Ајзенхамер: Противљење Турске да Шведска и Финска уђу у НАТО – закулисне игре Анкаре и Запада

Владимир Ајзенхамер је навео да је у питању једна закулисна игра.

"Говоримо само о поводу, никако о правом разлогу двоумљења Турске. Турска јеста вербално заузела изричит став, али ово није први пут да она прави такве маневре у НАТО-у. 2009. године, када је Размунсен био виђен за генералног секретара НАТО пакта и када је процедура већ била у току, Турска је на кратко ставила вето на избор тадашњег данског премијера на ту функцију а користила је готово истоветне разлоге, исто образложење због чега то чини", рекао је Владимир Ајзенхамер.

Тада се помињао однос Данске према питању спорних карикатура, увредљивих по пророка Мухамеда, које су у то време још биле актуелне, каже Ајзенхамер и подсећа да је и тада потегнто питање да у Данској постоје употришта ПКК. Говорило се и о локалним радио и тв станицама које заправо служе као глас Курда на овим просторима.

"Сличне оптужбе имамо сада на рачун Финске и Шведске и видимо да се матрица заправо понавља. Прави разлози су то што је ово тренутак у коме Турска може да извуче много за себе и када је у питању њен положај у НАТО али и однос са европским државама. Дошао је тренутак да се и неки дугови из прошлости намире", рекао је Ајзенхамер.

Гостујући у емисији У средишту пажње Првог програма Радио Београда, Владимир Ајзенхамер је подсетио да је 2018. године Турска имала озбиљних проблема са Европском унијом јер су њеним политичарима забранили предизборне активности везане за дијаспору на територији ЕУ. Проблема има и у односима Турске са САД.

"Некада су то били авиони Ф35, оних 100 које Турска никада никада није добила, а сада су то борбени авиони Ф16. Проблем је и противракетни систем С400 који је Турска узела од Русије што јој НАТО замера. Наравно ту је и успоравање евроинтеграција до максимума. Ни сама Анкара не види да тај процес има неку перспективу, али то јесте и даље агенда која је у току и од које нико не одустаје. Све ово је заправо идеална позиција за Турску да купи себи мало више простора и да тражи одређене противуслуге као што је тражила и 2009. године и отуда и најава доласка делагација Шведске и Финске у Анкару. О свему овоме се преговара", истакао је Ајзенхамер.

Став Турске према уласку Шведске и Финске у НАТО није челични став, нити се он тумачи као стопроцентна лојалност Москви, каже Ајзенхамер и закључује да је у питању заправо игра Анкаре са Бриселом и Вашингтоном.

Оценио је да је за Турску је ово прилика и могућност да себе позиционира као једнако важног члана у НАТО и да јој већ неколико пута то није пошло за руком.

"Имали смо и Арапско пролеће, када се Анкара више пута позивала на члан 4 статута НАТО пакта, тражећи активацију члана 5, што се никада није догодило. Турска је сматрала да је нападнута са простора Сирије и Ирака и да НАТО савез треба да реагује, да је заштити, што се није догодило. Никада није добила ракете Патриот које је тражила а због тога је посегнула за С400. Добила је привремено размештање ових ракета, под условима које је Ваштингтон диктирао, а то није било оно што је она желела. Тако да је ово сад тренутак да се мало јаче позиционира унутар Савеза као релевантан играч", нагласио је Ајзенхамер.