Нехамер: Разговори са Путином нису оставили места оптимизму; Украјинској војсци у Маријупољу понестаје муниције

Француска је прогласила шест руских агената који се представљају као дипломате персонама нон грата након што је истрага домаћих обавештајних служби закључила да раде против француских националних интереса, саопштило је француско Министарство спољних послова.

"Након веома дуге истраге, Генерални директорат за унутрашњу безбедност (ДГСИ) је у недељу 10. априла открио тајну операцију коју су извеле руске обавештајне службе на нашој територији", наводи се у саопштењу француског Министарства без изношења више детаља, пренео је Ројтерс.

(Reuters)

Спреман сам да идем било где, па чак и у Кијев ако може бити корисно, ако би то помогло да се започне дијалог", рекао је Макрон за телевизију БФМ.

(Reuters)

Генерал-пуковник Михаил Мизинцев, начелник руског Центра за контролу националне одбране, тврди да украјинске снаге држе више од 6.000 странаца као као живи штит, а преко 70 страних бродова и даље је блокирано у украјинским лукама.

"‘Украјински националисти‘ и даље држе 6.255 страних држављана из 12 држава као живи штит. Поред тога, 76 страних бродова из 18 држава и даље је блокирано у украјинским лукама", рекао је Мизинцев, преносе РИА Новости.

Нагласио је да опасност од гранатирања и велика опасност од мина које је Кијев положио у својим унутрашњим водама не дозвољавају бродовима да слободно излазе на отворено море.

(Танјуг/РИА Новости)

Шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ, каже да су санкције против Русије и даље "на столу, укључујући нафту и гас", али упозорава да се Украјини сада хитно мора помоћи у набавци наоружања како би се одбранила од предстојеће руске инвазије на Донбас.

"Рат који се тренутно дешава и битке које ће се водити наредних дана и недеља догодиће се без обзира на наше санкције. Оне имају више средњорочни утицај. Али наредних недеља, ратна машинерија Русије биће иста и имаће иста средства за ратовање као и до сада. Зато се морамо сконцентрисати на хитну помоћ у одбрани Украјине и не треба имати илузије да ако данас зауставимо гас да ће то зауставити руску војску", поручио је Борељ.

Шеф дипломатије ЕУ је након састанка министара спољних послова поручио да Савет ЕУ данас није доносио конкрете одлуке о могућим новим санкцијама против Русије и оценио да је и даље "све на столу, укључујући и санкције на гас и нафту".

Борељ указује да ЕУ четири пута више плаћа за руску нафту него за гас и наглашава да је "важно да се почне са санкцијамa за нафту, јер је то већи рачун и лакше га је заменити".

Истовремнео упозорава да ће евентуалне санкције на руске енергенте различито погодити земље чланице при чему ће најтеже бити погођене земље Централне Европе.

Жосеп Борељ понавља да ЕУ неће "учестовати у рату у Украјини", али наглашава да је спремна да помогне Украјини да се одбрани у суочавању са новом битком.

(Танјуг)

„Нове лажне, инсцениране провокације које оптужују оружане снаге за Руске Федерације за наводно окрутно поступање према становништву Украјине припрема кијевски режим
под руководством британских специјалних служби на територији Сумске области", саопштило је руско министарство.

(Reuters)

Аустријски канцелар Карл Нехамер рекао је после састанка са руским председником Владимиром Путином да је разговор био "веома директан, отворен и тежак."

То је био први састанак "очи у очи" између Путина и неког лидера Европске уније од почетка рата у Украјини.

"Ово није био пријатељски састанак", додао је Нехамер саопштила је његова канцеларија, додајући да се надао се да ће помоћи да се оконча рат или побољшају услови за цивиле.

(Reuters)

Шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров каже да Москва не намерава прекид ватре током преговора са Кијевом.

"Председник Путин је више пута наглашавао да смо ми више за преговоре. Током прве рунде преговора, коју је украјинска страна предложила, руски председник дао је наређење да се направи пауза у непријатељствима и у одржавању специјалне војне операције. Међутим, када смо се уверили да Украјинци неће да узврате истом мером, одлучено је да неће бити прекида ватре за наредне рунде преговора", навео је Лавров.

То се неће десити до постизања коначног споразума, односно, док не буде потписан", рекао је Лавров у интервјуу за ТВ канал "Русија 24", а пренела агенција РИА Новости.

Како додаје агенција Тас, на констатацију шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља да војно решење у Украјини нема алтернативу, Лавров је рекао да то "знатно мења правила игре".

"Када шеф дипломатије једне земље или организације, у овом случају Борељ, каже да се исход неког конфликта може решити само војним средствима, то значи да је он направио лапсус или гаф и рекао нешто што га нико није овластио да каже. У сваком случају, оваква изјава је необична, мења игру. ЕУ до сада није деловала као војна организација", нагласио је Лавров.

