Градоначелник Маријупоља: Руске снаге кренуле у јуриш на "Азовстаљ"; ЕУ разматра нове санкције Русији

Амерички председник Џозеф Бајден потписао је Закон о зајму за одбрану демократије за 2022. годину, на церемонији у Белој кући којој је присуствовала и прва чланица Конгреса рођена у Украјини, републиканка Викторија Спарц.

Закон има за циљ да поједностави процес слања војне помоћи Украјини.

Бајден је истакао да потписује закон који представља, како каже, још једно важно средство у напорима Вашингтона да подржи Владу Украјине и украјински народ који се "бори да одбрани своју земљи и демократију у бруталном Путиновом рату", преноси Си-Ен-Ен.

''Зверства у која су Руси умешани су неописива и цена борбе није мала, али је наставак агресије још скупљи", рекао је Бајден.

Представнички дом америчког Конгреса усвојио је крајем априла закон којим је омогућио Бајдену да за брзу испоруку оружја Украјини на позајмицу искористи закон из доба Другог светског рата.

Тај закон је првобитно креиран да помогне снагама које су се бориле против нацистичке Немачке и одражава жељу Конгреса да хитно подржи украјинске оружане снаге, наводи Си-Ен-Ен.

(Си-Ен-Ен, Танјуг) 

Руски ПВО системи оборили су украјински авион миг-29 и пресрели ракету Точка-У и два пројектила Смерч, изјавио је представник руског Министарства одбране Игор Конашенков.

Истовремено, шест хеликоптера је уништено током ноћи пројектилима Оникс у региону Одеске, казао је Конашенков.

"Детаљно смо упознали Урсулу Фон дер Лајен са ефектима које би нови пакет санкција Русији имао на привреду Мађарске", рекао је у видео-обраћању на Фејсбуку тамошњи шеф дипломатије Петер Сијарто након вечерашњих разговора премијера Виктора Орбана са председницом Европске комисије која је посетила Будимпешту.

Сијарто је поновио да би увођење нових санкција Русији уништило енергетску безбедност Мађарске.

"Замолили смо да комисија размотри ове проблеме, јер све док се не понуде решења, Мађарска не може да подржи овај пакет санкција", рекао је мађарски министар спољних послова.

Навео је да је у вечерашњим разговорима постигнут мали напредак, али да још много детаља треба размотрити како би се мађарски став променио.

"Не можемо дозволити да мађарски народ плати цену овог рата", нагласио је Сијарто.

(РТС) 

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је остварила напредак у разговорима са мађарским премијером Виктором Орбаном о могућој забрани руских фосилних горива широм ЕУ.

"Вечерашња дискусија са премијером Виктором Орбаном помогла је да се разјасне питања у вези са санкцијама и енергетском безбедношћу", навела је фон дер Лајенова у твиту.

"Напредовали смо, али је потребно даље радити", додала је фон дер Лајенова рекавши да ће сазвати видео-конференцију са регионалним лидерима како би се ојачала регионалана сарадња у вези са нафтном инфраструктуром.

Денис Шмихал, премијер Украјине каже да та држава губи 170 милиона долара сваког дана због губитка приступа мору, додајући да је национални извозни капацитет више него преполовљен.

Деведесет милиона тона пољопривредних производа требало је да се извезе у земље Азије, Африке и Европе, и то је блокирано, рекао је Шмихал у луци у Одеси, говорећи заједно са председником Европског савета Шарлом Мишелом.

Мишел је рекао да су неки производи извезени друмским или железничким путем, или је друга роба остала у подручјима под нападом руских снага или је конфискована.

(Reuters)

Петро Андрјушченко, градоначелник Маријупоља тврди да су руске снаге кренуле у јуриш на челучану "Азовстаљ" усредсредивши се на уништавање моста за евакуацију.

Андрјушченко је свом налогу на Телегараму објавио снимке експлозија на територији тог металуршког комбината, преноси Укринформ.

Током састанка са украјинским премијером Денисом Шмихалом, "учесници су морали да прекину састанак да би се склонили пошто су ракете поново погодиле тај регион".

Мишел је био у посети граду на југозападу Украјине како би био сведок утицаја рата на глобалне ланце снабдевања.

