Да ли је Украјина извела успешну контраофанзиву и хоће ли у Русији доћи до опште мобилизације

Украјинске снаге данима успевају да поврате значајне области на североистоку земље. Председник Украјине Володимир Зеленски тврди да су ослободиле осам хиљада километара територије, док Москва саопштава да је у току прегруписање њених снага.

Милош Николић, председник ЛИБЕК-а, каже да је неколико фактора утицало на "импресивну брзину и успешност украјинске контраофанзиве": западно оружје, врста медијске припреме и то што су подбациле руске обавештајне структуре. 

"То јесте подршка Запада, у виду функционалног оружја. Изведена је, с друге страна, врсте варке, јер је Украјина месецима најављивала да ће извести летњу контраофанзиву. Креирао се и утисак у медијима да ће контраофанзива ићи на Херсон", наводи Николић. 

Додаје, међутим, да је украјинска контрофанзива почела у Херсону, али да су највећи добици остварени на североистоку земље. 

"Оно што је Украјина успела да постигне је да, ослобађајући део североистока, спречи Русију да освоји кључне преостале градове у Донбасу и спроведе оно што су многи видели као окруживање Украјине са севера, југа и истока", сматра Николић. 

Додаје да се сматра када је освојен град Изјум, транспортно чвориште и стратешки важно стационарно место, Украјина је обезбедила северну линију да Русија не може да нападне, као и да поједини аналитичари сматрају да је тиме озбиљно угрожена шанса Москве да освоји Доњецку област. 

Према његовим речима, Украјина је ослободила значајни део територије, те сада постоји уверење да Русија "није толико ефикасна у рату". "Као што је председник Украјине рекао, осам хиљада квадратних километара је ослобођено. Неки то упоређују са Кипром, који има девет хиљада квадратних километара површине. Значај је и релаксација тог дела фронта", каже Николић. 

Наводи и да је Москва на украјинску контраофанзиву одговорила ракетирањем цивилне инфраструктуре, електрана, брана, дистрибуцоне мреже... 

"Уколико се сада крене у ту врсту непотребне патње цивилног становништва, улази се у сферу 'прљавог рата'. Надам се да је ово краткотрајни рефлекс, да би се задовољили радикалнији тонови који се јављају и Руској думи и захтевају да Русија мора да реагује оштрије по питању Украјине", сматра Николић. 

Наводи да постоји још једна опција – увођење опште мобилизације у Русији. 

"Мислим да мобилизације није извесна у догледно време. Тиме би Москва признала да ово није специјална војна операција, него класичан рат. Та мобилизација морала би дуже да траје, сматра се пар месеци, да се војници обуче и да би се одобровољило становништво", каже Николић. 

Каже и да се нада да ће Русија размотрити и дипломатску опцију, али да би можда требало да размотри и опцију "часног повлачења". 

Цело гостовање Милоша Николића у Јутарњем дневнику можете погледати у видео-снимку на почетку текста.