Нова власт пред првим испитима – кратки рокови и велика очекивања

Док се чека конституисање и избор председника Скупштине, задатке који ће бити пред посланицима у Таковској 10  анализирали су Стефан Сурлић, професор Факултета политичких наука, Александар Лукић, научни сарадник Института за политичке студије и Радојка Николић, економска новинарка и уредница магазина Бизнис.

Крајњи рок за председничке изборе

Стефан Сурлић каже да је реч о кључном моменту у политичком смислу. 

"То значи конституисање Народне скупштине, потврђивање мандата, уједно и избор председника Народне скупштине, који ће бити и вршилац дужности председника државе и већ у првих десет дана има обавезу да распише председничке изборе, тако да изборе можемо очекивати за шефа државе или 20. или 27. децембра, то је крајњи рок", рекао је Сурлић.

Усвајање буџета под знаком питања

Радојка Николић каже да окончање изборног процеса није питање само преузимања одговорности, већ да је, када је реч о економији, веома важно због свих корака које нова влада мора да предузме. "Једна од најважнијих ствари, пресудно важних за наставак, за економски развој, јесте да се влада што пре формира, а друго због усвајања буџета", истакла је Радојка Николић.

Подсетила је да је ребаланс садашњег буџета урађен у августу и да по закону буџет за следећу годину мора да буде донет до 20. децембра. Према њеним речима, прилично је нереално очекивати да то буде урађено с обзиром на све рокове и кораке, што значи да ће морати да се пређе на привремено буџетско финансирање, које може да траје три плус три месеца.

Парламент уместо арене

Научни сарадник Института за политичке студије Александар Лукић сматра да је веома важно да се Народна скупштина што пре конституише и нада се да ће поново постати парламент, а не ово што је била у претходном сазиву. "То уопште није био парламент, већ више гладијаторска арена, на то је личило, на такве борбе је подсећало", рекао је Лукић.

Сматра да је земља, иако су парламентарни избори завршени, и даље у некој врсти предизборне ситуације, с обзиром на председничке изборе који ће највероватније бити 20. или 27. децембра. Лукић претпоставља да ће то вероватније бити 27. децембар, јер је 20. децембар дан после Светог Николе.

Поређење СНС-а и ДПС-а

Сурлић каже да, према захтевима Студентске листе, нема класичног односа између власти и опозиције док не дође до процеса одговорности за оно што је чињено у претходном периоду.

Указује и да унутар Српске напредне странке није постављено питање ко је одговоран за губитак избора. Као пример навео је Демократску партију социјалиста у Црној Гори, на чијем челу више није Мило Ђукановић, чиме је, како каже, дата могућност да млађа генерација, људи "из последњих клупа", ребрендира ДПС након дугогодишње ауторитарне владавине.

У Србији се то, према његовим речима, не дешава, иако истраживања показују да око 300.000 ранијих бирача СНС-а овог пута није поклонило поверење тој странци, већ је гласало за Студентску листу, а да је око 400.000 људи који раније нису излазили на биралишта имало потребу да гласа.

Лукић не би правио аналогије са Црном Гором, јер је, како каже, ситуација у Србији потпуно другачија.

"Мислим да нешто друго треба да очекујемо, а то је да победничка листа представи свој програм. Ми смо имали ситуацију, и зато је изашло толико људи, да се гласало против. Била је добра кампања, која је била пре свега дигитализована, нека врста дигиталне револуције се догодила и људи су захваљујући таквом деловању гласали против и гласали су за једну листу која је непозната по томе ко доноси одлуке, какав је програм, шта нас чека и тако даље", навео је Лукић.

За програм објављен на сајту Студентске листе каже да садржи општа места и да се не може сматрати званичним. "Једино што је званично било јесте оних 11 тачака. У њима су све општа места и подразумеване вредности, осим тужилачке полиције, то је једна једина конкретна ствар у том програму која је до сада објављена, а ово друго што је до сада излазило, то је било мање-више незванично", каже Лукић.

"Студентска листа је једна тајновита организација, ми не знамо ко стоји иза", оценио је Лукић.

Николић: У јавности 250 имена и детаљан економски програм

Радојка Николић не мисли да је Студентска листа тајна или тајновита организација, јер је у јавности присутно 250 имена, који су изашли са економским програмом доступним и на званичном порталу листе и анализираним у више медија.

"То је један од најдетаљнијих економских програма које једна партија или било која организација може да има, која учествује и у изборима", истакла је Радојка Николић.

Наглашава да програм није прављен накнадно, "пост фестум", већ унапред, да би се сви са њим упознали пре избора. Као важан детаљ издвојила је део који се односи на буџетску резерву, која не може да износи више од два одсто.

"Цела порука економског програма јесте у транспарентности рада, дакле нема тајних уговора", рекла је Радојка Николић.

Сурлић: Студентској листи помагале хиљаде професора и истраживача 

Сурлић каже да људи желе да чују представнике Студентске листе и шта планирају да раде у будућности. "Ти људи су добили огромну подршку и црпе велики легитимитет. Никада толико људи није изашло на биралишта и подржало овако једну политичку опцију", рекао је Сурлић.

