УН поново тражи прекид ватре у Украјини, а Бајден искључење Русије из Г-20

Русија ће од петка отворити коридор за излазак страних бродова из украјинских лука на отворено море. Њихово окупљање ће бити 20 миља југоисточно од Иљичевска, рекао је начелник Руске контроле националне одбране генерал-пуковник Михаил Мизинцев.

Мизинцев је подсетио да је 67 страних бродова из 15 земаља и даље блокирано у украјинским лукама, одатле не могу да изађу на отворено море због мина које су поставиле украјинске трупе, као и претње гранатирања од стране оружаних снага Украјине.

"Велика минска опасност коју је званични Кијев поставио у територијалним водама Украјине  грубо кршели прописа и без израде одговарајућих мапа, као и опасност од гранатирања од стране оружаних снага Украјине. Они прате препоручене руте и не дозвољавају бродовима да безбедно напусте луке Николајев, Черноморск, Очаков, Одесу и Јужни и изађу на отворено море", додао је руски генерал.

(Риа новости)

Сједињене Државе планирају да приме до 100.000 Украјинаца који беже од рата и обећавају милијарду долара нове хуманитарне помоћи, саопштила је Бајденова администрација.

Та одлука је саопштена у дану када се председник САД Џозеф Бајден састао са европским лидерима у Бриселу.

(Ројтерс)

"Постоје докази да Руси покушавају да заобиђу, заправо Руси ће очигледно покушати да заобиђу санкције уз помоћ свог злата", рекао је Џонсон у Бриселу.

Он је навео да се предузимају кораци за осујећивање настојања Руса да продају златне полуге на тржиштима широм света.

(Ројтерс)

Генерална скупштина УН усвојила је нову необавезујућу резолуцију којом се од Русије захтева моментални прекид рата у Украјини.

Резолуцијом се тражи да се омогући достављање хуманитарне помоћи свим угроженима у Украјини.

Русији су упућене критике због "ужасне хуманитарне ситуације након што је Москва напала Украјину".

Током гласања у седишту УН у Њујорку, 140 земаља, укључујући и Србију, је гласало за, а 38 их је било уздржано, укључујући и Кину.

Пет земаља било је против мера - Русија, Сирија, Северна Кореја, Еритреја и Белорусија.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да је Запад наоружавањем Украјине и охрабривањем Кијева да употреби силу против проруских територија у источној Украјини сада сноси последице.

"НАТО је подржавањем 'кијевског режима' показао да жели да се сукоб у Украјини настави", наводи се у саопштењу руског министарства.

(Ројтерс)

Русија не може да уцењује Европу са својим енергетским ресурсима и неће бити дозвољено заобилажење санкција тако што тражи да се за нафту и гас плаћа у рубљама, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен.

"То би била једнострана одлука Русије и јасно кршење уговора", рекла је Фон дер Лајен о захтеву Русије да јој се плаћа у рубљама.

Сматра да би то био покушај да се заобиђу санкције, на шта неће пристати.

"Време када је енергија могла да се користи за уцену је готово", рекла је фон дер Лејен.

(Ројтерс) 

Француски председник Емануел Макрон рекао је да верује да Кина и даље жели да учини све да заустави рат у Украјини и избегне било шта што би могло да доведе до ескалирања ситуације.

"Кина, као чланица Савета безбедности Уједињених нација и као велика сила, не може ништа друго него да буде моћ посредовања и умерености и да нам помогне да убедимо Русију да заустави овај рат," поручио је Макрон после састанка Г7 и НАТО.

"Желим да верујем да ће Кина бити доследна својој визији територијалног суверенитета и да ће наставити да покушава да заустави овај рат и желим да верујем да Кина неће учествовати ни у каквом облику ескалације", казао је француски председник.

(Ројтерс)

"Остајемо згрожени и осуђујемо разорне нападе на украјинско становништво и цивилну инфраструктуру, укључујући болнице и школе. Поздрављамо истраге међународних механизама, укључујући тужилштво Међународног кривичног суда и адићемо заједно на прикупљању доказа о ратним злочинима", наводи се у заједничком саопштењу Г7

Г7 позива руске снаге да одмах обезбеде безбедне хуманитарне коридоре до опкољених градова, а руско руководство позивају да без одлагаја заустави војна дејства на територији Украјине.

