Шверц оружја из Украјине, када пројектили заврше у гепеку

Непознате особе отвориле су пртљажник "фолксвагена" албанских регистрационих таблица у којем су се, испод маскирне цераде, налазили контејнери за шведско-британске противтенковске пројектиле "NLAW MANPAD" и америчке "џавелине". Људи чији се гласову чују на снимку говоре на украјинском.

Албанска полиција се, за сада, није оглашавала о овом случају, а уколико се испостави да је снимак аутентичан, значиће да су се криминалци у тој држави "докопали" противтенковских пројектила три године пре него што "џавелини" буду уведени у наоружање оружаних снага Албаније.

Тирана је, у мају, уговорила куповину пројектила "џавелин" по цени од око 250.000 по комаду. Прве ракете овог типа наћи ће се у наоружању албанске војске 2025. године.

Иако није познато где и када су пројектили снимљени, Европска унија је упозорила на опасност да оружје са украјинског фронта допадне шака криминалцима широм Европе.

Управо због тога, министри унутрашњих послова чланица ЕУ успоставили су у Молдавији центар којем ће кључни задатак бити спречавање "преливања" наоружања из Украјине у земље ЕУ.

"Слично искуствима из рата у бившој Југославији... И даље имамо проблема са оружјем које су шверцовале организоване групе криминалаца, чиме је долазило до раста насиља међу криминалцима у ЕУ", рекла је комесарка ЕУ за унутрашње послове, Јива Јохансон.

Опасност да оружје из арсенала украјинске војске заврши на црном тржишту потврдио је директор украјинског Бироа за економску безбедност Вадим Мељњук, који је рекао да је његова агенција открила неколико случајева препродаје оружја и хуманитарне помоћи.

"И војна опрема се продаје. Открили смо такве случајеве", рекао је украјински званичник, наводећи да се, тренутно, процесуира десетак таквих случајева, али да истраге воде и друге украјинске безбедносне службе.

Први случај препродаје западне војне помоћи забележен је почетком јуна, када је на даркнету оглашена продаја "џавелина" по почетној цени од 30.000 америчких долара.

Као претходно на Балкану, Ираку и Авганистану, део те западне војне помоћи, неминовно, завршиће на црном тржишту, па је Интерпол апеловао на земље чланице да успоставе систем праћења оружја, како би се, донекле, онемогућило да заврши у рукама криминалаца.

"Криминалци ће покушати да искористе хаотичну ситуацију и доступност оружја, укључујући и тешко наоружање. То оружје ће бити доступно на црном тржишту и представљаће озбиљан изазов... Морамо да будемо опрезни и очекујемо да ће то наоружање бити продавано не само у околним државама већ и на другим континентима", упозорио је шеф Интерпола.

Додатни проблем представља чињеница да је Украјина у претходних десетак година била један од центара за нелегално оружје у свету, те да су се власти у Кијеву у прошлости често окретале продаји оружја као главном извору чврсте валуте.

Само између 1997. и 2000. године, из те државе легално је извезено оружје вредно око милијарду и по долара, док је на друге начине наоружање доспевало и до арсенала режима Садама Хусеина, Муамера ел Гадафија или талибана.

Организација "Small Arms Survey" објавила је пре неколико година извештај према којем је између 2013. и 2015. године из арсенала војске и полиције нестало око 300.000 комада стрељачког наоружања, од којих је само 13 одсто касније пронађено после озбиљних истрага које је у неколико наврата предузимало украјинско министарство одбране.