Разговори са Шмихалом, којима се придружио и председник Володимир Зеленски видео-везом из Кијева, били су фокусирани на то како би ЕУ најбоље могла да настави да подржава Украјину, наводи британски јавни сервис.

(bbc.com) 

"Тренутна ситуација захтева хитну пажњу Савет имајући у виду недавне извештаје о ратним злочинима и кршења великих размера у граду Бучи и другим ослобођеним областима земље и текућим извештајима о масовним жртвама у Маријупољу", навела је амбасадорка Украјине у УН Јевгенија Филипенко у писми које је потписало и 55 амбасадора других земаља.

Русија свакодневно понавља да циљ војне операције нису цивили већ разоружавање Украјине и "денацификација".

(Reuters)

Европска комисија је предлогом о нафтним санкцијама Русији разбила европско јединство, рекао је Петер Сијарто, мађарски министар спољних послова и спољне трговине обраћајући се посланицима у мађарском парламенту у Будимпешти.

"Овај предлог представља атомску бомбу бачену на привреду Мађарске. Ако би овај предлог санкција ступио на снагу, било би немогуће набавити нафту за функционисање привреде. Сирова нафта у Мађарску стиже нафтоводима и 65 процената наше годишње потрошње потиче из Русије", нагласио је Сијарто.

Додао је да би усвајањем бриселског пакета санкција стајало државу стотине милијарди форинти, а бензин и дизел би драстично поскупели: 700 форинти би коштао литар бензина – око 1,8 евра, а дизел 800 форинти – око 2,1 евро.

"За реконструкцију наших рафинерија требало би најмање пет година, а набављена нафта била би много скупља од оне коју сада купујемо. Алтернативни правац снабдевања из Хрватске има проблем са капацитетима, а то захтева такође огромна улагања и време", поручио је мађарски министар спољних послова и спољне трговине.

Према његовим речима, тај предлог санкција Мађарској ствара проблеме и не доноси решења.

"Док је тако, Мађарска неће гласати за шести пакет санкција јер мађарски народ не треба да плаћа цену рата", нагласио је Сијарто.

(РТС) 

Руски председник Владимир Путин изјавио је данас да би Русија искористила могућност да мирним путем реши ситуацију у Украјини, али да није имала прилику за то и изразио уверење да ће специјална војна операција у Украјини остварити резултат.

"Да је постојала бар једна шанса да се овај проблем реши мирним путем ми бисмо наравно искористили ту шансу. Али они нам ту шансу нису дали", рекао је Путин на састанку са оцем команданта батаљона Спарта, који је погинуо у Донбасу.

Путин је оценио да се остварују сви руски планови у Украјини.

"Резултат ће бити постигнут, у то нема сумње", поручио је Путин.

(Известија Русија) 

Немачки канцелар Олаф Шолц разговарао је данас са председником Кине Си Ђинпингом о даљем продубљењу билатералних односа и сарадње у области привреде.

Портпарол канцелара Штефен Хебештрајт пренео је да је тема видео-конференције био и рат у Украјини и његове последице на глобално снабдевање намирницама и енергетску безбедност.

Разговарали су и о развоју и последицама пандемије, те о продубљењу сарадње у заштити од климатских промена, енергетској трансформацији и односима ЕУ–Кина.

"Кина и Европа треба да инсистирају на међусобном поштовању, како би стабилношћу кинеско-европских односа решавале комплексне промене на међународној сцени, навео је Си.

Рекао је да две земље треба да очувају здрав и стабилан развој билатералних односа, како би дале допринос светском миру, преноси Међународни кинески радио.

Кинески председник пренео је Шолцу да се морају предузети сви напори како би се избегло интензивирање украјинског конфликта и његово прерастање у "неконтролисану ситуацију".

(Танјуг) 

Ваздушно-космичке снаге Русије уништиле су два командна пункта, украјинску батерију вишецевних ракетних система (МЛРС) "град" и контрабатеријску радарску станицу америчке производње, изјавио је данас портпарол руског министарства одбране, генерал-мајор Игор Конашенков.

