Путин позвао борце у "Азовстаљу" да положе оружје; Борељ: Чланице ЕУ близу договора о шестом пакету санкција

Уз помоћ Уједињених нација и Међународног комитета црвеног крста из те области евакуисано је скоро 500 цивила.

Гутерес је одбио да да детаље о новој операцији "како би се избегло подривање могућег успеха".

Надам се да ће се наставити координација са Москвом и Кијевом и да ће довести до чешћег прекида ватре како би се омогућило да цивили добију безбедан пролаз из подручја где се воде борбе", рекао је Гутерес у обраћању Савету безбедности УН-а.

(Reuters)

Под опасностима ЕАСА подразумева могућност да цивилини авиони буду случајна мета војних дејстава и повећање ризика од сајбер напада, преноси Ројтерс.

Напомињу да у ратним зонама лако долази до погрешног одабира циљева.

Додају да, ако се узме у обзир да се у тим зонама ометају електронски уређаји за навигацију и идентификацију, онда је јасно коликом се ризику излажу летелице које не припадају странама у сукобу, стоји у саопштењу ЕАСА објављеном на интернету.

(Ројтерс) 

Председник Државне думе Вјачеслав Володин каже да се Русија не може осећати безбедно док Украјина не пристане на ванблоковски и ненуклеарни статус.

Операција има за циљ да обезбеди безбедност грађана Руске Федерације, како у нашој земљи тако и на територији ДНР и ЛНР, чиме би био обезбеђени мир у будућности и способност земље да се развија", рекао је Воловдин на радију Комсомољскаја правда, преноси Тас.

Володин је, међутим, додао да су одбијени руски предлози да Украјина постане ванблоковска и ненуклеарна земља и поручио: Док се таква одлука не донесе, не можемо се осећати безбедно.

Председник Думе нагласио је и да Русија не планира војну мобилизацију.

(Танјуг/Тас)

Високи представник за спољну политику и безбедност ЕУ Жосеп Борељ тврду да су земље чланице Уније близу усаглашавања шестог пакета санкција Русији, укључујући и ембарго на нафту.

"Надам се скором договору. Потребан нам је овај споразум, јер морамо још да вршимо економски и финансијски притисак на Русију", истакао је Борељ.

(Reuters) 

Након што су две земље поправиле дипломатске односе, који су захладнели због одбијања Кијева да у посету прими немачког председника Франка Валтера Штајнмајера, из Берлина је саопштено да ће шефица дипломатије Аналена Бербок ускоро посетити Украјину, преноси Ројтерс.

Премијер Олаф Шолц рекао је на прес-конференцији да је са украјинским председником Володимиром Зеленским имао корисне разговоре.

Штајнмајер је средином априла планирао да посети престоницу Украјине, али је Кијев одбио да му пожели добродошлицу због његове раније подршке сарадњи са Русијом.

Одбијање Кијева изазвало је скандал у Немачкој, а Шолц је одустао од посете Украјини, пре него што то учини председник Немачке.

(Ројтерс) 

Израелски премијер Нафтали Бенет каже да се председник Русије Владимир Путин у телефонском разговору извинио због изјаве руског министра спољних послова Сергеја Лаврова који је рекао да Адолф Хитлер има јеврејско порекло, преноси Ројтерс.

Бенет је рекао да прихвата извињење и захвалио Путину што је разјаснио свој став.

(Ројтерс) 

Британска влада је увела санкције за компанију за производњу челика и руда "Евраз" као одговор на руски напад на Украјину, преноси Ројтерс.

Ова компанија за производњу руда и челика послује у секторима од стратешког значаја за Владу Русије, саопштила је британска влада.

Данашње замрзавање имовине значи да ниједан грађанин или компанија у Великој Британији не може да послује са њима.

(Ројтерс) 

Снаге НАТО-а концентрисане су у близини граница Русије и Белорусије и на њиховој основи би могле да буду створене групе за нападе, каже заменик начелника белоруског Генералштаба Руслан Косигин, преноси Тас.

"Снаге НАТО-а се налазе у близини граница Русије и наше земље", навео је Косигин у саопштењу објављеном на Телеграм каналу Министарства одбране Белорусије.

(Танјуг/Тас) 

Украјински председник Володимир Зеленски и британски премијер Борис Џонсон разговарали су о могућностима да Британија украјинским снагама обезбеди оружје већег домета, саопштено је из Џонсоновог кабинета, преноси Ројтерс.

"Лидери су разговарали о развоју догађаја на бојном пољу и захтевима украјинских оружаних снага, укључујући обезбеђивање оружја већег домета како би се спречило бомбардовање цивила", рекао је портпарол.