Борељ је у суботу на Твитеру написао да "овај рат треба добити на бојном пољу" и да ће Украјини бити настављена испорука оружја.

(Танјуг/РИА Новости/Тас)

Украјнским снагама у Маријупољу, које се налазе у тешкој ситуацији, понестаје муниције, пише лист Правда.

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни каже да се "чини све што је могуће и немогуће да се одбрани град".

(pravda.com.ua)

Разговор председника Русије Владимира Путина и аустријског канцелара Карла Нехамера почео је у Москви нешто пре 15 часова.

Путин и Нехамер разговарају у четири ока, у резиденцији председника Русије.

Нехамер је, уочи састанка, поручио да не може бити "морално неутралан" и да ће поменути и ратне злочине у Украјини.

"Разговарати не значи напустити своје позиције, већ напротив, изнети их саговорнику", истакао је Нехамер.

Нехамер је први државник ЕУ који је допутовао у посету на директни разговор са Путином од почетка рата у Украјини.

(Танјуг)

Немачки добављач војне опреме "Рајнметал" припрема се да Украјини испоручи до 50 половних борбених тенкова "Леопард 1", објавио је лист Ханделсблат, позивајући се на генералног директора те компаније.

"Рајнметал" би прве тенкове могао да испоручити за шест седмица, а остатак у наредна три месеца преко своје подружнице "Рајнметал Италија" ако добије "зелено светло" од немачке владе, рекао је главни извршни директор компаније Армин Папергер.

Тенк "Леопард 1" је претходник модела "Леопард 2" који је тренутно у употреби у немачким оружаним снагама.

(Reuters)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да није спреман да део своје земље уступи Русији, а да заузврат добије мир.

"Након свега, нисмо спремни да се одрекнемо територије. Сматрам да смо довољно дали много живота. Треба да останемо чврсти докле год можемо. Али ово је живот, разне ствари могу да се десе", рекао је Зеленски за Си-Би-Ес њуз.

На питање да ли је уопште могуће преговарати о територији, Зеленски је рекао:

"Па, ово питање ће се дефинитивно поставити током мировних преговора. Ми разумемо руску снагу. Разумемо да је један од њихових захтева о којима су увек говорили признавање Крима као руске територије. Ја то дефинитивно нећу признати. И они би стварно желели да нам узму јужне делове земље", каже Зеленски.

Истиче да разуме да се таква питања могу постављати, уколико буде преговора.

"Али у старту кажемо да нисмо спремни да се одрекнемо наше територије. Да смо били спремни, не би било рата", истакао је Зеленски.

(Танјуг) 

Немачки лист Велт ангажовао је као дописницу руску новинарку која је привукла пажњу међународне јавности тиме што је ненајављено ушла у студио Првог канала руске државне телевизије, свог тадашњег послодавца, и током информативног програма који се емитовао уживо осудила рат у Украјини, преноси Ројтерс.

Марина Овсјаникова (43) убудуће ће извештавати за лист Велт, као и за Велтов ТВ информативни канал, и из Украјине и из Русије, саопштио је власник овог медија Аксел Шпрингер.

Главни уредник "Велт групе" Улф Поршард саопштио је да је Овсјаникова својим протестом бранила најважнију новинарску етику - "упркос претњама државном репресијом", те да је узбуђен што ће радити са њом.

Овсјаникова је прошлог месеца изјавила да је забринута за своју безбедност, да се нада да ће њен протест Русима отворити очи, те да не планира да напусти Русију.

(Ројтерс)

Аустријски канцелар Карл Нехамер допутовао је у Москву, нешто пре 13 часова. По доласку у главни град Русије објавио је фотографију конвоја који се налази на путу са аеродрома до града.

Нехамер је у Москву допутовао редовним летом из Истанбула - са негативним пи-си-ар тестом урађеном у Аустрији и неће се подвргнути тестирању у Москви.

У малобројној делегацији налази се фотограф канцелара Драган Татић, један телохранитељ, портпарол Данијел Косак и спољнополитичка саветница Барбара Каудел-Јенсен.

Разговор Нехамера и Путина биће одржан у четири ока, са свега два превиодица, и поред чињенице да шеф руске државе одлично говори немачки.

После разговора са Путином, који је заказан за 14 сати по московском времену, нису планиране никакве даље заједничке активости, ни обраћање јавности.

Нехамер ће се, како је најављено, видео линком из Амбасаде у Москви, око 18 чаасова обратити аустријским медијима.

Након састанка са амбасадорима из земаља ЕУ он ће се у вечерњим сатима вратити у Беч.