"Ваздушно-космичке снаге Русије уништиле су током ноћи прецизним ракетама из ваздуха два командна места и украјинску батерију вишецевних ракетних система у близини насеља Попасна, војну опрему у близини Лисичанска и контрабатеријску станицу у близини Золоте", поручио је Конашенков, преноси агенција Тас.

Додао је да су руске снаге извршиле напад прецизним пројектилима "оникс" из обалског ракетног система "бастион" како би уништили украјинске борбене хеликоптере у Одеској области.

(Танјуг, Тас) 

Британија је најавила да ће повећати тарифе на увоз платине и паладијума из Русије и Белорусије у оквиру новог пакета санкција које циљају на трговинску размену вредну 1,7 милијарди фунти (2,10 милијарди долара).

Како је у недељу саопштио званични Лондон, циљ подизања тарифа је да се додатно ослаби Русија и ратна машинерија (руског) председника Владимира Путина", преноси Ројтерс.

Увозне царине на низ руских производа биће повећане за 35 процентних поена, наведено је у саопштењу, при чему ће такође бити забрањен извоз британске робе у Русију, као што су хемикалије, пластика, гума и машине у укупној вредности од 250 милиона фунти (310 милиона долара).

Британија делује у договору са својим западним савезницима у настојању да блокира руску економију како би казнила Москву због напада на Украјину, и већ је санкционисала више од 1.000 руских појединаца и предузећа.

Министар финансија Уједињеног Краљевства, Риши Сунак, саопштио је да ће се с новим тарифама укупан износ робе која подлеже увозним и извозним санкцијама попети на више од четири милијарде фунти, што, каже, наноси "значајну штету Путиновим ратним напорима".

Нове тарифе су трећа рунда британских санкција према Русији од почетка њене војне акције у Украјини.

(Ројтерс) 

Белоруси нису агресори, али ћемо подржати Русију на сваки могући начин, изјавио је данас председник Белорусије Александар Лукашенко.

Он је, на церемонији полагања венаца на Споменик победе поводом 77. годишњице победе над нацизмом, рекао да Белоруси немају право да не подржавају Русију, преноси Белта.

"Увек смо били заједно, увек смо били уједињени. Нећете моћи да нас раскомадате и раздвојите", нагласио је Лукашенко.

Западу је поручио да су Белоруси мирољубиви, али да и не покушава да са Минском разговара са позиције силе.

Говорећи о западним санкцијама, Лукашенко је рекао да оне нису "шећер", али да ће Белорусија издржати и да је санкције "челиче".

(Танјуг, Белта) 

Шеф руског преговарачког тима са Украјином Владимир Медински рекао је да мировни преговори нису стали и да се воде на даљину, преноси Интерфакс.

Москва је оптужила Кијев да одуговлачи преговоре и да користи извештаје о "злочинима које су починиле руске снаге у Украјини" како би подрила преговоре.

(Интерфакс)

Украјинска војска тврди да су руске снаге ракетирале данас Одесу.

У саопштењу украјинске војске се наводи да су четири високопрецизне ракете типа "oникс" испаљене са полуострва Крим под руском контролом према подручју Одесе на југу Украјине.

Ројтерс преноси да нису саопштени детаљи ове акције.

(Ројтерс)

Русија има довољно високопрецизних ракета и муниције да испуни све задатке који су додељени оружаним снагама земље, изјавио је потпредседник руске владе Јуриј Борисов, преноси агенција Интерфакс.

Украјина ће победити у рату са Русијом и неће уступити ниједну територију, изјавио је данас украјински председник Володимир Зеленски обраћајући се поводом обележавања Дана победе над нацистичком Немачком у Другом светском рату.

"На Дан победе над нацизмом боримо се за нову победу. Пут до ње је тежак, али не сумњамо да ћемо победити", навео је Зеленски у писаном обраћању, преноси агенција Ројтерс.

Украјински лидер је рекао да су Украјинци слободан народ који се много пута у историји борио за одбрану своје земље и имао "свој пут".

"Данас водимо рат на овом путу и никоме нећемо дати ни парче наше земље и никоме нећемо дати ни комадић наше историје", поручио је Зеленски.

Такође је рекао да су поносни на њихове претке који су заједно са другим народима у антихитлеровској коалицији победили нацизам, истакавши да неће никоме дозволити да присвоји "ову победу".

