Усвојена Декларација о Сребреници

Скупштина Србије је, после више од дванаест сати расправе, усвојила Декларацију којом осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде.

Од укупно 149 посланика који су били у сали, за Декларацију је гласало 127, против је био 21, док један посланик није гласао.

За документ су гласали посланици листе "За европску Србију", Г17 плус, СПС-ПУПС-Јединствене Србије и посланичког клуба мањина, а против су били ДСС и Нова Србија, док посланици СНС-а, СРС-а и ЛДП-а нису ни гласали.

Посланици су о Предлогу декларације расправљали више од 13 сати.

Посланици владајуће већине указивали су да је њено доношење добра основа да парламенти других држава осуде злочине почињене над Србима, а "подела жртава" за опозицију била неприхватљива.

Усвајањем Декларације, којом је најоштрије осуђен злочин над бошњацима у Сребреници, поручили су из владајуће коалиције, преузима се одговорност, али кривица "не пада" на цео народ, што је основна примедба опозиције.

Они су указали да ниједан злочин, почињен над припадницима српског народа, неће бити заборављен, а председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић је најавила да ће се пред посланицима ускоро наћи друга декларација, којом ће ти злочини бити осуђени.

Посланици ЛДП-а, незадовољни текстом Декларације, навели су да је Србија одговорна за геноцид почињен у Сребреници, јер није у потпуности испоштовала међународну конвенцију о спречавању таквог злочина, иако је нико за то није оптужио.

Из ДСС-а су указали да тај документ дели жртве и да је штетан за Србију и Републику Српску, јер свађа народе и не осуђује злочине над Србима.

Расправу су обележиле полемике између напредњака Томислава Николића и посланика из редова ЗЕС-а, као и неколико Есада Џуџевића са листе Бошњачке листе "За европски Санџак" са једне и Александра Мартиновића из СРС са друге стране.

Шефица полсничке групе "За европску Србију" Нада Колунџија је, на почетку седнице образлажићи предлог декларације у име 114 посланика владајуће већине који су га и поднели, казала да ће усвајањем тог акта бити отворене нове перспективе генерацијама које долазе, а Србији враћен међународни кредибилитет и углед.

"Основна порука документа је да Србија не стоји иза починилаца тог злочина, да не прави разлику између жртава и да пођеднако цени сваку жртву, као и да Скупштина Србије осуђује злочин у Сребреници, изражава искрено саучешће породичама жртава и одаје посту страдалима", казала је шефица владајуће коалиције.

Грађани Србије су имали прилику да на РТС-у прате целу седницу, јер је јавни севис, на основу писаног захтева председнице парламент одлучио да не прекида директан пренос скупштинске расправе о Декларацији о осуди злочина у Сребреници.

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак оценио је вечерас да Скупштина Србије треба да усвоји Декларацију о осуди злочина у Сребреници, јер треба скинути срамоту са онога што је током рата у бившој Југославији рађено у име српског народа, и додао да је "Сребреница велика српска срамота".

Полемика Николића и Сенића

Лидер напредњака Томислав Николић водио је оштру полемику са шефом посланичког клуба "За европску Србију" Надом Колунџијом и замеником шефа посланика Г17 плус Влајком Сенићем.

Колунџија је рекла да владајућа већина доношењем декларације жели да каже да се десио злочин и да се тиме склања свака сумња са народа и државе.

Николић је изјавио да нису сви у владајућој већини сагласни са садржином документа, али да ће за њега да гласају због партијских и личних интереса.

Лидер напредњака је оценио и да "Србија у ЕУ не може да уђе, не због неусвајања ове или сличних резолуција, већ због тога што фабрике не раде, влада троши неограничено новац, чиновници су корумпирани, цвета шверц".

Заменик шефа посланика Г17 плус Влајко Сенић позвао је Николића да у данашњу расправу "не уноси страначке односе, а поготово да не уноси страначке односе због личних проблема".

Жустро су полемисали и шеф посланичке групе ЛДП-а Чедомира Јовановића који је посланика ДСС-а Слободана Самарџића оптужио да износи "бруталне лажи".

