне услове склапања мира, када до тога дође, одредити украјинска страна, пренои агенција Униан.

Према Борељу, међу условима биће и повлачење Руса са украјинске територије, финансијски допринос Москве обнови земље, као и морално и кривично гоњење оптужених за ратне злочине.

Борељ француском листу Журнал ду диманш рекао да рат може да траје још дуго и да руски председник Владимир Путин "неће добровољно попустити".

"Требало би да ојачамо нашу подршку Украјини, задовољавајући њене значајне војне и економске потребе. Хајде да не правимо илузије. Путин неће добровољно попустити", додао је највише рангирани дипломата ЕУ.

(unian.ua) 

Најмање пет снажних експлозија одјекнуло је у центру Херсона, јавља репортер Известија. На снимку се чују експлозије, и виде се како људи журно напуштају улицу, а деца игралиште.

Око пет граната је оборила руска ПВО.

"Испаљују ракете, још сакупљамо информације", рекао је заменик шефа регионалне администрације Кирил Стремоусов.

Извор из хитних служби рекао да је ПВО систем функционисао у граду и да су сви ракетни удари одбијени.

(Известија)

Четири здраствена радника су погинула, а два пацијента су повређена након што је погођена психијатријска болница у Харковској области.

Гувернер те области Олех Сињехубов тврди да су руске снаге гранатирале психијатријску болницу у селу Стрелечја.

Објекат је био у процесу евакуације, а медицинско особље је уклањало пацијенте из болнице док је било под јаком ватром, рекао је Сињехубов. 

Укупно 165 бродова са 3,7 милиона тона пољопривредних производа на броду напустило је Украјину у складу са споразумом који су посредовале Уједињене нације и Турска о деблокади украјинских морских лука, саопштило је украјинско министарство инфраструктуре.

Министарство је саопштило да 10 бродова са 169.300 тона пољопривредних производа треба да напусти украјинске црноморске луке.

Украјински извоз житарица је пао након што је Русија извршила инвазију на земљу и блокирала њене црноморске луке, што је подстакло глобалне цене хране и изазвало страх од несташице у Африци и на Блиском истоку.

Украјина, највећи светски произвођач и извозник житарица, испоручивала је до 6 милиона тона жита месечно пре рата.

Три црноморске луке су поново отворене према споразуму који су 22. јула потписали Москва и Кијев, а министарство је саопштило да су ове луке у могућности да укрцају и шаљу у иностранство 100-150 теретних бродова месечно.

(Ројтерс)

Такође, Украјинска војска је у протекла 24 сата 45 пута гранатирала насеља у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици, испаливши 211 јединица муниције, саопштавају локалне власти.

Kако се наводи, оштећена су 44 стамбена објекта у Доњецку, Макејевки и Горловки, као и осам објеката цивилне инфраструктуре.

Папин изасланик, кардинал Kонрад Kрајевски нападнут је у Украјини док је предавао хуманитарну помоћ у име папе Фрање код града Запорожја, преноси Ватикан њуз.

Kада су завршили истоваривање пошиљке помоћи за локалне становнике, на кардинала Kрајевског и његову пратњу је пуцано.

Kрајевски у инциденту није повређен и наставио је своју мисију, наводи се у извештају.

Амерички председник Џозеф Бајден позвао је руског лидера Владимира Путина да не употреби тактичко нуклеарно или хемијско оружје како би вратио изгубљена подручја у Украјини.

На питање новинара тв мреже Си-Би-Ес шта би рекао Путину у случају да разматра коришћење таквог оружја, Бајден је одговорио да би порука гласила: "Немој. Немој. Немој. То би променило рат као ништа досад, као ништа од Другог светског рата".

Амерички одговор би био "сразмеран", казао је Бајден, али није желео да говори о детаљима.

Руска војска почела је прошле недеље да користи беспилотне летелице иранске производње Шахед-136 на ратишту у Украјини.

Ирански дронови су релативно мали и лете на веома малој висини, што украјинским системима ПВО отежава да их открију.

Кијев се нада да би САД и њени савезници могли да обезбеде Украјини бољу одбрамбену технологију против беспилотних летелица или да интервенишу како би пореметили испоруку иранских беспилотних летелица Русији.

Амерички војни експерти процењују да би иранске беспилотне летелице Шахед-136 могле да обезбеде Русији "моћну противтежу" високотехнолошким системима наоружања као што је ХИМАРС које је Украјина добила од САД.

(Униан)