Мали у Скупштини о два стуба ребаланса буџета; полемика посланика и министра Вујића о Правосудној академији

Посланици Скупштини Србије су наставили да расправљају о предлозима закона који су на дневном реду ванредне седнице, а највише о предлогу ребаланса буџета и предлогу закона о Правосудној академији.

Посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски рекао је да је добро што је ребалансом буџета предвиђено више средстава за војску, као и издвајање стредстава која иду угроженима, нарочито пензионерима.

"Надам се да ће у буџету који ће доћи, вероватно у следећем сазиву, та средства бити још већа, нарочито за Војску, нарочито за Србе на Косову и Метохији", навео је Комленски.

Он је поздравио измене Закона о црквама и верским заједницама, као и повећање улагања у привреду, а када је реч о изменама Закона о судијама и изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Комленски је навео да је посланичка група његове странке предложила неколико измена којима се за две године одлажу постављени рокови за увођење Правосудне академије као јединог улаза за правосуђе.

Позвао је такође да се распише референдум о уласку у ЕУ.

Посланик Социјалдемократске партије Србије (СДПС) Муамер Бачевац оценио је да је ребаланс буџета социјално оријентисан и да се њиме потврђује опредељење државе да помогне свим грађанима. 

"Овај ребаланс ће бити такође и развојни, јако ми је драго што ће се наставити тренд изградње и градње наше државе, наставиће се или ће се чак одвојити више средстава за оне инвестиције које су започете и које треба да крену. Пре свега ме радује што настављамо улагање у здравствени систем и ребалансом се обезбеђују додатна средства за изградњу Тиршове 2. То је битно за све грађане Србије, битно је чак и за грађане који нису из Београда, јер је то терцијарна установа у којој се лечи већина тешко оболеле наше деце", рекао је Бачевац.

Навео је да је битно што се настављају инвестиције које воде рачуна о равномерном регионалном развоју и додао да је од изузетног значаја наставак рада на изградњи Клиничко-болничког центра у Новом Пазару. 

"Становници Новог Пазара, Тутина, Сјенице, Рашке и свих других места југозападне Србије моћи ће да користе ову установу која ће имати велике потенцијале, велике просторне капацитете. Надам се да ће пружати и најсавременије здравствене услуге грађанима који живе у овом делу Србије", рекао је Бачевац.

Он је оценио да је Предлог закона о Правосудној академији сличан француском националном моделу и да је циљ да се кроз јединствену институцију обезбеди уједначен квалитет знања и елиминише дискреционално право при избору на функцију.

Бачевац је указао и на неке, како је навео, нелогичности које постоје у Новом Пазару када је реч о правосуђу и оценио да на позицијама судија и тужилаца нема довољно Бошњака.

На то је министар правде Ненад Вујић одговорио да је избор судија и тужилаца у надлежности Високог савета судства, односно Високог савета тужилаштва. 

"Наравно, савети су у обавези, законској, да воде рачуна о националном саставу, и то је неки максимум који пише у нашем закону", објаснио је Вујић.

На предлог Бачевца да се у Новом Пазару успостави Привредни суд, Вујић је одговорио да држава планира да уђе у дубоку анализу целокупне мреже судова и тужилаштва.

Посланик "МИ - Глас из народа" Драган Станојевић је, говорећи о једнократној помоћи грађанима, оценио да грађани траже да њихова плата може да покрије живот. 

Посланици Скупштине Србије су у 15 часова, после једносатне паузе, наставили ванредну седницу.

Расправљају обједињено о 59 тачака дневног реда, а међу њима је и предлог ребаланса за 2026. годину.

Министар правде Ненад Вујић изјавио је да је Предлог закона о Правосудној академији, који је на дневном реду ванредне седнице Скупштине Србије, добио позитивно мишљење Венецијанске комисије и да испуњава све стандарде.

Вујић је, током расправе у Скупштини, одговарајући на тврдњу посланика Странке слободе и правде Горана Петровића да се тај закон доноси како би власт могла да бира судије и тужиоце, истакао да је Венецијанска комисија рекла да су све препоруке у потпуности испуњене.

