Народна скупштина наставља расправу о 40 тачака у понедељак

Одговарајући посланику Ми-Снага народа Слободану Илићу, који је изнео примедбе на контролу квалитета хране која се увози у Србију, министар пољопривреде Драган Гламочић је навео да је гранична фитосанитарна инспекција у протеклом периоду обавила 123.393 контроле на српским границама и да је за 350 пошиљака донето решење о забрани увоза.

Указао је да су фитосанитарне инспекције у унутрашњем надзору извршиле 17.252 контроле и да је донето укупно 1.056 решења, 153 захтева за покретање прекршајног поступка, 17 пријава за привредне преступе и три кривичне пријаве.

"И оно што је најважније, где смо увели новину, то је наша Национална референтна лабораторија у Батајници, коју смо ове године активирали да ради натпросечним капацитетима. У ових годину дана рада Владе урадила је 93.855 узорака сировог млека, јер управо хоћемо да побољшамо квалитет нашег сировог млека зато што се оно производи на малим фармама, да имамо млеко што квалитетније, да има што мањи број бактерија", рекао је Гламочић.

Илић је, говорећи о Предлогу закона о заштити потрошача, истакао "да су потрошачи препуштени на милост и немилост увозничком картелу" и да се на стотине хиљада тона хране и пића не контролише, а рекао је и да сумња да је део млека који се продаје на српским рафовима са ознаком "српско" страног порекла.

Гламочић му је на то одговорио да ветеринарска, пољопривредна и фитосанитарна инспекција редовно контролишу декларације, али да се дешавају манипулације као што су ситна слова.

"Прописали смо да најмања слова на декларацијама морају да буду пет милиметра, најмања величина слова. Некада је било то два милиметра. Ко буде носио ову ознаку '100 одсто из Србије', са бојама у застави Србије, мораће зато да одговара", рекао је Гламочић.

Илић га је питао колико износи увоз свежег меса и колико износи откуп стоке у Србији, а Гламочић је одговорио да је свеже месо "увожено у траговима" и да је увоз био врло мали, а да је месо које је увожено углавном било замрзнуто и да се користи за месне прерађевине.

"Месо које се увози је замрзнуто месо, које служи искључиво за производњу прерађевина. Ми зато и дајемо сагласност за сваку пошиљку, јер мора тачно да се зна где то месо завршава у кланици, не може свако да увезе месо. Да ли је било појединачних злоупотреба? Јесте и било. Наложио сам 100.000 ванредних инспекцијских надзора", рекао је Гламочић.

Додао је да у прва два месеца ове године није било увоза свежег меса.

Народна посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић је, говорећи и о инциденту на Медицинском факултету у Београду након гласања за студентски парламент, рекла да "власт напада културу, науку и образовање, јер су то једине области за које Србија има привремено затворена поглавља у поступку европских интеграција".

Oдговарајући посланицима опозиције на њихове тврдње да је полиција синоћ ушла у зграду Медицинског факултета након одржавања избора за тамошњи студентски парламент, шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов изјавио је да се показало да "блокадери немају већину ни међу студентима, а не само у Србији"

"То што се десило на Медицинском факултету. Дакле, биле су две листе, једна блокадерска и једна студената који су заиста студенти. Блокадери су тражили посматраче, спрејеве, увид у све, да се мењају посматрачи и тако даље. Дато им. Речено да бројању гласова могу да присуствују само чланови изборне комисије. Они тражили да присуствују. Нађено решење, отворена врата, јавно бројани листићи. Ни то им није било довољно. Тражили да претресају продеканску канцеларију. Омогућено им. Тражили да се избаце сви штампачи из те канцеларије. Избачени. Дошао коначан резултат – 1.044 гласа за једну листу ту студентску, а за блокадерску 967", рекао је Јованов.

Медицински факултет Универзитета у Београду саопштио је да су јучерашњи избори за Студентски парламент тог факултета одржани на пет изборних места и да нису пријављене веће неправилности, а да је "ситуација је кулминирала након саопштења резултата избора" наводећи да су окупљени који су се "представљали као они који подржавају листу која је изгубила изборе", започели са "непримереним и неакадемским понашањем директно угрожавајући животе чланова Изборне комисије".

Министар пољопривреде Драган Гламочић поручио је да цене у воћарству варирају, наводећи да су наше јабуке најјефтиније на домаћем тржишту.

Гламочић је истакао да постоје јасни механизми за регулисање тржишта, наводећи да се залаже за то да марже увек буду мање.