Нехамер је први државник ЕУ који је, након почетка рата у Украјини, допутовао у посету Москви. Он је уједно и једини председник владе који је посетио и Украјину и Русију.

(Танјуг) 

Европска комисија ажурирала је Листу о ваздушној безбедности, проширивши списак руских авио-компанија које, како наводе, не испуњавају међународне безбедносне стандарде и којима је забрањен улазак у ваздушни простор ЕУ.

У Бриселу наводе да нису у питању нове санкције према Русије већ да се ради о забринутости за безбедност због руске принудне пререгистрације авиона у страном власништву и њиховог рада без важећих сертификата о исправности.

(Танјуг) 

Евентуални пријем Шведске и Финске у НАТО неће донети стабилност Европи, саопштио је Кремљ, а пренео Ројтерс.

"У више наврата смо говорили да (Северноатлантска) алијанса остаје оруђе усмерено ка конфронтацији и да њено даље ширење неће донети стабилност европском континенту", рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков коментаришући наводе о могућем уласку Шведске и Финске у НАТО.

(Ројтерс) 

Министарсттво спољних послова Хрватске саопштило је да је та држава протерала 18 руских дипломата и шест чланова административног и техничког особља руске амбасаде, преноси Хрт.

Како се наводи, руској амбасади у Загребу упућена је нота којом се Русија обавештава о смањењу броја дипломатског и административно-техничког особља у Загребу.

Додају и да је Министарство још једном "најоштрије" осудило, како се наводи, бруталну агресију на Украјину и бројне злочине".

Протеривањем дипломата Хрватска се придружила низу европских земаља - Пољској, Немачкој, Француској, Италији, Шпанији и другим државама чланицама ЕУ.

(ХРТ) 

Руски специјалци ликвидирали су једног од вођа "Десног сектора" Тараса Бобанича, саопштило је Министарство одбране Русије које Бобанича криви за, како наводе, неонацизам и смрт стотине цивила у самопроглашеним републикама Доњецк и Луганск.

Како преноси Спутњик, Бобанич је убијен током операције извиђања и потраге пет километара јужно од Изјума.

Да је Бобанич погинуо у борбама са руским снагама 8. априла саопштио је и његов батаљон на Фејсбуку.

(Спутњик, Фејсбук)

У Маријупољу је убијен литвански редитељ документарних филмова Мантас Кведаваричијус, када су на њега пуцале руске снаге, објавила је Европска федерација новинара (ЕФЈ), а пренело Удружење новинара Србије.

Међународна и Европска федерација новинара (ИФЈ и ЕФЈ) су осудиле његово убиство и захтевале да се новинарима обезбеди да слободно раде свој посао.

Према њиховим информацијама, руски војници су пуцали на аутомобил режисера док је покушавао да напусти Мариjупољ.

"Дубоко смо шокирани и оштро осуђујемо убиство још једног медијског радника. Новинари су цивили и као такве их треба штитити и поштовати", иstakle su Међународна и Европска федерација новинара у саопштењу.

Мантас Кведаваричијус био је познат по награђиваним документарцима "Мариуполис" и "Барзакх".

Према информацијама ЕФЈ, најмање седам новинара је убијено од почетка руске инвазије на Украјину:

Украјински сниматељ Јевгениј Сакун настрадао је првог марта током ракетног напада ТВ торња у Кијеву; Украјински фоторепортер Макс Левин настрадао је првог априла; Украјински новинар Виктор Дедов преминуо је 11. марта након бомбардовања зграде у којој је живео;

Амерички новинар Брент Ренауд убијен је у кијевској области, у Ирпину 13. марта; Сниматељ Фокс њуза Пјер Закржевски и украјинска новинарка Олександра Кувшинова убијени су 14. марта док су извештавали из Хоренке на северозападу Кијева;

Руска новинарка Оксана Баулина настрадала је 23. марта док је снимала разарање у тржном центру у округу Подил у Кијеву.

Председник самопроглашене Доњецке Народне Републике Денис Пушилин каже за Риа новости да ће операција против украјинских снага бити интезивирана.

Што више одлажемо, то више пати цивилно становништво које је талац ситуације, рекао је Пушилин, преноси Ротејрс.

"Идентификовали смо области у којима треба убрзати одређене кораке", каже Пушилин.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски каже да Русија концентрише десетине хиљада војника за нову офанзиву, преноси Ројтерс.

Зеленски је, у обраћању јужнокорејском парламенту, рекао да је десетине хиљада људи убијено у Маријупољу, те да Русија неће стати док не буде приморана.

(Ројтерс) 

Министар одбране Јужне Кореје поновио је, у телефонском разговору од 8. априла са својим украјинским колегом Алексејем Резниковим, да би испоручивање оружја Украјини било проблематично, саопштио је портпарол корејског министарства одбране Бо Сунг Чан.