"Постоји комисија за пријемни испит на обуку, постоји комисија за завршни испит на којем се утврђују стручност и оспособљеност. Те две комисије директно, онај ко хоће да чита, именује Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва. Петочлана комисија, троје судија, двоје тужилаца које именују ови савети. Чак савети имају толику надзорну функцију да и коначне листе кандидата за пријемни испит савети потврђују", указао је Вујић.

Навео је да је све то врло јасно предвиђено у закону. Вујић је додао да је доношење овог закона услов у реформској агенди за Поглавље 23.

Претходно је народни посланик Странке слободе и правде Горан Петровић критиковао предлог закона о Правосудној академији, тврдећи да њиме власт жели да бира тужиоце и судије које може да контролише.

Он је такође тврдио да се Законом о правосудној академији одузима надлежност Високом савету судства и Високом савету тужилаштва да процењују стручност и оспособљеност кандидата за судије и тужиоце и предвиђа да могу да се бирају само кандидати који имају уверење о завршеној обуци на Правосудној академији.

На то је посланик СНС-а Александар Мирковић рекао да му се чини као да је слушао излагање о реформи правосуђа из 2009. када је бивша власт, како каже, оставила хиљаде људи без посла и када су доносили одлуке ко ће бити тужиоци и судије у складу са тиме да ли су имали чланску карту тадашње владајуће партије.

Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да су чиста манипулација наводи да је пожар у Делиблатској пешчари резултат промене намене земљишта и склањања статуса заштићеног подручја.

Павков је на седници Скупштине Србије, одговарајући на критике опозиције да се касно реаговало поводом пожара у Делиблатској пешчари, рекла да је 2012. године, када је Српска напредна странка дошла на власт, Република Србија под заштитом природе имала 5,9 одсто своје територије и да је за то издвајано 150 милиона динара.

"На данашњи дан, ми смо ставили под заштиту 10,76 одсто, што је 951.000 хектара под заштитом и издвојили преко милијарду динара", истакла је Павков. Оценила је да је грађанима јасно ко брине за државу, ко брине за природу, ко не износи лажне информације и ко не изврће трагедију климатске промене и негативну ситуацију у нешто што ће да буде ситан политички поен.

Павков је навела да су пожари у Делиблатској пешчари забележени и 1996, 2007, као и 40-их година.

Поред тога што није било људских жртава, тврди да у Делиблатској пешчари није било ни угинућа ниједне животињске врсте, с обзиром на то, како је рекла, да је у питању специјални резерват природе Делиблатска пешчара.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је у Србији тренутно активно 29 пожара на отвореном простору, да је током августа забележено 3.926 пожара на отвореном, а да је, што се тиче пожара у Делиблатској пешчари, најважније то што људских жртава није било, нити је изгорела иједна кућа.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма критиковао је деловање надлежних по питању пожара, од којих је најтежи у Делиблатској пешчари.

Козма је навео да је "на Магличу и у Делиблатској пешчари био голоурки народ, док власт сипа новац у пројекат Експа". Козма је казао и да су представници власти "на почетку лагали" да могу да обуздају ватру, те да су сада, како каже, допустили да изгори огромна површина Делиблатске пешчаре. 

Дачић је, реагујући на критике народног посланика Роберта Козме да се касно и неадекватно реаговало на пожаре у Делиблатској пешчари, рекао да смо сведоци надљудских напора које чине припадници Сектора за ванредне ситуације, али не само они него и припадници цивилне заштите, затим добровољних ватрогасних друштава, полиције, Војске Србије, јавних комуналних предузећа, па и предузећа на територији Војводине као што је "Војводинашуме".

"Тај рад се омаловажава и разним теоријама завере користи се као покушај добијања одређених политичких поена у иначе полупразним политичким врећама. То није тема за политизацију", оценио је он.

Према његовим речима, лицемерно је и нетачно рећи да било ко може да жртвује део своје територије и да је запали да би остваривао своје интересе.

Навео је да данас ватрогасно-спасилачке јединице располажу са 1.137 возила, од чега 735 специјализованих, 321 теренско возило, 54 комби возила, 27 квадова.

Реагујући на тврдње које се у јавности могу чути да је пожар изазван како би се остварила корист рекао да је од стручњака чуо да подручје Делиблатске пешчаре уопште није погодно за ветропаркове који се спомињу као наводна могућа инвестиција.