(Ројтерс) 

Председник молдавског парламента Игор Гросу истакао је да није могуће да та земља обезбеди војну помоћ Украјини због свој неутралног статуса, преноси Тас.

Гросу, који је и лидер молдавске владајуће Странке акције и солидарности, навео је то у одговору председнику украјинске Врховне раде Руслану Стефанчуку.

Агенција наводи да је Гросу недавно посетио Кијев, када га је Стефанчук замолио да размотри могућност да се Украјини обезбеди шест авиоа "миг-29" које је Молдавија раније понудила на продају, али досад није успела да пронађе ниједног купца.

(Танјуг/Тас) 

Руски председник Владимир Путин је, током телефонског разговора са израелским премијером Нафталијем Бенетом, поручио да Русија остаје спремна да обезбеди безбедан коридор за излазак цивила из опкољене челичане "Азовстаљ" у украјинској луци Маријупољу, саопштио је Кремљ.

Нагласио је и да би Кијев требало да нареди украјинским борцима који се налазе у челичани да предају оружје.

(Ројтерс)

Успон цена нафте убрзао се премашујући ниво од 111 долара за барел, након медијских извештаја да је нафтна група "ОПЕК плус" одлучила да скромно повећа производњу у јуну, и пошто је Европска унија изнела у среду план о ембаргу на увоз руске нафте, преноси Ројтерс.

Европска нафта Брент је ојачала за 0,88 посто на 111,1 долар по барелу на трговању у Лондону у 17:05 часова по нашем времену, а цена америчке WТI нафте је порасла за 0,58 процената на 108,4 долара за барел, према подацима са портала Oilprice, који прати кретање цена у реалном времену.

Група "ОПЕК плус", коју чине Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници које предводи Русија, договорила се о скромном месечном повећању производње за 432.000 барела дневно у јуну.

(Ројтерс)

Украјина је, од почетка рата, у оружју и новцу добила око дванаест милијарди долара помоћи, рекао је украјински премијер Денис Шмихал.

"Од почетка рата, наша држава је добила више од 12 милијарди долара помоћи у оружју и новцу. Захвални смо... Пролазимо кроз критичан период у историји, када се одлучује о судбини државе", рекао је украјински премијер.

(Униан) 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг каже да ће НАТО повећати своје присуство код граница Шведске и у Балтичком мору у тренутку када се буде обрађивала потенцијална пријава те земље за придруживање алијанси, преноси Ројтерс.

Шведска и Финска остале су ван алијансе, али су, како наводи Ројтерс, руска анексија Крима 2014. и њен напад на Украјину навели су ове земље да поново размисле о својој безбедносној политици, а чланство у НАТО изгледа све вероватније.

Обе земље траже гаранције за војну заштиту током процеса подношења захтева за чланство у НАТО, који би могао да потрају и до годину дана док га не одобре све чланице.

"Уверен сам да ћемо наћи рессења за безбедносне потребе које ће Шведска имати у прелазном периоду", рекао је Столтенберг за СВТ.

Москва је упозорила Шведску и Финску на "озбиљне последице" и да би могла да распореди нуклеарно оружје и хиперсоничне ракете у својој ексклави Калињинграду ако Шведска и Финска постану чланице НАТО-а.

(Ројтерс) 

Француска ће ове године повећати укупну финансијску помоћ Украјини са 1,7 милијарди на две милијарде долара, изјавио је председник те земље Емануел Макрон у видео-обраћању на међународној донаторској конференцији у Варшави.

"Хуманитарна помоћ становништву и економска ситуација у земљи услед уништавања цивилне инфраструктуре захтевају нови напор међународне заједнице", рекао је Макрон.

Циљ конференције је да се пружи помоћ Украјини, која се суочава са економским и хуманитарним последицама сукоба са Русијом, а домаћини конференције су Пољска и Шведска у сарадњи са председницима Европске комисије и Савета Европе.

(Ројтерс) 

Начелник Генералштаба украјинских оружаних снага Валериј Залужњи изјавио је да су његовој земљи потребни вишецевни ракетни системи (МЛРС) за одбрану од руских крстарећих ракета.

Он је након што је упознао америчког генерала Марка Милија, начелника здруженог Генералштаба америчке војске, о војној ситуацији у Украјини, рекао да је Русија наставила са нападима крстарећим ракетама.

"Стога је питање обезбеђивања Украјини вишеструких ракетних система као што су М142 ХИМАРС и М270 МЛРС од кључног значаја", рекао је он.

 (Ројтерс)

Јапански премијер Фумио Кишида најавио је да ће та земља покренути нуклеарне реакторе како би помогла да се смањи зависност Јапана и других земаља од руске енергије.