Они позивају Белорусију, али и друге земље да не дају војну или другу помоћ Русији, да се уздрже од избегавања и заобилажења већ усвојених санкција против Русије, и поручују да су спремни да примене додатне мере против режима у Москви.

Русија се позива и да поштује своје међународне обавезе и да се уздржи од било какве активности која угрожава нуклеарне локације и указују на штетност руских кампања дезинформацијама.

Са друге старане, лидери Г7 кажу да су јединствени и одлучни у подршци "украјинском народу у његовом херојском отпору неоправданој и незаконитој агресији Русије" и најављују да ће појачати подршку и Украјини и суседним земљмама.

Лидери САД, Канаде, Јапана, Немачке, Француске, Италије и Велике Британије кажу да ће предузети даље кораке како би смањили зависност од руских енергената и да ће подржати све оне земље које су спремне да "постепено укину своју зависност од увоза руског гаса, нафте и угља".

Шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борељ, оценио је да се рат у Украјини у првих месец дана показао као "велики војни неуспех Русије", и позвао на даљу подршку Украјини у обезбеђивању наоружања и војне опреме.

"У наредне две недеље оружје ће одлучивати на чијој страни ће бити победа", поручио је Борељ долазаћи на самит ЕУ.

Оценио је да је руска војска покушала да брзо освоји Кијев, а да је, када у томе није успела.

"Са војне тачке гледишта, ово је велики неуспех за Русију. Месец дана борбе, а нису успели да се удаље 200 км од својих логистичких база. А пошто не могу да освоје градове, они бомбардују градове, убијајући невине људе и уништавајући све", каже Борељ.

Папа Фрања критиковао је повећану потрошњу западних нација за одбрану након руске инвазије на Украјину и назвао то "лудилом" напоменувши да се мора пронаћи нови начин за балансирање светске моћи.

Обраћајући се коалицији женских група, папа је рекао да је сукоб у Украјини производ "старе логике моћи која и даље доминира такозваном геополитиком".

Прави одговор није требало да буде више оружја и више санкција, рекао је папа.

"Било ми је непријатно када сам прочитао да је велики број држава решио да за додатних два одсто од БДП-а издвоји на набавку оружја, као одговор на оно што се сада дешава. Лудило", рекао је папа Фрања.

(Ројтерс) 

САД уводе санкције за више десетина руских фирми из сектора одбране, за 328 чланова руске Думе и Хермана Грефа, извршног директора највеће банке у земљи "Сбербанк", саопштило је  америчко министарство финансија.

Санкционисано је више од 40 одбрамбених компанија, укључујући државну "Тактикал Мишајлс корп" и 28 фирми са којима је повезана, као и њен генерални директор, наводи се у саопштењу америчког Министарства финансија.

Бела кућа је саопштила и да је санкционисано 17 чалнова управног одбора Совкомбанке и Генадиј Тимченко, дугогодишњи савезник руског председника, његове компаније и чланови породице.

Како је наведено у саопштењу, америчке власти планирају да обезбеде још више од једне милијарде долара за финансирање хуманитарне помоћи онима који су погођени ратом у Украјини.

(Ројтерс)

Цена гаса у Европи порасла је изнад 1.400 долара за 1.000 кубних метара, према подацима са лондонске ИЦЕ платформе.

Априлске испоруке гаса се уговарају на холандском ТТФ чворишту по цени од 1.430,5 долара за хиљаду кубика, што је 125,99 евра по МWх, према тренутном курсу евро/долар.

Поновни нагли раст цена овог енергента у Европи започет је у среду, 23. марта, када је руски председник Владимир Путин саопштио да је Русија одлучила да извоз свог гаса у "непријатељске" земље наплаћује само у рубљама.

"Напад Русије на Украјину угрожава глобалну безбедност. Његов напад на међународне норме чини свет мање безбедним. Ескалирајућа реторика председника Путина је неодговорна и дестабилизујућа", наводи се у саопштењу лидера НАТО.

У тексту завршне декларације НАТО чланице поручују да ће радити са остатком међународне заједнице на проналажењу одговорних за кршење хуманитарног и међународног права, укљуцујући ратне злочине у Украјини.