Шеф посланичке групе Радничка партија – Руска странка – Уједињена сељачка странка Жељко Веселиновић оценио је да државна помоћ од по 6.000 динара свим пунолетним грађанима Србије "неће имати никаквог ефекта на огроман број грађана”.

Веселиновић је рекао да је требало да се води рачуна да та помоћ - уколико се већ даје, буде "намењена најугроженијима, онима са најнижим платама, са социјалним примањима, родитељима са болесном децом, инвалидима".

Према његовим речима, многим грађанима Србије тих 6.000 динара не значи много, али би онима који немају примања или су им примања мала, или су социјални случајеви, тај новац много више значио.

Посланик Србија центра (СРЦЕ) Слободан Цвејић изјавио је да је ребаланс буџета "предизборно-пропагандни" финансијски документ који, уз доношење пратећих закона, треба да омогући трошење новца на "поткупљивање бирачког тела".

Цвејић је на седници рекао да је Фискални савет навео да се дефицит у буџетским плановима увећава, што, према његовој оцени, значи да буџет постаје неодржив.

"Приходи су већи за 112 милијарди, расходи за 171 милијарду. Постоји раст, али је спорији од раста дуга", рекао је Цвејић, оценивши да је то сигуран пут у државни банкрот. Наводећи да најављена помоћ и новац стижу грађанима пред гласање, Цвејић је оценио да је власт тиме признала низак стандард становништва.

Према његовим речима, грађанима се не може помоћи једнократним помоћима, већ озбиљном развојном политиком која ће водити рачуна о одрживом запошљавању и приходима.

Министар Мали је позвао Цвејића да покаже на којој страни тог извештаја пише да је дефицит "неодржив", с обзиром на то да је, како је истакао, Фискални савет навео да "ребаланс не представља непосредну претњу макрофискалној стабилности" и "јавни дуг би требало да остане испод 45 одсто БДП-а".

Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић је током расправе рекла да посланици од министра финансија нису добили одговор колико ће износити јавни дуг Србије.

Поставила је питање шта је конкретно утицало на то да се сада, пред изборну кампању, помаже грађанима Србије и оценила да, ако је човеку потребна помоћ државе да би поднео раст трошкова живота, онда постоји проблем са његовим животним стандардом.

"Када радите овако озбиљан ребаланс буџета и када нудите ове политичке поклоне грађанима пред изборе, морате бити врло прецизни и јасни зашто купујете гласове и одакле вам право да то чините са новцем грађана Србије. Буџет је нешто што припада свим грађанима Србије", рекла је Несторовићева.

Министар Синиша Мали изјавио је да држава у континуитету, годинама, помаже грађанима и да једнократну помоћ исплаћују и чланице ЕУ и одбацио критике опозиције да држава исплаћује финансијску помоћ грађанима због избора.

Мали је, одговарајући посланици Несторовић која је критиковала предлог ребаланса буџета, рекао да је ова власт увек била усмерено према грађанима Србије и према њиховим потребама.

"Вратићу вас само пет или шест година уназад. Десила се корона, десио се ковид, како је држава реаговала? Огромна помоћ и привредницима, дакле и микро и малим и средњим предузећима и предузетницима. Огромна помоћ грађанима и када су лекови били у питању, и нове ковид болнице, и нове вакцине, али такође исплата 100 евра свим пунолетним грађанима, коју смо исплатили управо како би људи видели да држава стоји иза свега, да је стабилна, јака и да је ту да помогне", подсетио је Мали.

Шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов истакао је да ни председник државе ни министар финансија не дају помоћ "него држава Србија, захваљујући председнику државе и министру финансија, даје помоћ".

"Према томе, није "новац у државну касу пао с Марса" него је последица озбиљне политике која се води већ годинама, и сада држава може да помогне грађанима", истакао је Јованов. 

Посланик Српске напредне странке (СНС) Мирослав Петрашиновић изјавио је у Скупштини Србије да се изменама и допунама Закона о спречавању корупције заокружује процес реформе изборног законодавства, односно оних законских прописа који директно утичу на спровођење изборног процеса.