"Не постоје окови који могу да вежу наш слободни дух. Нема окупатора који може да пусти корен у нашој слободној земљи. Нема освајача који може да завлада нашим слободним народом. Пре или касније ми побеђујемо", додао је Зеленски.

(Ројтерс, Унијан)

Украјина не може да извезе око 90 милиона тона пољопривредних производа зато што Русија блокира луке, изјавио је украјински премијер Денис Шмихал.

Навео је да би то могло довести до глобалне кризе хране. Шмихал је рекао да та криза није изазвана санкцијама против Русије, већ акцијама Русије да блокира украјинске луке, преноси Укринформ.

Навео је да је преко лука ишло 70 одсто овог извоза украјинских пољопривредних производа.

Шмихал је у интервјуу за РБЦ-Украјина рекао и да одлука о укидању забране путовања за мушкарце зависи од позиције војске.

"Током ванредног стања, то није планирано. Овде, заправо, војска одлучује, али верујем да док траје рат, сви мушкарци треба да буду у Украјини", рекао је шеф владе.

Према подацима Кабинета министара, Украјину је напустило око пет милиона људи.

"Званично забележен број је 4,7 милиона. У протекле нешто више од две недеље, 700.000 Украјинаца се већ вратило. И сваки дан више се враћа него што одлази из Украјине. То осећамо пошто су градови пуни, по обнављању рада. Досад је 32 одсто пословања било заустављено, сада само 17 одсто", додао је Шмихал. 

(Укринформ, Унијан)

Европска унија требало би да размотри могућност заплене замрзнутих руских девизних резерви како би помогла у плаћању трошкова за обнову Украјине после рата, изјавио је високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ.

Борељ је у интервјуу за Фајненшел тајмс рекао да би било логично да ЕУ уради исто оно што су Сједињене Државе урадиле са имовином авганистанске централне банке након што су талибани дошли на власт, преноси агенција Ројтерс.

"Имамо новац у џепу и неко мора да ми објасни зашто је то добро за авганистански новац, а није добро за руски новац", рекао је Борељ.

Вашингтон је замрзнуо авганистанска средства након што су талибани преузели власт у тој земљи и планира да искористи тај новац за помоћ авганистанском народу, док ће остатак задржати за могуће тужбе против исламистичких милитаната у вези са тероризмом, подсећа Ројтерс.

(Ројтерс, Фајненшел тајмс) 

Владе земаља Европске уније пришле су корак ближе договору о увођењу оштријих санкција Русији, које укључују забрану куповине руске нафте, али ће се разговори наставити данас како би се земљама које су највише зависне од руских енергената омогућило да могу да се носе са санкцијама.

Амбасадори 27 чланица ЕУ се од 4. маја састају на дневном нивоу како би разговарали о детаљима шестог пакета санкција које циљају Москву због напада на Украјину, пренео је Ројтерс.

"Савет европских влада је уједињен у одлуци да се усвоји шести пакет санкција. Врло значајан напредак постигнут је данас, сагласни смо око већине мера", наводи се у заједничком саопштењу Европске комисије и француске делегације која тренутно председава ЕУ.

Кључно питање је како обезбедити нафтне деривате Мађарској, Словачкој и Чешкој, које умногоме зависе од руске нафте коју добијају уз помоћ цевовода из совјетске ере и сада је потребно наћи алтернативу, додаје Ројтерс.

"И даље треба да завршимо посао у духу солидарности, гаранција које су неопходне за снабдевање чланица ЕУ, које су у специфичној ситуацији због тога што су цевима повезане са Русијом", додаје се у заједничком саопштењу.

Да би се све чланице ЕУ сложиле, Комисија је предложила у петак измене на планирани ембарго на руску нафту, како би три земље добиле више времена да промене добављача енергената, навели су извори из ЕУ.

Према првобитном плану, све земље чланице ЕУ требало би да престану да купују руску сирову нафту и руске рафиниране производе до краја 2022. године.

Измењени програм би дао Мађарској, Словачкој и Чешкој време да унапреде рафинерије како би могле да добијају нафтне деривате са других локација, и тако добиле време да се енергетски одвоје од Русије до 2024.

(Ројтерс)