Савезници у НАТО кажу да ће наставити да пружају даљу политичку и практичну подршку Украјини, укључујући и помоћ у областима као што су сајбер безбедност и заштита од претњи хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне природе.

Лидери НАТО поручују да предузимају све неопходне кораке у заштити и одбрани безбедности "сваког педаљ савезничке територије" и да су, као одговор на руске активности, активирали одбрамбене планове НАТО и распоредили 40.000 војника на своје источно крило, са значајним ваздушним и поморским средствима.

"Такође успостављамо четири додатне мултинационалне борбене групе у Бугарској, Мађарској, Румунији и Словачкој", закључују НАТО савезници.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг каже да Русија покушава створи повод за употребу хемијског оружја у Украјини оптужујући САД и њихове савезнике да припремају такву врсту
напада.

"Забринути смо делимично зато што видимо да Русија покушава да створи неку врсту изговора оптужујући Украјину, САД и НАТО савезнике да се спремају да користи хемијско и биолошко оружје", рекао је Столтенберг новинарима у Бриселу, додајући било какву употребу хемијског оружја имало широко распрострањене последице.

"Такође, постоји ризик да би (напад хемијским оружјем) имао директан утицај на људе који живе у земљама НАТО-а", рекао је Столтенберг.

(Reuters)

УН додају да се верује да су праве бројке знатно веће због кашњења у извештавању из области са интензивним ратним дејствима, укључујући и Мариупољ.

У одвојеном саопштењу Уницеф је навео да је 4,3 милиона деце, више од половине од 7,5 колико има млађих од 18 година у Украјини, је расељено, укључујући више од 1,8 милиона колико је избегло из те земље.

(Ројтерс) 

Инвестициони фонд сина америчког председника Хантера Бајдена, учествовао је у финансирању војно-биолошког програма Пентагона у Украјини, тврди начелник Радијационих, хемијских и биолошких јединица Оружаних снага Русије, генерал-потпуковник Игор Кирилов.

"Пристигли материјали нам омогућавају да испратимо шему интеракције америчких државних органа са украјинским биолошким објектима. Привлачи пажњу то да су у финансирању ових активности учествовале структуре које су блиске актуелном руководству САД, конкретно инвестициони фонд 'Роузмонт сенека' којим руководи Хантер Бајден, рекао је Кирилов, како преноси Спутњик.

Фонд располаже значајним финансијским средствима у износу од најмање 2,4 милијарде долара, тврди је руски генерал.

"Истовремено, постоји блиска веза фонда са компанијама које су радиле за америчку војску, укључујући компанију 'Метабиота' која је, заједно са 'Блек енд вич' главни добављач опреме за биолошке лабораторије Пентагона широм света", рекао је руски генерал.

Министарство одбране Русије открило је шему кретања биолошких материјала из Украјине у иностранство.

"Финансирање војно-биолошке активности омогућило је Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима да извезу из Украјине најмање 16.000 биолошких узорака", нагласио је Кирилов.

Такође је поручио да је све за наставак америчког војно-биолошког програма већ склоњено из Украјине након почетка специјалне војне операције Русије.

(Танјуг/Спутњик) 

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је на конференцији за новинаре, након састанка са председником Међународног комитета Црвеног крста Петером Маурером, изјавио да украјинске власти и националисти користе цивилно становништво као живи штит.

Тешко наоружање је постављено у урбаним срединама, врше се и друга дела која су супротна међународном хуманитарном праву, истакао је Лавров.

Москва, нагласио је, не очекује да ће Кијев испунити своје обавезе по међународном хуманитарном праву.

Петер Маурер је изјавио да цени спремност руске стране да створи услове који ће заштитити цивилно становништво у Украјини.

Црвени крст се, додао је, залаже за убрзање и повећање пружања хуманитарне помоћи свим грађанима.

Русија и Међународни комитет Црвеног крста договорили су се да наставе заједнички рад.

(vesti.ru)

Рат у Украјини је главна тема бројних састанака који се одржавају данас у Бриселу, почев од самита лидера НАТО-а, који је почео, затим Г7, и крајем дана лидера Европске уније.

