Градоначелник Харкова: Руске трупе се повукле, људи се враћају у град; Г7 најављује јачу изолацију Русије

Русија је одбацила тврдњу Украјине да је руски логистички брод у Црном мору оштећен.

Војне власти у области јужне Одесе саопштиле су у четвртак да су украјинске поморске снаге напале брод "Всеволод Бобров" и изазвале пожар на њему, пренео је Ројтерс.

Руско министарство одбране објавило је у онлајн посту фотографије за које је речено да су данас снимљене са брода у кримској црноморској луци Севастопољ.

"Јасно се види на фотографијама да брод уопште није оштећен", наводи се у саопштењу.

(Ројтерс)

Заменик председника Савета за националну безбедност Русије Дмитриј Медведев изјавио је да Русију не занима да ли ће чланице Г7 признати промену граница у Украјини и истакао да је важно само мишљење људи који живе на тим територијама.

"Западни пријатељи, не заборавите преседан са Косовом", поручио је Медведев, коментаришући саопштење после тродневног састанка представника Групе 7 у Немачкој, преноси Тас.

Говорећи о намери Запада да снабдева Украјину оружјем док год је то потребно, Медведев је рекао да чланице Г7 настављају да воде скривени рат против Русије, уместо да се позабаве проблемима снабдевања свог становништва енергентима и храном.

Медведев је коментарисао и упозорење које је Група 7 упутила Кини, позвавши је да не помаже Русији да заобиђе санкције.

"То је наставак директног мешања у послове Кине и наговештај да ми и вас можемо да казнимо", рекао је Медведев.

(Тас, Фонет)

"Не знамо шта Турска заиста мисли, али из норвешке перспективе, ми стојимо 100 одсто иза Финске и Шведске ако одлуче да поднесу захтев за чланство у НАТО-у", рекла је норвешка министарка иностраних послова Аникен Хитфелд, која је стигла на састанак са колегама из НАТО-а у Берлину, пренео је Ројтерс.

То ће, оцењује, ојачати и нордијску сарадњу, јер су после Другог светског рата изабрали другачије. "Мислим да је ово историјски моменат у овом тренутку", додала је Хитфелд.

Холандски министар иностраних послова Вопке Хукстра сложио се са њом, рекавши да је важно да све чланице НАТО-а покажу јединство.

(Ројтерс)

Турска је предложила да се изврши евакуација рањених бораца скривених у челичани "Азовстаљ", изјавио је Ибрахим Калин, портпарол председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.

Калин је рекао да је пре две недеље у Кијеву лично разговарао о том предлогу са украјинским председником Володимиром Зеленским и да он остаје на столу иако Москва није пристала на то.

Према том плану, људи евакуисани из челичане "Азовстаљ" били би превезени копном у луку Бердјанск, која се као и Маријупољ налази на Азовском мору, а турски брод би их превезао преко Црног мора до Истанбула, рекао је Калин.

"Ако то може да се уради на тај начин, радо бисмо то учинили. Спремни смо. У ствари, наш брод је спреман да крене и превезе повређене војнике и друге цивиле у Турску", рекао је Калин, који је и Ердоганов саветник за спољну политику.

Украјина и Русија нису за сада коментарисале ову могућност евакуације.

(Ројтерс)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да је Запад објавио "тотални хибридни рат" Русији, да је тешко предвидети колико ће трајати, али да је јасно да ће последице осетити сви без изузетка.

Истакао је да су напори Запада да изолује Русију осуђени на неуспех, указујући на значај односа Русије са Кином, Индијом, Алжиром и земљама Залива.

"Учинили смо све да избегнемо директан сукоб, али сада када је ‘рукавица бачена‘, ми ћемо наравно, прихватити изазов", рекао је Лавров и додао да за Русију санкције нису новост, јер су "скоро увек биле ту, у овом или оном облику".

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин пренео је у телефонском разговору финском колеги Саулију Нинистеу да би била грешка да Хелсинки одустане од неутралног статуса и придружи се НАТО-у, саопштио је Кремљ.

Путин је навео да се Финска не суочава са безбедносним претњама и да би потенцијална промена њеног спољнополитичког става могла негативно утицати на међусобне односе две земље.

Двојица председника разговарала су телефоном на иницијативу Нинистеа, који је обавестио Путина о намери Финске да приступи НАТО-у.

Када је реч о Украјини, Путин је информисао финског колегу да су преговори са Кијевом практично прекинути и да украјинска страна "није заинтересована за озбиљан и конструктиван дијалог". 

(Ројтерс, Спутњик)

Фински председник Саули Нинисто обавестио је у телефонском разговору руског председника Владимира Путина о плановима Хелсинкија за придруживање НАТО-у.

Русија је раније оценила да улазак Финске у НАТО представља претњу на коју ће одговорити, али није прецизирала како.

(Ројтерс)

Министари спољних послова земаља чланица Г7 обећали су да ће појачати економску и политичку изолацију Русије, наставити да снабдевају Украјину оружјем и радити на ублажавању глобалне несташице хране као последице рата.

После састанка у замку старом 400 година у летовалишту Вајзенхаус на Балтичком мору, високе дипломате из Велике Британије, Канаде, Немачке, Француске, Италије, Јапана, Сједињених Држава и Европске уније такоде су обећале да ће наставити да пружају војну и одбрамбену помоћ Украјини "колико год то буде било потребно".

