Према речима министра финансија Украјине Сергија Марченка, ово средства ће обезбедити адекватно финансирање запослених у јавном сектору.
(Укринформ)
четвртак, 30.06.2022, 05:50 -> 22:26
Извор: РТС
Сто двадесет седми дан рата у Украјини. Проруске власти у Луганској области, која је прогасила независност, тврде да су сви главни путеви ка и из Лисичанска као и рафинерија у том граду под контролом руских снага. Шеф кабинета Зеленског каже да нема више руских трупа на Змијском острву. Москва узвраћа да је повлачење "гест добре воље" којим показује да Русија не омета хуманитарне коридоре на Црном мору.
Према речима министра финансија Украјине Сергија Марченка, ово средства ће обезбедити адекватно финансирање запослених у јавном сектору.
(Укринформ)
"Распоредили су оклопна возила и успоставили минобацачке ватрене положаје у школама и приватним кућама, цивиле насилно држе у подрумима као живи штит", рекао је Мизинцев.
Према његовим речима, украјинске снаге распоређују тешко наоружање и у образовним објектима у Харкову, Славјанску и Николајеву.
(Танјуг/Тас)
Руски председник Владимир Путин рекао је да је колективни Запад сатерао себе у замку, јер, како наводи, није могао да предвиди тенденције које ће допринети слабљењу његове глобалне доминације, преноси Спутњик.
Путин је, у седишту Руске спољнообавештајне службе, нагласио да "Запад користи Украјину за обуздавање Русије" - "као потрошни материјал у својим геополитичким играма".
Истакао је и да Русија има веома много истомишљеника, али се само, тврди, боје да подигну главу и причају о томе наглас.
У свету је много истомишљеника који желе да иду својим путем, рекао је Путин.
(Спутњик)
Европска унија и Москва сагласне су да је неопходно израдити план о кретању робе између калињинградске енклаве и других делова Руске Федерације, рекао је пољски премијер Матеуш Моравјецки, преноси Ројтерс.
"Обе стране су закључиле да вреди направити план који неће нарушити практичну примену санкција, јер, искрено говорећи, Калињинградска област је веома мали део Русије", рекао је Моравјецки на прес-конференцији.
У међувремену, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Кремљ очекује одлуку Европске комисије о третману санкционисане робе у вези са транзитом преко Литваније до Калињинграда, преноси Тас.
"Чекаћемо саопштење. Европска комисија је потпуно свесна наше забринутости и фактичког стања ствари, тако да ћемо чекати њену реакцију", рекао је Песков новинарима.
Калињинградска област се граничи са државама ЕУ, а већина добара се у ту област допрема железничким и друмским саобраћајем преко Литваније.
Литванија је 18. јуна ове године обавестила власти Калињинграда о забрани железничког транзита санкционисане робе у ту енклаву, а забрана је 21. јуна проширена и на транзит камиона.
(Ројтерс, Танјуг/Тас)
Савет ЕУ затражио је сагласност Европског парламента на предлог да се кршење рестриктивних мера дода на листу "злочина ЕУ", предвиђених Уговором о функционисању Уније.
У Савету наводе да је ЕУ усвојила низ рестриктивних мера у контексту, како наводе, "руског агресорског рата против Украјине" и да је од суштинског значаја да се те мере у потпуности спроведу на целој територији Уније.
"Тренутно земље чланице имају различите дефиниције о томе шта представља кршење рестриктивних мера и које казне треба применити у случају кршења. Ово би могло довести до различитих степена спровођења санкција и ризика од заобилажења ових мера, потенцијално омогућавајући санкционисаним лицима да наставе да приступају својој имовини и подржавају режиме који су циљани мерама ЕУ", кажу у Савету.
Ако Европски парламент буде дао сагласност и када унутрашње националне процедуре буду финализоване, Савет ЕУ најављује и формално усвајање ове одлуке.
(Танјуг)
Како би се одбранио од претњи, укључујући и од руске ракете "искандер" у Калињинграду, Берлин разматра куповину противракетних одбрамбених система од Израела или Сједињених држава, јавља немачки недељник Велт ам Зонтаг.
Министар одбране Немачке Еберхард Зорн је у интервјуу за овај лист рекао да ракете "искандер" могу да досегну скоро целу западну Европу и додао да системе који би штитили од ове претње поседују Израелци и Американци.