"Ми смо овим изменама и допунама које су сада пред вама имплементирали преосталих 13 ГРЕКО препорука", рекао је Петрашиновић на седници Скупштине, на чијем је дневном реду 59 тачака, међу којима су и измене и допуне Закона о спречавању корупције.

Петрашиновић је подсетио да је промењен читав сет закона, почевши од Закона о јединственом бирачком списку, преко Закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, измена и допуна Закона о локалним изборима, затим допуна Закона о избору председника Републике, измена и допуна Закона о Уставном суду.

Говорећи о изменама и допунама Закона о спречавању корупције, Петрашиновић је рекао да је сада проширен појам јавног функционера, додајући да то не само да су тражили представници опозиционих политичких странака, већ је то био захтев и неких невладиних организација.

"Добијали смо критике како нисмо појмом јавног функционера обухватили функционере на локалу и управо кроз ове уводне одредбе смо то и учинили, на тај начин што сада под појмом јавног функционера обухватамо и шефа кабинета председника владе, шефа кабинета потпредседника владе, саветника председника владе, саветника потпредседника владе, посебног саветника министра, као и директоре и чланове надзорних и извршних одбора у јавним предузећима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе", рекао је Петрашиновић.

Петрашиновић је навео да су донет низ јасних одредаба које дефинишу положај директора Агенције за спречавање корупције, које предвиђају ситуацију шта се дешава у оним случајевима када дође до престанка мандата или до разрешења директора Агенције за спречавање корупције.

Министар Синиша Мали изјавио је да ће од 7. септембра почети пријаве за исплату једнократне помоћи грађанима у износу од 6.000 динара који немају право на исплату из Акционарског фонда, додајући да је цео пакет помоћи грађанима вредан 980,6 милиона евра.

Он је објаснио да уз ребаланс буџета иде и посебни закон који се односи на исплату једнократне помоћи онима који су најугроженији – пензионери, примаоци социјалне помоћи, дечјег додатка, као и борци и они који примају борачки додатак.

"Ми ћемо свим нашим најстаријим суграђанима, ако усвојите тај закон, 14. септембра исплатити – некима 35.000 динара, некима 27.500 динара, некима 20.000 динара, а такође ћемо са по 25.000 динара помоћи онима који примају новчану социјалну помоћ, онима који примају дечји додатак, онима који примају борачки додатак, и са по 10.000 динара свим борцима, којих има још негде око 90.000 у Србији", рекао је Мали.

Говорећи о најављеној једнократној помоћи свим пунолетним грађанима у износу од 6.000 динара, навео је да ће се та исплата десити у периоду од 22. до 25. септембра.

"Један део тог новца исплаћује се из Акционарског фонда, свим оним грађанима који имају право на ту исплату. Иначе, закон је релативно лош, по мом мишљењу, закон из 2008. године, где право на исплату имају само пунолетни грађани до 31. 12. 2007. године. Наравно, било би бесмислено да се тај новац исплати само њима, а да онда имате још милион и два милиона грађана који нису примили ништа. Зато смо издвојили додатни новац из буџета, негде око 150 милиона евра, како бисмо свим пунолетним грађанима обезбедили једнократну помоћ од 6.000 динара", рекао је Мали.

Мали је најавио да ће у наредних 10 до 15 дана бити донета одлука о нивоу повећања плата и пензија које ће, како је рекао, бити веће од децембра или јануара наредне године.

Министар финансија Синиша Мали је на седници Скупштине Србије, образлажући ребаланс буџета, рекао да два стуба ребаланса представљају – брига о грађанима и даљи наставак убрзаног економског раста и развоја.

Ребалансом буџета Србије повећава се удео новца за капиталне инвестиције у односу на оригинални буџет и он ће износити седам одсто, односно 780 милијарди динара, изјавио је  Мали.

Он је рекао да је ребаланс усмерен и на повећање животног стандарда грађана Србије па ће социјално угрожене категорије добити једнократну финансијску помоћ, а сви пунолетни грађани накнаду у износу од по 6.000 динара.

Мали је навео да је Србија макроекономски стабилна, да на рачуну тренутно има 600 милијарди динара.