Кини је упућен апел да не помаже Москви нити оправдава руски рат, наведено је у заједничком саопштењу са самита у Вајзенхаусу.

(Ројтерс)

Више од 700.000 људи који су побегли од рата у Украјини дошло је у Немачку, објавио је  немачки лист Велтам зонтаг, цитирајући министарство унутрашњих послова.

Од почетка рата у Украјини до 11. маја, у немачки Централни регистар за странце уписано је 727.205 људи, међу којима 93 одсто са украјинским држављанством. Један део је можда отишао у друге земље ЕУ или се вратио у Украјину.

Око 40 одсто украјинских избеглица су малолетници, а жене чине 81 одсто пунолетних избеглица.

(Би-Би-Си)

Председник Белорусије Александар Лукашенко боравиће 16. маја у радној посети Русији.

Лукашенко ће учествовати на састанку лидера земаља Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ), који се поклапа са 30. годишњицом потписивања Уговора о колективној безбедности и 20. годишњицом стварања те организације, наводи агенција Белта.

На састанку ће бити размотрена ситуација у региону и свету и мере заједничког одговора на разноврсне изазове и претње.

Лукашенко ће се одвојено састати са руским колегом Владимиром Путином.

(Танјуг, Белта)

Рат у Украјини биће на прекретници у августу и завршиће се до краја године, сматра начелник Главне обавештајне управе украјинског министарства одбране Кирило Буданов.

"Већина борбених дејстава биће завршена до краја године. Као резултат тога, вратићемо украјинску власт на свим нашим територијама које смо изгубили, укључујући Донбас и Крим", рекао је Буданов за Скај њуз.

Сматра да ће пораз Русије у рату довести до државног удара и тврди да је руски председник Владимир Путин у "веома лошем психичком и физичком стању и да је веома болестан".

(Би-Би-Си)

Москва ће предузети адекватне мере предострожности уколико НАТО распореди нуклеарне снаге и инфраструктуру дуж руске границе, каже заменик руског министра спољних послова Александар Грушко.

"Москва нема непријатељске намере према Финској и Шведској и не види реалне разлоге да се ове две земље прикључе НАТО-у", навео је Грушко.

Улазак Финске и Шведске у НАТО је стратешка промена, истакао је Грушко.

Сматра да чланство није у интересу Финске и Шведске и да ће само довести до милитаризације севера. 

"Таква промена не може остати без политичке реакције, као ни без темељне анализе последица нове конфигурације снага која може да настане као резултат још једног проширења Алијансе", рекао је Грушко.

Одлука о реакцији Русије у случају да Финска и Шведска приступе НАТО-у неће се доносити на основу емоција већ детаљне анализе, нагласио је Грушко.

(РИА Новости, Спутњик)

Шведска и Финска ће присуствовати неформалном састанку министара спољних послова земаља чланица НАТО-а у Берлину касније у току дана.

Иако нису чланице Северноатлантске војне алијансе, Финска и Шведска су позване на састанак јер се очекује да ће обе земље ускоро поднети захтев за чланство, као одговор на руски напад на Украјину.

Уласком у НАТО, Шведска и Финска би изгубиле вишедеценијски војно неутрални статус, док Москва поручује да би улазак било које нордијске земље у НАТО доживела као претњу.

(Би-Би-Си)

Украјински министар одбране Олексиј Резников каже да Украјина треба да обезбеди да број војника укључених у борбена дејства буде повећан до милион људи.

"Фокусирамо се на потребу да обезбедимо милион људи који ће се борити са непријатељем", написао је Резников на Фејсбуку.

Руске трупе се повлаче из Харкова, тврди Генералштаб Оружаних снага Украјине на својој Фејсбук страници.

"Највећа активност окупатора примећује се на Слобожанском и Доњецком правцу. Главни напори су усмерени на обезбеђивање повлачења трупа из Харкова и одржавање заузетих положаја и праваца снабдевања", тврде из Кијева.

У последњем извештају америчког Института за проучавање рата, такође је наведено да је руска војска вероватно одлучила да се потпуно повуче са позиција око Харкова суочена са украјинским нападима.

"Украјинске снаге нису дозволиле руским трупама да опколе, а камоли да заузму Харков, а затим су их истерале из града, као што су урадиле са руским трупама које су покушавале да заузму Кијев", наведено је у извештају.

(Униан)

Председник Украјине Володимир Зеленски каже да Кијев не престаје да покушава да евакуише све људе из фабрике "Азовстаљ" у Маријупољу.

"Сада су у току веома тешки преговори о следећој етапи евакуације, извлачењу тешко рањених и лекара", рекао је Зеленски у видео-обраћању, преноси Интерфакс Украјина.

Наводи да је реч о великом броју људи и да су у преговоре укључени сви у свету који могу да буду утицајнији посредници.

Зеленски је истакао и да амбасаде 37 земаља настављају са радом у Кијеву, главном граду Украјине.

"Тридесет седам страних мисија је наставило са радом у Кијеву. Свима сам им захвалан", рекао је украјински председник у видео-обраћању објављеном на Телеграм каналу.