Руски "сухоји" за иранске дронове, трампа на граници стварности и фантазије

Иранска војска увежбава руске официре за употребу дронова, тврде званичници Пентагона, свега неколико дана пошто је на сателитским снимцима једне руске ваздухопловне базе идентификовано 18 борбених авиона Су-35, наводно спремних за испоруку властима у Техерану.

Вест о могућој испоруци иранских дронова Русији објавио је саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен, наводећи да су неке од летелица, могуће, већ у рукама руских оружаних снага.

"Наше информације наводе на закључак да иранска влада спрема испоруку неколико стотина (дронова), укључујући и верзије способне да носе оружје", рекао је Саливен новинарима.

Саливен је у први план светске политике избио као творац нове америчке информативне стратегије, покренуте после изненађујуће брзог пада Кабула и тада већ извесног почетка рата у Украјини. "Саливенова доктрина", како је ова операција названа, била је праћена објављивањем сирових података у количини која је била без преседана у историји обавештајних служби.

Према америчкој верзији, обука руских војника почела је још почетком јула, док су руски експерти у најмање два наврата посетили новоотворену, тајну базу беспилотних летелица у околини Техерана.

Ирански званичници су у неколико наврата демантовали ове информације, наводећи да немају намеру да помажу било којој страни у украјинском конфликту, али су раније потврдили да су јединице задужене за управљање дроновима две војске, током претходних година, размениле неколико посета.

Пре упирања прстом у Техеран, Американци су тврдили да је руски председник Владимир Путин затражио испоруку дронова од Реџепа Тајипа Ердогана, што је произвођач "бајрактара", слично као и Иранци, демантовао.

Суштински, амерички обавештајци тврде да су Русија и Иран још прошле године дефинисали детаље уговора о војној сарадњи, којим би власти у Техерану добила "сухоје", "мигове 29 СМТ", те гомилу оклопних возила и противваздушне системе С-400.

Лавина спекулација о продаји "сухоја" Ирану покренута је још крајем прошле године, када су у иранској ваздухопловној бази снимљени Су-30 и руски транспортни авион. Амерички војни званичници су овај догађај описали као увод у трансфер оружја, наводећи, такође, да су од априла најмање 42 авиона иранске Револуционарне гарде слетела на руске аеродроме.

Размена дронова за авионе, иако непотврђена и мало вероватна, делује као разуман пут за модернизацију иранског ратног ваздухопловства, посебно после серије удеса борбених авиона током лета. Од краја јуна, Иранци су у удесима изгубили Су-22 и прастари Ф-14 "томкет", који је набављен још у време владавине шаха Резе Пахлавија.

Испорука "сухоја" Ирану под великим је знаком питања и због одредаба наведених у резолуцији 2231 Савета безбедности УН из 2015. године, којом се било какав трансфер оружја Ирану ограничава до 2025. године, или док се не постигне договор о иранском нуклеарном програму.

У компликовану игру око трампе авиона за дронове укључио се и израелски Мосад, наводећи да су Руси властима у Техерану омогућили приступ гомили сателитских снимака тајних локација широм Израела.

Оптужбе из Тел Авива уследиле су свега неколико дана пошто су Руси са Бајконура лансирали ракету-носач на којој је био ирански сателит "Хајам", што је одмах довело до медијске панике у Вашингтону и Тел Авиву, због наводне нове могућности две државе да шпијунирају покрете трупа од Украјине до Западне обале и Појаса Газе.

Ирански програм беспилотних летелица, од Ербила до Тел Авива

Програм развоја беспилотних летелица у Ирану почео је још средином осамдесетих година прошлог века, али је ветар у леђа добио почетком 2012. године, односно неколико месеци пошто се амерички RQ-170 "сентинел" срушио на североистоку те државе.

Иранци су, тада, тврдили да је амерички дрон оборен тако што су хакери преузели контролу над летелицом и безбедно је спустили. Претходно, Вашингтон је, после приличног оклевања, потврдио да је дрон оборен.

Администрација председника Барака Обаме затражила је од Ирана да врати летелицу, што се није догодило, али су стручњаци у Техерану, после извесног времена, успели да направе прилично верне копије.

Један од дронова из иранског програма употребљен је у никада до краја разјашњеном нападу на "тајну базу Централне обавештајне агенције" у Ербилу. Напад иранских дронова изазвао је приличну дозу панике међу Американцима пре свега због новооткривене способности планера у Техерану да идентификују мету у сложеном окружењу, предају целокупну технологију савезничким милицијама у Ираку, те погоде циљ скривен унутар прилично великог комплекса.

Сличне дронове користили су ирански "проксији" у нападима на мете у Саудијској Арабији, а Израелци тврде да је Хамас у недавној серији покушаја да нападне циљеве у Израелу користио управо дронове произведене у Ирану.

Ипак, напад на базу ЦИА у Ербилу највише је забринуо америчке аналитичаре, пре свега јер је уследио после неколико упозорења шефа америчке централне команде Кенета Мекензија на растућу опасност од напада дроновима у том региону. Мекензи је, пред Конгресом, у два наврата упозоравао на такве опасности, у марту 2020. године и у фебруару 2021. године.

Пре овог напада, Американци су у Ирак послали неколико батерија противваздушних пројектила "патриот", систем "си-рам", те две батерија израелских пројектила "ајрон доум".

После напада, амерички истражитељи су анализирали остатке дрона и навели да је носио пројектил сличан ономе који користе проиранске милиције у Ираку, те да је сама летелица, највероватније, произведена у Ирану. Претпоставља се да се ради о дрону "абабил" или "касеф", односно "касеф" како ту летелицу зову припадници Хамаса.

Летелица, на чијем се кљуну налазе бојева глава и систем за управљање, дужине је два метра и лансира се катапултом. Осим ових, Иран је развио и читаву серију других дронова.

Американци су успели да открију последњих десетак километара лета овог дрона, али не и одакле је лансиран. Према незваничним изворима, Иранци су погодили центар из којег се наводе извиђачки авиони. ЦИА користи такве, даљински вођене авионе, за прикупљање информација о проиранским милицијама и јединицама Исламске државе на неколико локација у Ираку.

Уколико су те информације заиста тачне, ирански напад био је ретка акција у којој су дронови коришћени за напад на друге беспилотне летелице. Сличан дрон оборен је у израелском ваздушном простору средином маја, али власти у Тел Авиву нису могле са сигурношћу да одреде да ли је долетео из Сирије или Ирака.

Западни извори тврде да Иран производи 48 различитих модела беспилотних летелица.

Тајна база код Техерана

Иранске власти обзнаниле су, крајем маја, постојање подземне базе за беспилотне летелице до које су новинари стигли хеликоптерима и уведени су тек пошто су им преко очију стављени повези.

Приказани су дронови "абабил 5" наоружани иранским копијама пројектила "хелфајер",

"Нема дилеме да је иранска војска најмоћнија у региону. Ненадмашни смо у модернизацији дронова", рекао је командант иранске војске, генерал Абдолрахим Мосави.

Подземни комплекс, судећи према снимцима, састоји се од неколико стотина метара тунела у којима се налазе дестине различитих типова дронова произведених у Ирану.

Дан пошто се појавио снимак нове иранске базе, премијер Израела Нафтали Бенет упозорио је да напади Техерана и његових савезника "неће проћи некажњено".