На самиту лидера НАТО-а се очекује да ће представници Алијансе покушати да пошаљу поруку јединства, координације и сарадње између две стране Атлантика у одговору на све изазове које носи актуелна криза, а коју генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг описује као највећу безбедносну кризу у Европи од краја Другог светског рата.

Очекује се да буде донета одлука о слању четири нове борбене групе НАТО-а у Бугарску, Румунију, Мађарску и Словачку.

У Бриселу кажу да чланство Украјине у НАТО-а као облик подршке није на дневном реду, али да јесте даља финансијска, политичка и војна помоћ.

Након самита НАТО-а, на састанку Г7, лидерима из Европе ће се придружити и лидери САД, Велике Британије, Канаде и Јапана.

Крајем дана, амерички председник Џозеф Бајден биће гост лидера Европске уније. То ће бити први пут да је амерички председник физички присутан на самиту 27 земаља ЕУ. Дипломате кажу да ће пре свега бити речи о консолидацији постојећих санкција, више него о увођењу неких нових.

Када је реч о Србији, дипломате укључене у припрему Самита кажу да је Србија показала солидарност са позицијом Европске уније и других земаља које су гласале за резолуцију Уједињених нација.

Напомињу и да Србија није једина земља кандидат која у овом тренутку није увела санкције Русији.

Руски амбасадор у Варшави изјавио је да је Пољска блокирала банковне рачуне амбасаде Русије због наводног финансирања "терористичких активности", јавила је агенција Риа новости.

(Ројтерс)

Ванредни самит лидера земаља чланица НАТО-а одржава се у седишту Алијансе у Бриселу, а међу тридесет лидера је и амерички председник Џозеф Бајден.

Генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, поручио је присутнима да су се окупили у "критичном безбедносном тренутку" и нагласио да су сви уједињени у осуди "неиспровоциране агресије Кремља" и подршци суверенитету и територијалном интегритету Украјине.

"Одлучни смо да настављамо да намећемо притисак на Русију како би дошло до краја овог бруталног рата. Поштујемо храброст украјинског народа и војске у борби за слободу и права. Препознајемо и храброст оних у Русији који храбро говоре против рата", поручио је Столтенебрег на почетку састанка Северноатлантског савета.

Рекао је и да ће лидери данас разговарати о даљој подршци Украјини, укључујући и противавионско и противтенковско наорузање и муницију, као и о јачању НАТО одбрамбених снага како у овом тренутку тако и за године које долазе.

"Морамо да сви радмо више на земљи, у ваздуху и на мору , како би одговорили на нову безбедносну реалност у Европи", закључио је Столтенберг.

Очекује се да се лидерима НАТО-а обрати Украјински председник Володимир Зеленски, јавља Си-Ен-Би-Си.

(Си-Ен-Би-Си, Танјуг)

Руска влада засад није заинтересована да разговара о прекиду ватре у Украјини, јер њена војска није остварила своје циљеве, изјавио је данас шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ.

"Тренутно, Русија не жели да седне и разговара о било чему. Оно што жели, то је да окупира територију. Жели да окружи обалу до границе са Молдавијом и одсече Украјину од мора. Жели да разговара озбиљно само када обезбеди позицију силе", казао је Борељ за шпанску ТВЕ.

Европска унија и њени савезници ће наставити са испоруком војне помоћи украјинској војсци, додао је Борељ.

"То је важно јер ће све бити одлучено у наредних 15 дана. Способност Украјине да се одупре ће бити нешто што ће исписати историју", оценио је Борељ.

(Ројтерс)

Руска војска преузела је контролу над стратешким градом Изјумом у Харковској области, саопштио је портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков.

"Оружане снаге Руске Федерације настављају да обављају задатаке специјалне војне операције. До јутра, 24. марта, јединице руске војске у потпуности су преузеле контролу над градом Изјумом", навео је Конашенков.

Конашенков је рекао да је руско оперативно-тактичка авијација погодила 60 војних објеката, међу којима су два командна центра, два вишецевна ракетна бацача, четири складишта са муницијом, 47 места где је била нагомилана украјинска војна техника.

Истакао је да је од почетка извођења војне операције у Украјини уништено 257 украјинских дронова, 202 противваздушна ракетна комплекса и око 1.600 тенкова и друге оклопне технике.

(Спутњик)