Према његовим речима, министар Су Вук је појаснио да постоје ограничења у погледу пружања смртоносног оружја Украјини, с обзиром на безбедносну ситуацију у Јужној Кореји и њен потенцијални утицај на приправност војске ове државе, преноси Тас, позивајући се на јужнокорејску новинску агенцију Јонхап.

Како се даље наводи, раније је Сеул већ наговестио да су испоруке смртоносног оружја у Украјину проблематичне и да је, уместо тога, у марту ове године јужнокорејско Министарство одбране у Кијев послало шлемове, оброке, ћебад, медицинске комплете и шаторе у вредности од 804.000 долара, преноси руска агенција.

Украјински председник Володимир Зеленски позвао је данас Сеул, у видео обраћању јужнокорејским посланицима, да обезбеди војну помоћ Украјини.

Украјини су потребне различите војне технологије, укључујући авионе и тенкове, рекао је Зеленски, како преноси Јонхап.

(Танјуг/Тас/Јонхап)

Русија је уништила противваздушне ракетне системе С-300 које је Украјини испоручила једна европска земља, саопштило је руско Министарство одбране, преноси Ројтерс.

Како се наводи, руске ракете "Калибар" лансиране са мора уништиле су четири С-300 који су били сакривени у хангару на периферији града Дњепра.

Министарство додаје да је у нападу погођено 35 украјинских војника.

Није саопштено на коју земљу се односи саопштење руског Министарства одбране.

Словачка, која је Украјини поклонила С-300, негирала је да је у руском нападу погођен систем који је она испоручила, оценивши да је реч о "руским лажима".

(Ројтерс) 

Министри спољних послова ЕУ састају се у Лукембургу, а фокус разговора редовног Савета ЕУ и овога пута биће на Украјини. Шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ поручио је уочи састанка да очекује нову руску офанзиву на Донбас, али и кризу на глобалном нивоу када је реч о енергентима и храни.

"Плашим се да се руске трупе концентришу на истоку да би покренуле напад на Донбас. Украјиници су тога свесни. Плашим се да ће се у наредним данима појачати ратна дејства у Донбасу", рекао је Борељ.

Додаје да ће министри разговарати са генералним тужиоцем Међународног кривичног суда Каримом Каном и украјинском тужитељком Ирином Венедиктовном о прикупљану доказа о ратним злочинима на територији Украјине, а размортиће се и предлог шефа дипломатије ЕУ да се за наоружање украјинске војске издвоји додатних 500 милиона евра из ЕУ Инструмента за мир.

Данас се неће одлучивати о новим санкцијама Русији, али Борељ напомиње да су санцкије "увек на столу".

(Ројтерс) 

Заменик начелника Народне милиције самопроглашене Доњецке Народне Републике Едуард Басурин каже да је, како наводи, "ослобођено" 80 одсто луке у Маријупољу.

"Лука је ослобођена 80 одсто, али и даље има отпора," рекао је Басурин за ТВ канал Русија 24, упитан о ситуацији у Маријупољу, преноси агенција Тас.

Додао је да остали покушавају да оду у тврђаву у граду Азовстаљ.

(Танјуг/Тас)

Турска би могла да размотри куповину руских борбених авиона Су-57 уколико Конгрес САД не дозволи Анкари да купи америчке вишенаменске ловце типа Ф-16.

У чланку објављеном данас у истанбулском дневнику Милиет, блиском турским властима, наводи се да је Анкара тражила од Вашингтона да одобри продају 40 млазних, вишенаменских ловаца Ф-16 Блок 70 и 80 и 70 комплета опреме за који су основне верзије ловаца већ у употреби у турском ратном ваздухопловству, преноси Тас.

Ако захтев не буде одобрен, Анкара ће тражити алтернативна решења у која спада и набавка руских ратних авиона Су-57.

(Танјуг/Тас) 

Очекује се да ће привредни пад Украјине ове године бити процењених 45,1 одсто, иако ће размере пада зависити од трајања и интензитета рата, наводи се у данас објављеном ажурираном Економском извештају Светске банке за Европу и централну Азију.

Погођена санкцијама без преседана, привреда Русије већ је запала у дубоку рецесију а производња ће према пројекцијама опасти 11,2 одсто у 2022.

"Размере хуманитарне кризе изазване ратом су запањујуће. Руска инвазија задаје масиван ударац украјинској привреди и наноси огромну штету инфраструктури", изјавила је Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за регион Европе и централне Азије.

Тврди да очевици кажу да се у близини налази запаљен аутомобил, у коме је жив изгорео 17-годишњи тинејџер.

Локалне власти сматрају да је убијено најмање 50 мештана.

(Укринформ)