Истиче да су Студентској листи помагале и саветовале је хиљаде професора и истраживача широм Србије, који су и даље у стручном тиму.

"Овај парламент ће бити један од најобразованијих парламената и најстручнијих по звањима. То у политици може да буде успех, не мора да значи, али нико не може да доводи у питање стручност тих људи", навео је Сурлић.

Програм ће се, према његовим речима, видети пре свега када буде изабран мандатар за састав нове владе, а кључни моменат биће експозе, у којем ће бити јасно који су приоритети у односу на целокупан програм и који су први кораци. Неке основне резултате, каже, можемо пратити већ у првих 100 дана.

"Када се људи ослободе страха, могу да делују по законима"

Као теоретичар политичког система, Сурлић напомиње да развлашћивање онога што се назива заробљеном државом није брз процес.

"То траје и то може да траје минимум две године у једном сложеном бирократском и административном апарату. Али видите и промене у једном кратком временском периоду, где институције, без обзира што није дошла нова власт, делују по постојећим законима. Када се људи ослободе страха, могу да делују по законима и то је већ једна врста промена", рекао је Сурлић.

"Реч је о демократском процесу"

Што се тиче Студентске листе, не мисли да је реч о тајновитости, већ о демократском процесу.

"Ми смо до сада имали као нормалност, од увођења вишестраначја, да листе оних који ће имати мандате одређује врхушка, лидер странке и евентуално још двоје-троје људи заједно са њим. Сада смо по први пут имали процес да је свако од њих који је био кандидат преиспитиван, њихова биографија", каже Сурлић.

Лукић: Пленуми су тајновити

Лукић сматра да постоји разлика, јер је демократски политички систем замишљен тако да функционише преко партија или група грађана.

"Знамо ко су у тим партијама, чак и кад кажемо малициозно врхушке тих партија, ми знамо ко су те врхушке и можемо да не прихватимо те врхушке и да гласамо за нешто друго, где нису врхушке. А овде ми не знамо ко је у пленуму, а пленуми одлучују ко ће бити на листи", рекао је Лукић и појаснио да, када је говорио о тајновитости, није мислио на 250 кандидата, већ на пленуме.

"Пленуми су тајновити, ми не знамо именом и презименом ко су чланови пленума. То би требало да су студентски пленуми по факултетима, а студената има 250.000. Не знамо који од тих 250.000 су у пленумима и ко је изабрао Студентску листу да изађе на изборе", указао је Лукић.

О Косову и Метохији

За Лукића је најважније питање Косова и Метохије. Каже да се Студентска листа о том питању није изјаснила и да није чуо какав ће став имати о правима која ће држава Србија имати на Косову и Метохији.

Сурлић истиче да, када је реч о политици према Косову и Метохији, сви Срби морају да сарађују, јер је реч о угроженој заједници и све је у контексту кризног менаџмента. Оценио је као веома добру и позитивну поруку то што су представници Студентске листе обишли Косово и Метохију и разговарали са представницима Српске православне цркве.

"Студентска листа јесте рекла да не жели да сарађује са Српском листом и то је легитиман став, али нека комуникација мора да постоји, зато што Српска листа има већину у локалним самоуправама, има чланове у парламенту привремених институција на Косову и та комуникација мора да се остварује због добробити обичних људи, због грађана који живе на Косову и Метохији", рекао је Сурлић.

Односи са Русијом и санкције

Говорећи о односу према Русији и поруци академика Радомира Саичића да се припремају делегације и за Москву и за Вашингтон, Радојка Николић истиче енергетско питање као питање број један и у свету и код нас.

Лукић каже да би, начелно, свака нова власт требало да сагледа шта је било добро, а шта лоше, да лоше поправи, а добро сачува, и нада се да ће нова власт тако поступати.

"Они су током кампање рекли да неће уводити санкције Русији и мислим да се од те политике неће одступати", рекао је Сурлић и додао да, ако се у Европској унији води рачуна о добробити Србије и друштва у Србији, неће инсистирати да се санкције уведу.

Да ли ће бити локалних избора

На питање да ли нас очекују још неки избори, Радојка Николић каже да све зависи од ситуације и да ће, ако се прилике на локалном нивоу толико промене, вероватно бити потребни избори.

Сурлић сматра да су локални избори извесни у многим локалним самоуправама, посебно тамо где је тесна већина и где су владајуће структуре можда изгубиле легитимитет у политичком смислу, па тешко могу да обављају основне комуналне послове, те да ће се тражити провера изборне воље.

"То је неминовност, али оно што јесте приоритет у овом тренутку јесте избор владе. Било би добро и да на почетку 2027. имамо и изабраног председника и изабрану владу и да пратимо политичке процесе кроз нормалност у којој можемо да видимо да институције функционишу и како сви поштују процедуре и имамо резултате већ у првих 100 дана рада владе", закључио је Сурлић.