Претпоставља се да је Зорн мислио на израелски "Стрела 3" и амерички ТХААД.
(Ројтерс)Естонија и Летонија договориле су заједничку куповину система противваздушне одбране средњег домета, саопштило је естонско Министарство одбране а преноси Ројтерс.
"Напад Русије на Украјину јасно показује потребу за системима противваздушне одбране", изјавио је министар одбране Летоније Артис Пабрикс.
Како се наводи, куповином ће управљати Естонија на основу савета министара одбране две земље, а у складу са писмом о намерама потписаном током Самита НАТО у Мадриду.
(Ројтерс)
На основу извора из бугарске владе, агенција Ројтерс јавља да је руска амбасадорка затражила од Бугарске да поништи одлуку о протеривању 70 руских дипломата.
Како се наводи, уколико Бугарска то не учини, амбасадорка је најавила да ће од Москве затражити да размотри опцију затварања руске амбасаде у Софији.
Бугарски премијер је у саопштењу позвао Русију да задржи отворене дипломатске канале са Софијом, истичући да би, упркос протеривању, Русија и даље имала 43 дипломатска службеника у Софији наспрам само 12 бугарских у Москви.
(Ројтерс)
Уколико Шведска и Финска не испуне обећања која су дале Турској у споразуму којим је укинут вето на њихове кандидатуре за чланство у НАТО, турски парламент неће ратификовати тај документ, рекао је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган на Самиту НАТО-а у Мадриду.
(Ројтерс)
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је у Мадриду да ће НАТО покренути фонд за иновације чији ће буџет бити милијарду евра, преноси Ројтерс.
(Ројтерс)
Председник САД Џозеф Бајден поручио је да је самит НАТО-а у Мадриду био историјски и за наредне дане најавио нову војну помоћ Вашингтона Украјини од 800.000.000 долара, преноси Ројтерс.
"Пружаћемо подршку Украјини докле год буде требало", рекао је Бајден на конференцији за медије на крају НАТО самита.
Како је објаснио, у склопу нове помоћи, Украјина ће од САД добити унапређене противваздухопловне системе, радаре и муницију за високомобилне артиљеријске ракетне системе које је Америка већ послала Украјини.
Пакет ће формално разрадити америчка администрација наредних дана, преноси АП.
Нова помоћ део је војног и економског пакета вредног 40 милијарди долара који је прошлог месеца усвојио Конгрес. Укупно, САД су досад Украјини намениле војну помоћ вредну седам милијарди долара.
Бајден је рекао и да се НАТО трансформисао сам, прилагођавајући се брзо измењеној безбедносној ситуацији у свету и поручио да ће Алијанса бранити сваки педаљ територије чланица НАТО-а.
(Ројтерс, Танјуг/АП)
Олексиј Хромов, бригадни генерал украјинских оружаних снага, рекао је да је руска војна опрема на Змијском острву уништена и али да украјинске снаге још неће бити размештене.
Хромов је на конференцији за новинаре додао да ће украјинска војска учинити све што је могуће како би бродови који превозе жито прошли преко Црног мора и да тренутно нема планова за повлачење из Лисичанска, који руске снаге покушавају да опколе.
Како је навео, руска војска појачала је ракетне ударе у другој половини јуна.
Према његовим речима, више од половине ракета је из совјетских резерви и мање прецизних, додајући да су због тога руски пројектили погађали стамбене зграде.
(Reuters)
У просторијама фабрике "Азот" у Северодоњецку и даље се налази око 1.000 људи, укључујући цивиле, изјавио је званичник проруских влaсти у Луганској области, која је прогласила независност Роман Ведменко.
"Наше снаге раде у овом правцу, евакуишући људе. Међу њима има цивила, укључујући децу, жене и старије", навео је Ведменко за агенцију Тас.
(Танјуг/Тас)
Кремљ је саопштио председник Владимир Путин још није одлучио да ли ће присуствовати на новембарском самиту Г20 у Индонезији.
У разговору са новинарима, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Русија има позив да присуствује и да ће одлучити "у потребно време" да ли ће Путин ићи лично.