"Наше су пројекције да ће бруто домаћи производ Србије на крају ове године достићи 95 милијарди евра, а да ће следеће године, после Експа, прећи 100 милијарди евра", рекао је он. Навео је да је јавни дуг под контролом и да неће прећи 45 одсто удела у БДП-у до краја године. То је, како је навео, дупло боље од просека еврозоне, док је просек у свету 100 одсто.

"У другом кварталу имали смо раст БДП-а од 3,6 одсто, пројекција је да ове године буде 3,3 одсто, што је боље од првобитно планираног. План нам је да са оваквим растом наставимо", истакао је министар финансија.

Навео је да ће сви приходи у буџету ове године бити укупно већи за 112,5 милијарди и да су сви приходи осим акциза већи од планираних.

Предлог ребаланса буџета, који је прва тачка дневног реда на седници Скупштине Србије која је данас почела, пред посланицима образлаже први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.

На дневном реду седнице Скупштине је 59 тачака, а посланици су на почетку седнице одлучили да воде обједињену начелну расправу о свим тачкама.

Седници присуствује 148 посланика, као и чланови Владе Србије.

Посланици Скупштине Србије обавиће заједнички начелни претрес о свих 59 тачака дневног реда ванредне седнице.

Обједињени заједнички претрес је предложио шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов, а посланици су прихватили предлог.

У Скупштини Србије почела је ванредна седница на захтев 109 народних посланика, на дневном реду је укупно 59 тачака, међу којима је и ребаланс буџета за 2026. годину.

Седници присуствују министри Синиша Мали, Ненад Вујић, Јагода Лазаревић, Александра Софринијевић, Сара Павков, Немања Старовић, Јелена Жарић Ковачевић, Ђорђе Милићевић, Милица Ђурђевић Стаменковски.

Посланици Скупштине Србије почели су нешто после 10 часова ванредну седницу на чијем је дневном реду укупно 59 тачака, међу којима и ребаланс буџета за ову годину.

Седници присуствује 148 народних посланика, а председава председница Скупштине Ана Брнабић. Седници присуствују и први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, као и министри Јелена Жарић Ковачевић и Ђорђе Милићевић.

На дневном реду седнице је и више закона из области финансија, као и Закон о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.

На дневном реду је и Предлог закона о Правосудној академији, као и предлог измена Закона о спречавању корупције и предлог измена Закона о упису непокретности.

Скупштински Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава је подржао и у начелу прихватио предложени буџет за 2026. годину и више других законских предлога, који се налазе на дневном реду скупштинског заседања које је данас почело.

Чланови одбора подржали су, између осталих, Предлог закона о изменама и допуни Закона о буџету Републике Србије за 2026. годину, Предлог закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду, који је поднела Влада Србије.

Прихваћени су и Предлог закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2025. годину, о изменама и допунама Закона о буџетском систему, и изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, законске измене о порезу на увоз угљенично интензивних производа, о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.

У начелу су подржани и предлози законских измена о пореском поступку и пореској администрацији, о акцизама, фискализацији, електронском фактурисању, електронским отпремницама, јавном дугу, утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београд на води", о слободним зонама, дувану, доприносима за обавезно социјално осигурање, порезу на доходак грађана, о порезу на добит правних лица. 

Одбор за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије прихватио је у начелу три предлога који су на дневном реду ванредне седнице Скупштине Србије која почиње данас и предложио народним посланицима да их усвоје.

Одбор је на данашњој седници одлучио да прихвати у начелу Предлог закона о изменама и допунама Закона о националном ДНК регистру, који је поднела Влада, и Предлог закона о потврђивању Општег споразума о привилегијама и имунитетима Међународне организације криминалистичке полиције – Интерпол, који је поднела Влада.

Такође, Одбор је одлучио да прихвати у начелу и Предлог закона о потврђивању Протокола о експлозивним остацима рата уз Конвенцију о забрани или ограничавању употребе извесних врста класичног оружја за која се може сматрати да имају прекомерне трауматске ефекте или да делују без разлике у погледу циљева (Протокол В), који је поднела Влада.

Представници Министарства унутрашњих послова су на седници Одбора представили предложене законе.

Одлучено је да известилац Одбора на седници Народне скупштине буде председник Одбора Милован Дрецун.