Самарџић је довео у питање број жртава у Сребреници и додао да се Србија налази на стубу срама и да јој је наметнуто да донесе Декларацију која је слична резолуцији коју је усвојио Европски парламент за "пола сата" позивајући се на пресуду Међународног суда правде.

Јовановић је рекао да је запањен и да "толико бруталних лажи није чуо у свом парламентарном искуству", додајући да је "лагање у расправи скандал".

Шеф посланичке групе За Европску Србију Нада Колунџијан реагујући на ту полемику рекла је да је очекивала да ће се данашња расправа водити тако да "не повреди ни живог ни мртвог, ни нашег ни оне друге".

"Веровала сам да ћемо данас говорити о потреби да се свака жртва изједначи и сваки злочин процесуира. Није примерено лицитирати са бројем жртва, можда тако неко умањује и број наших жртава", рекла је Колунџија.

ЗЕС: Србија не стоји иза злочина

Образлажући Предлог декларације, шефица посланичке групе ЗЕС Нада Колунџија рекла је да Скупштина декларацијом жели да најоштрије осуди стравичан злочин у Сребреници, изрази искрено саучешеће породицама убијених, ода пошту страдалима и обавеже се да пронађе и казни починиоце.

Колунџија је изјавила је да ће усвајањем Декларације бити затворено трагично поглавље недавне прошлости и отворене нове перспективе генерацијама које долазе, а Србији враћен међународни кредибилитет и углед.

Нада Колунџија је, образлажући текст Декларације, рекла да је основна порука документа да Србија не стоји иза починилаца тог злочина, да не прави разлику између жртава и да подједнако цени сваку жртву.

Истовремено Србија, према њеним речима, поручује да неће заборавити своје жртве и да ће инсистирати да одговорни за њихово страдање не избегну правду.

Шефица посланичке групе Г17 плус Сузана Грубјешић изјавила је да Скупштина Србије усвајањем декларације о злочину у Сребреници осуђује "фабрику смрти" и указала да доношње тог документа мора да буде искрено.

"Декларација не треба да има везе са ЕУ, политиком, транзицијом, већ са оним да ли можемо да одговоримо на питање да ли смо уопште људи", рекла је Грубјешић.

Грубјешић је рекла да нема консензуса о тој декларацији али и да не треба ни да је буде "са онима који прелепљују Булевар Зорана Ђинђића именом ратног џелата Ратка Младића и онима који су то престали да раде пре две, три године".

Шеф посланичке групе СПС-ЈС Бранко Ружић изјавио је да је доношење Декларације о осуди злочина у Сребреници храбар чин и порука помирења.

"Веома је важан захтев да се не посланици баве правним дефиницијама злочина, већ да постигну што шири консензус у свеобухватној политичкој осуди злочина у Сребреници, али и над Србима што ће и уследити", рекао је Ружић.

НС и ДСС тражили повлачење Декларације

Шеф посланичке групе Нове Србије Велимир Илић затражио је да републички парламент повуче из процедуре предложену декларацију и донесе декларацију којом би били осуђени сви злочини који су почињени на територији бивше Југославије.

Илић је рекао да предложена декларација о Сребреници подгрева мржњу у Србији, иритира породице чији су чланови страдали у сукобима на простору бивше Југославије, а да се будућим генерацијама "ставља жиг којег никада неће моћи да се ослободе".

"Ми осуђујемо злочин у Сребреници, али ништа мањи и блажи нису били злочини у другим деловима. Злочин је злочин и злочинци се морају идентификовати и привести правди, али не можемо извући Сребреницу, а све друго занемарити", казао је Илић.

Шеф посланичке групе ДСС-а Милош Алигрудић позвао је посланике да не усвајају посебну декларацију о злочину у Сребреници, јер ће тиме "државу бацити у каљугу".

Када издвојите посебном декларацијом посебан злочин ви сте означили Србију као геноцидну државу, истакао је Алигрудић.

"Српски народ не може бити одговоран за активности појединаца, као што српски народ није одговоран за политику која је вођена деведесетих година", поручио је Алигрудић и објаснио да онда не би било снаге 2000-те године да се смени један режим.