Западни лидери вагају како да се поставе према самиту ако Путин дође, а британски премијер Борис Џонсон позвао је своје колеге да га не бојкотују и уколико руски председник ипак одлучи да присуствује.
(Reuters)
Руски државни тужилац биће овлашћен да затвора медије из земаља које забрањују или ограничавају руске новинске организације према закону који је у четвртак усвојио Доњи дом парламента.
Према закону, такви медији ће изгубити акредитацију и биће им забрањено да раде у Русији или да тамо дистрибуирају свој садржај. Ове мере би биле укинуте тек када дотична земља дозволи руским медијима да раде без ограничења.
Закон, који пре него што ступи на снагу мора да прегледа Горњи дом и да га потпише Владимир Путин, даје право државном тужиоцу да укине акредитације или дозволе за емитовање страних медија оптужених за ширење "нетачних информација" о руским оружаним снагама.
Тужилац ће такође моћи да блокира сајтове за "поновљено ширење лажних информација", при чему ће блокаде одмах спровести интернет провајдери.
(Reuters)
Заробљеним припадницима украјинских оружаних снага који су служили у батаљону "Азов" ће се судити, рекао је председник Доњег дома руског парламента Вјачеслав Володин.
У објави у апликацији Телеграм, Володин је написао да су припадницима тог батаљона "крваве руке" и да их чека суђење.
(Reuters)
Андриј Јермак, шеф кабинета украјинског председника Володимира Зеленског, објавио је да су се руске снаге повукле са Змијског острва, стратешке испоставе у Црном мору.
"Нема више руских трупа на Змијском острву. Наше оружане снаге су урадиле одличан посао", написао је Јермак на Твитеру.
Министарство одбране Русије саопштава да су се трупе те земље повукле са Змијског острва као "гест добре воље".
Како се истиче, то показује да Москва не омета напоре Уједињених нација да организује хуманитарне коридоре за извоз пољопривредних производа из Украјине.
Змијско острво се сматра кључном тачком за успостављање доминације на том делу Црног мора и јужној Украјини.
(Reuters)
Шведско Министарство одбране саопштило је да Стокхолм слати Украјини више противтенковског оружја и аутоматских пушака.
(Reuters)
Европски суд за људска права саопштио је у да је издао привремене мере како би наложио Русији да обезбеди да се смртна казна за двојицу Британаца који су заробљени након што су се борили за Украјину не изврши.
"Суд је посебно указао Влади Руске Федерације, према правилу 39 (привремене мере) Правилника Суда, да треба да осигура да смртна казна изречена подносиоцима представке не буде извршена", наводи се у саопштењу.
(Reuters)
Све главне транспортне руте које воде за Лисичанск и из њега и комплетна територија највеће рафинерије нафте у том граду су под контролом руских снага, каже амбасадор Луганске области, која је прогласила независност у Москви, Родион Мирошник.
"Сви значајнији транспортни путеви у Лисичанск и из њега су под контролом снага Русије и ЛНР, тако да је њима немогуће напустити лисичански џеп", написао је Мирошник на свом Телеграм каналу.
Према његовим речима, украјинске снаге покушавале су да побегну из града кроз предграђа на северозападу, али су их руске снаге уочиле и гранатирале.
(Танјуг)
Обавештајна служба украјинске војске саопштила је да је у среду обављена размена 144 заробљеника, највећа од почетка рата.
Власти у Херсонској области Украјине, коју је руска војска заузела у марту, почеле су припреме за референдум о присаједињењу Русији, саопштио је заменик начелника војно-цивилне администрације те области Кирил Стремоусов.
НАТО је позвао Шведску и Финску да постану чланице те војне алијансе, наводи се у заједничком саопштењу који је објављен на самиту НАТО-a у Мадриду.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је другог дана самита да су савезници Алијансе спремни да дугорочно подрже Украјину и најавио додатну војну подршку Кијеву.
Са друге стране, председник Руске Федерације Владимир Путин поручио је да ће, уколико НАТО успостави своју инфраструктуру у Финској и Шведској након што се те две државе прикључе Северноатлантском савезу, Русија одговорити истом мером.
Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је јуче да је поново изгубила везу са својим надзорним системима који прате нуклеарни материјал у нуклеарној електрани Запорожје у Украјини, највећој у Европи.
Коментари