Рат Русије и Украјине – ко има боље специјалце, Спецназ против Вукa

Специјалци су најмање видљиви и бројчано најмањи део оружаних снага и Русије и Украјине од самог почетка рата. Сигурно је и да су руски специјалци били саставни део обавештајних операција пре рата и може се претпоставити да су ушли у Украјину пре почетка сукоба, сматра уредник сајта Специјалне јединице Милош Јевтић.

"Били смо сведоци наводних хапшења руских диверзаната. Кажем наводних, јер немамо званичних информација, а нећемо их никада ни имати. Ради се о непријатељским, прикривеним и нелегалним активностима и нико то неће потврдити, јер се ради о такозваном државним тероризму", објашњава Јевтић за емисију Дозволите.

Истиче да се основано може претпоставити да су руске специјалне снаге, заједно са обавештајним апаратом, припремале субверзивне активности, диверзије и хватања неких веома важних појединица (ВИП личности).

Првих неколико дана рата руска војска се на већем делу фронта, посебно на северу Украјине, буквално прошетала и већ првог дана заузела аеродром Гостомељ код Кијева. Тада је већи део јавности сматрао да ће рат брзо бити готов јер је украјинска војска ухваћена на спавању.

"Мислим да би можда боље питање било да ли је целокупан систем безбедности Украјине ухваћен на спавању. Што се тиче специјалних снага, оне су увек мањи део снага одбране земље. Кључно је питање шта су политички одлучиоци радили са информацијама које им је украјински систем безбедности сигурно достављао на време", указује наш саговорник.

Додаје да колико год да се руска страна трудила да сакрије своје намере и капацитете, велика количина технике и људи није могла да се телепортује од тачке А до тачке Б, већ их је неко сигурно приметио.

Искуство из Сирије и Донбаса

Наш саговорник сматра да специјалне јединице не могу да покажу своју прави снагу у конвенционалном сукобу, где се ангажује велики број људи и бројна борбена техника.

"Основна карактеристика специјалних јединица је њихова мобилност. Као и оперативност у мањим формацијама од три или четири припадника, до можда десетак људи. Такве формације могу у правој мери да буду ефективне тек када њихова страна има превласт у ваздушном простору", истиче Милош Јевтић.

Ако нема превласти у ваздуху, тада је кретање ограничено, долази до погрешних процена, погрешних одлука и неминовно до великих губитака.

Обе зараћене стране имале су ратно искуство пре почетка сукоба. Руси у Сирији, где су специјалне јединице коришћене веома интензивно у урбаним и руралним пределима. У Сирији су постигли одличне резултате, али тамо је непријатељ био малобројнији и слабије наоружан.

Украјинци су пак ратовали на сопственом тлу, у Донбасу од 2014. године. Исте године почеле су интензивне заједничке вежбе са америчким специјалним јединицама и другим земљама НАТО-а, а набављена је и велика количина савременог наоружања и опреме.

"Украјинци, с обзиром на то да немају превласт у ваздушном простору, окренули су се герилској тактици где три или четири специјалца, који добро познају терен и имају добру комуникацију, користе шумовит терен за скривање од дронова – и они и те како могу да нанесу озбиљну штету, да зауставе непријатељску колону или униште мост, пут или било какав оклоп возила", објашњава уредник портала Специјалне јединице.

Највећа опасност из ваздушног простора

Један од највећих изазова и опасности за специјалце обе зараћене стране јесу дронови. Којих има много, малих су димензија, имају одличне извиђачке способности и камере, а веома се тешко виде или чују.

Такође, често се води рововска борба као у Првом или Другом светском рату. Што је све захтевало ревизију војних планова код специјалних јединица.

"Најзначајнији резултати украјинских специјалних јединица, на основи видео-снимака који су објављени, управо су дејства малих група, које су успевале да нанесу огромну штету непријатељском оклопу, заустављали су колоне и пресецали руске комуникације", објашњава Јевтић.

Руска војска је са друге стране користила специјалне јединице за заузимање најважнијих објеката где је требало прецизно и брзо деловање, као што су индустријски објекти или нуклеарна централа.

"Посебно су упечатљиви снимци чеченских бораца (специјална јединица Терек) и њихова велика одлучност и мотивисаност у борби", истиче наш саговорник.

Наоружање и опрема

У борби осим добре обучености посебно долази до изражаја посебно дизајнирана опрема коју користе специјалне јединице. Специјална опрема и наоружање слични су и код Руса и код Украјинаца. Такође, сличне су и поуке.

"Поука је да су се специјалци показали добро у борби против оклопа. Такође њихова мобилност је веома важна, чак и када се крећу на мотоциклима где су још мобилнији. Буквално су у стању да се завуку међу непријатељске снаге и направе штету која је много већа од њиховог капацитета и врло брзо се повуку", објашњава уредник портала Специјалне јединице.

Сматра да ће се тактика употребе специјалних јединица, пре свега код војске, окретати употреби ручних ракетних бацача и борби против оклопа, као и увећању мобилност кроз употребу двоточкаша и четвороточкаша.

Од опреме, и руски и украјински специјалци користе униформе са "мултикам" маскирном шаром која је модернија, није много заступљена на нашим просторима, али је веома прилагодљива за употребу и у урбаним и у руралним подручјима.

И Руси и Украјинци користе наоружање система "калашњиков", најчешће у калибру 7,62. Украјинци користе и пушке на америчкој платформи АР-15 (колт, хеклер, ФН скар).

Код украјинске стране су много више заступљени носачи панцирних плоча од класичних панцирних прслука.

Носачи штите мањи део тела (само торзо и виталне органе), али су лакши и омогућавају већу покретљивост. Руси са друге стране у урбаним борбама носе додатке за панцирни прслук којим штите рамена и препоне.

Доступне информације и пре рата нису пружале много података о специјалним јединицама војски Русије и Украјине.

Пропаганда је учинила своје, па и лоши резултати и зато је тешко рећи ко је бољи у овом крвавом сукобу. Једно је сигурно, специјалне јединице интензивно ратују и када се користе на прави начин постижу одличне резултате на бојном пољу.