"Ово је последња прилика да Скупштина одустане од блаћења сопствене државе и народа", упозорио је Алигрудић.

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић изјавио је да би предлог Декларације о осуди злочина у Сребреници требало повући из скупштинске процедуре, јер би, како је оценио, њено усвајање могло имати несагледиве штетне последице.

СНС поднео свој предлог декларације

Шеф посланичке групе "Напред Србијо" Томислав Николић рекао је да ће учествовати у гласању, иако не подржава Декларацију о осуди злочина у Сребреници који је поднела владајућа коалиција, али да се залаже за осуду злочина на простору бивше Југославије.

На почетку расправе, напредњаци су поднели поднели своју декларацију о осуди свих злочина учињених у грађанском рату у бившој Југославији и посебно злочина у Сребреници.

Николић је рекао да се предложеном декларацијом жели да сами себе прогласимо искључивим кривцима за све што се десило и да се свој народ осуди као једини који је починио злочин и додао да народ не чини злочине већ појединци.

Томислав Николић сматра да би много тога могло да се поправи у тексту декларације када би предлагачи имали храбрости да наброје и своје и туђе жртве и своје и туђе злочине.

Николић је поручио предлагачима да се ни у чије име не извињавају, посебно не у име невиних, али ни криваца, јер, како је рекао, њих треба пред суд па нек се при изрицању казне извињавају.

Председник СНС-а је питао зашто се доноси декларација која није одраз воље већине и када ће се неки реципроцитет остварити са другим народима.

Посланици из Санџака о Деклерацији

Посланик Бошњачке листе Есад Џуџевић позвао је скупштину да усвоји Резолуцију Европског парламента о Сребреници и позвао државу да 11. јул прогласи даном сећања на геноцид у Сребреници.

Џуџевић је оценио да је Резолуција Европског парламента којом тај дан проглашава даном сећања на геноцид "права мера осуде онога што се догодило у Сребреници јула 1995. године".

Он је најавио да ће посланици Бошњачке листе сачекати крај расправе о овој болној и емотивној теми и донеће одлуку о самом чину гласања о предложеној декларацији о Сребреници.

Шеф посланичке групе Либерално демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је да нико на свету није српски народ ни Србију оптужио за геноцид, али да је њена одговорност што није у потпуности испоштовала међународну конвенцију о спречавању геноцида.

Јовановић је рекао да је ЛДП желела другачију резолуцију.

"Очигледно је да то није могуће, не због тога што јој се супротставља народ, већ што нема унутрашниих снага у друштву које би истину учиниле јавном", казао је Јовановић.

Према његовој оцени, Сребреница се издваја "у односу на све друге монструозне злочине из ратова деведесетих година, по броју жртва, по страдању", а Међународни суд правде и Хашки суд су утврдили да је на том простору почињен геноцид.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор поручио је да ће посланици те странке гласати за декларацију о осуди злочина у Сребреници, као што ће гласати и за документ о осуди злочина над Србима у рату у бившој Југославији.

"Као народни посланици војвођанских Мађара, не слажемо се са свим формулацијама у тексту Декларације о осуди злочина у Сребреници, али ћемо гласати за њу, као што ћемо гласати и за Декларацију о осуди злочина над српским народом у рату у бившој Југославији", рекао је Иштван Пастор.

ЈС ипак за Декларацију

Иако је претходно најавио да посланици његове странке неће гласати за Декларацију, лидер Јединствене Србије Драган Марковић-Палма изјавио је да ће они, ипак, гласати за тај документ.

Марковић је новинарима пре почетка седнице рекао да се предомислио, јер је најављено да ће бити усвојена и декларација о злочинима над српским народом у бившој Југославији, а консултације у вези са тим председница парламента заказала је за четвртак.

Седница Скупштине је данас на кратко била прекинута јер су шефови посланичких група опозиције протестовали због начина на који је Декларација припремана и седница сазвана.

У предложеној Декларацији, коју је поднело 114 посланика листе "За европску Србију", Г17 плус, СПС И ПУПС, пише да Скупштина Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995, како је то утврђено пресудом Међународног суда правде, и очекује да друге државе бивше Југославије на исти начин осуде и злочине почињене над Србима.