"Користићемо нуклеарне реакторе уз безбедносне гаранције да допринесемо светском смањењу зависности од руске енергије. Поновно покретање само једног постојећег нуклеарног реактора имало би исти ефекат као испорука 1,0 милион тона течног природног гаса годишње на глобално тржиште", рекао је Кишида.

Јапан се више ослања на руски гас откако је затворио нуклеарне реакторе након катастрофе у Фукушими 2011. године, у којој су земљотрес и цунами изазвали топљење нуклеарног језгра, што је имало разорне последице у североисточном региону земље.

Навео је да ће Јапан "рањивост сопствене енергетске самодовољности" решавати ширењем мреже добављача од којих купује енергију, промовисањем обновљивих извора енергије и коришћењем нуклеарне енергију како би диверзификовала своју производњу струје.

(Ројтерс)  

Украјина вероватно неће покренути контраофанзиву у рату са Русијом пре средине јуна, када се нада да добије више оружја од савезника, рекао је саветник украјинског председника Алексиј Арестович.

Наводи да не очекује да ће руска офанзива у Украјини произвести било какве "значајне резултате" до 9. маја, када Русија слави Дан победе у Другом светском рату.

Арестович је додао да су настављене борбе у железари "Азовстаљ", али није навео више детаља.

(Ројтерс) 

Шеф комитета Државне думе Русије за међународне послове и један од преговарача са Украјином Леонид Слуцки рекао је да су преговори били тешки и оптужио представнике Кијева за "повлачење" из постојећих споразума, известила је новинска агенција ТАС.

"Ја сам један од четири преговарача са руске стране, међутим, тешко је преговарати. Украјинске колеге се договоре, а затим се повуку", казао је Слуцки.

(Ројтерс, Известија) 

Кремљ је негирао да су руске трупе извршиле јуриш на челичану "Азовстаљ" на југу Украјине, где се налазе украјински борци и цивили. Кремљ наводи и да хуманитарни коридори функционишу.

На питање да ли је истинита тврдња високог украјинског званичника да су руске трупе упале на територију фабрике, портпарол Кремља Дмитриј Песков упутио је новинаре на наређење руског председника Владимира Путина да се не јуриша на постројење.

(Ројтерс) 

Руско министарство спољних послова саопштило је да је седам данских дипломата проглашено "персонама нон грата", као одговор на потез Копенхагена када је протерано 15 руских дипломата.

Москва се, такође, противи томе што Данска шаље војну помоћ Украјини.

Министарство је саопштило да је отворена антируска политика Данске озбиљно штети билатералним односима две земље и да Русија као одговор задржава право да предузме додатне кораке.

(Ројтерс) 

Према његовим речима причињена је велика материјална штета.

(Укринформ)

Руске снаге испалиле су ракете на објекат железничке инфраструктуре у Дњепру, саопштила је прес-служба украјинских железница.

Како се наводи у саопштењу, међу железничарима нема повређених, а обим штете биће процењен по завршетку узбуне за ваздушни напад, преноси Интерфакс Украјина.

"Руске трупе настављају прецизно да гађају железничку инфраструктуру. Десио се још један ракетни напад на железничку инфраструктуру у Дњепру", саопштила је компанија на Телеграм каналу.

(Танјуг) 

Ударе изводе хеликоптери Ка-52. Напомиње се да је Попаснаја најближе насеље Первомајску одакле, како се тврди, Оружане снаге Украјине гранатирају град.

(Известија) 

Режим привременог ограничења летова на 11 руских аеродрома на југу и у централном делу те земље продужен је до 13. маја, наводи се у саопштењу руске Федералне агенције за ваздушни саобраћај.

Летови су ограничени на аеродроме Анапа, Белгород, Брјанск, Вороњеж, Геленџик, Краснодар, Курск, Липецк, Ростов на Дону, Симферопољ и Елиста.

"Руским авио-компанијама се препоручује да организују превоз путника на алтернативним рутама користећи аеродроме Сочи, Волгоград, Минералне Воде, Ставропољ и Москва. Остали аеродроми у Руској Федерацији раде нормално", наводи се у саопштењу.

(Известија) 

Преко гасовода "Јамал-Европа" настављена је испорука гаса од Немачке до Пољске, показују подаци немачког гасног оператера "Гаскејд".

На мерном месту Малнов на немачкој граници испорука гаса порасла је на 4.543.464 kWh/h са нуле.

(Ројтерс) 

Како се наводи, најмање три петоспратнице, школа и обданиште су тешко оштећене.

(Укринформ)