Са киме Владимир Путин заправо жели да преговара

Председник Међународног форума Европског покрета у Србији и бивши амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић сматра да су велике шансе да се нађе дипломатско решење за украјинску кризу.

"Ово је све позиционирање како би се дошло до договора у, надајмо се, блиској будућности. Очекујем да дође до разговора у оквиру НАТО-а поводом руских захетева, па ћемо видети како ће се даље одвијати", каже Вујачић.

Из Европе стижу бројне иницијативе – од француског председника Емануела Макрона, немачког канцелара Олафа Шолца, који нема дипломатске вештине Ангеле Меркел, британског премијера, чији је одлазак у Кијев коментарисан као бег од домаћих питања, као и турског председника, који има добре односе и са Кијевом и са Москвом.

"Европљани су касно ушли у причу јер Путин сматра да је Европа недовољна јака да доведе до спровођења споразума из Минска на начин на који он схвата те споразуме, да је ово тренутак када су Америка и Џо Бајден релативно слаби, а Европа разједињена – како би дошао до решења које ће на трајни начин решити питање безбедности Руске Федерације", сматра Вујачић.

Бивши амбасадор Србије не мисли ни да је решење кризе у нормандијском формату, штавише, сматра да је Путин изазвао кризу јер је хтео са разговара са Американцима.

"Да не заборавимо, војни буџет САД је већи од свих осталих чланица НАТО-а заједно. Очекује да договор око безбедности пре свега буде са Америком, а Европа евентуално да утиче на Американце, како би дошао до решења које му је прихватљивије, него што би му они дали", навео је Вујачић.

На питање да ли је Макрон у праву када каже да Русији циљ није Украјина, већ објашњење правила са НАТО-ом и ЕУ, Вујачић каже да се то и наводи у писму које је Русија послала САД и Алијанси.

"Мислим да циљ није Украјина, циљ је да се дође до споразума где ће НАТО имати рестрикције када је у питању офанзивно оружје, тако да су Американци заузврат понудили да се разговара о томе. Мислим да су Руси нереално наступили када су тражили да се написмено гарантује да неће бити проширења НАТО-а, јер то је очигледно неприхватљиво", каже Вујачић.

Подсећа да руски председник има унутрашње проблеме: "Не верујем да је руски народ спреман да ратује за Украјину. Спреман је да подржи напоре да се дође до решења и да Русија буде безбедна, али мислим да нема подршку за свеобухватну инвазију. Друго, рубља је пала, стандард у Русији је пао, не драстично, али довољно да људи виде да и они трпе санкције и то више него Европљани", наводи Вујачић.

О чему би могло да се преговара 

Истиче и да одговор САД на руске захтеве отвара пут за дипломатију, али да је питање где ће да се стигне на том путу.

"Мислим да су Руси били свесни да су поставили максималистичке захтеве, који не могу да буду прихваћени, али постоје разна решења. Може да се стави у преговоре о наоружању да офанзивно оружје неће бити близу Русије, све претходне мере да се појачају, да се стави мораторијум од рецимо 25 година на пријем Украјине и да се та тачка скине с дневног реда.
Да ли је могуће – зависи од унутрашње подршке и у самим Сједињеним Државама и у Русији", о објашњава дипломата.

Док год су трупе на терену, постоји опасност од инцидента, каже Вујачић, који очекује да ће Москва испољити суздржаност и да неће доћи до свеобухватног напада на Украјину. Ако би и дошло до оружаног сукоба, Русија би ушла у делове који су већ предмет Минских споразума.

"Дипломатија има шансу и кад се запуца, али не верујем да ће до тога доћи", закључио је Вујачић.