Миливојевић: Није Украјина на дневном реду преговора САД и Русије

Бивши дипломата Зоран Миливојевић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да је око кризе у Украјини на сцени медијски, тј. хибридни рат, али да је важно да оног правог рата нема.

"Ја мислим и да га неће ни бити. Све ово што се догађа везано је за позиције у преговорима који су у току, то су озбиљни преговори на релацији Москва-Вашингтон. Оно што стоји као опасност јесте ако дође до неког потеза са украјинске стране, и ту би дошло до реакције Русије", рекао је Миливојевић.

Истиче међутим да ни Русији ни Европи сукоб не одговара, јер би се на тај начин оптеретила Европа и створили услови за ширу ескалацију.

"Тензије које држи Вашингтон стварају утисак да америчкој страни највише одговара овај висок ниво тензија... С једне стране реализују притисак и на Русију и покушавају да Русију дискредитују, а са друге стране држе висок ниво мобилизације својих савезника у Европи", рекао је Миливојевић.

Сматра да у овом тренутку Вашингтон води игру, како би задржао максималну позицију за своје интересе у преговорима.

"Руси су сад одговорили на последње ставове Америке и НАТО и то је сада на столу", каже Миливојевић.

Где је ту Украјина 

Бивши дипломата истиче и да у разговорима око кризе у Украјини та земља није на дневном реду.

"Супштина је што разговарају Американци и Руси и није Украјина на дневном реду, већ шири контекст безбедносних питања и борба за утицај две велике силе, док је Европа у другом плану. А Украјина је само повод и могући 'казус бели'", каже Миливојевић.

Према његовим речима, САД неће одустати од сталног најављивања нових датума потенцијалног руског напада, јер је то, истиче, један од њихових стратешких елемената.

Напомиње и да је неопходно да Европа активније реагује и да се јасније, енергичније заложи за излазак из кризе.

А то је враћање на терен дипломатије и на договор из Минска, на чему треба инсистирати, каже Миливојевић.

Косовски пројекат је неуспео

Миливојевић је за РТС говорио и о ситуацији на Косову и Метохији, истичући да се 14 година после самопроглашења независности види да је тај пројекат неуспео и на унутрашњем и на спољном плану.

Додаје да "више од половине човечанства то не признаје", а да је 18 држава повукло признање тзв. косовске независности.

"Види се да има проблема, да не може да се наметне а друго промениле су се и околности и позиција Србије је другачија, али и глобални односи су другачији. Ми смо данас дефинитивно у мултиполарном свету и дефинитивно у том смислу су околнисти такве да не иду у корист наметнутим решењима и афирмацији косовске независности на начин на који је то замишљено", каже Миливојевић.

Коментаришући поруку Габријела Ескобара да Приштина мора да формира ЗСО, а Београд да нађе замену за руски гас, Миливојевић је истакао да је јасно да Америка жели да се ова два "незавршена посла" реше.

"И то, ја бих рекао, на оној линији како је то и најављено, у првој администрацији председника Џозефа Бајдена. Кад то кажем мислим на БиХ и Косово, он је врло јасно и директно говорио о тим циљевима Америке. И оно што је за нас важно - релативизују питање ЗСО, подржавају приштинску страну у покушају да се то питање другачије постави и да се преиспита оно што стоји у Бриселском споразуму", рекао је Миливојевић.

Јасно је, додаје, и да САД инсистирају на међусобном признању.

"Трећа ствар, око БиХ - јасна је позиција Америке у корист централизације БиХ и приступања трансатлантској заједници", каже Миливојевић.

Коментаришући поруку Београда да, ако на КиМ не буде избора 3. априла, на северу КиМ неће бити ни избора које организје Приштина, Миливојевић је рекао да се онда сви аранжмани доводе у питање, као и став српске страна и о дијалогу и о нормализацији.