"Врло добро знате да је пољопривреда фабрика под ведрим небом, а да културе попут воћарских култура веома варирају у својој цени. И ви веома добро знате да су наше јабуке на домаћем тржишту најјефтиније. Те све наше јабуке које се извезу на иностраним тржиштима у радњама су много, много скупље. Ако нисте то знали, можете мало изаћи и ван граница па да то погледате", рекао је Гламочић.

Додао је и да постоје јасни механизми како се регулише тржиште.

"Не држим ја страну маркетима, ја сам за то да увек буду марже што је могуће мање и да произвођачу одмах остане што више, и ми на томе активно као Влада радимо. Али вам само кажем да те исте домаће јабуке иду по ценама чак и нижим што дају наши трговински ланци, а да у иностранству коштају значајно више, чак и дупло", навео је Гламочић.

Што се тиче сирева, поновио је предност и ефикасност уведене мере којом се обележавају млечни производи који садрже палмино уље, као и ознаку за производе "100 посто из Србије", и нагласио да се због тога на Србију угледа цело окружење.

Гламочић је демантовао наводе да новац из буџета за пољопривреду иде за изложбу Експо, наводећи да је том сектору исплаћено 10 одсто више од планираног, а за 2,5 пута у односу на исти период прошле године.

Посланик Народног покрета Србије (НПС) Мирослав Алексић изјавио је да је премијер Ђуро Мацут "хонорарни премијер", истичући да је очекивао да ће се председник Владе појавити на седници и представити шта је урађено за претходних годину дана.

Критикујући стање у земљи, Алексић је навео да је по основу БДП-а по глави становника, Србија на 50 одсто од стандарда који имају грађани Европске уније.

Указао је и да је у Србији забележен двоструко нижи стандард од ЕУ, а храна нам кошта као у Унији.

Навео је и да је дефицит буџета за прва три месеца ове године "рекордан" – 96 милијарди динара, додајући да ће то довести до даљег дивљања цена хране и инфлације.

Навео је и да режим више нема одакле да узима новац и да ће то сада спроводити узимањем уштеда грађана, кроз цену хране.

Алексић је истакао да српски произвођачи дају у извоз јабуке по цени од 60 или 70 динара, док је тај износ у маркетима скоро 200 динара.

"Где иде кајмак – у џепове монополиста", поручио је Алексић, додајући да је контрола присутна само према малим предузећа и да је Србија "у канџама извозничких лобија".

Критиковао је и то што већина производа од меса долази из ЕУ и ван ње, оценивши да се на тај начин омаловажава српски пољопривредник и домаћин.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленко Јованов рекао је да је Алексић повредио Пословник прозивајући Мацута "хонораним премијером".

Народна посланица Социјалдемократске партије Србије Слађана Шушњар је током расправе навела да Предлог закона о заштити потрошача представља наставак дугогодишње политике проширења и заштите права потрошача на тржишту.

"Овај закон иде корак даље и уводи решења која одговарају савременој дигиталној економији, али и конкретним проблемима које грађани данас имају. Једна од најважнијих новина које доноси Предлог закона о заштити потрошача односи се на потпуну дигитализацију и транспарентност цене на тржишту", рекла је Шушњар.

Додала је да се први пут уводи обавеза да трговци своје ценовнике не истичу само у продаји и у продајним објектима, већ и објављују на својим интернет страницама, за сваки објекат посебно.

"Закон уводи обавезу да се ценовници ажурирају у реалном времену, односно одмах након сваке промене. У пракси то значи да грађани више неће бити у ситуацији у којима се једна цена налази на полици, друга наплаћује на каси, нити онлајн информације остају за стварним ситуацијама и стањем у продаји. Трговци ће бити дужни да све своје ценовнике достављају и на Национални портал отворених података и самим тим се формира централизована база цена", рекла је Шушњар.

Говорећи о Предлогу закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, навела је да он први пут успоставља јединствен и јасно дефинисан институционални оквир за борбу против трговине људима, тзв. национални механизам.

"Уместо досадашњег фрагментисаног приступа у којем су различите институције деловале без довољно координације, овим решењем се уводи систем који повезује све кључне актере: полицију, тужилаштво, судове, систем социјалне заштите, здравство, образовање, као и невладин сектор, односно организације цивилног друштва. Овај механизам подразумева не само формално умрежавање институција, већ и њихову обавезну сарадњу кроз размену података, заједничко планирање и спровођење мера, као и координисано реаговање у конкретним случајевима", рекла је Шушњар.

Министарка унутрашње и спољашње трговине Јагода Лазаревић изјавила је у Скупштини Србије да је уредба о ограничењу маржи дала резултате и да је инфлација у том периоду оборена и истакла да предложени сет трговинских закона на представља излазну стратегију власти, како тврди опозиција, већ да су у питању закони који се тичу свих потрошача.

"Ово су закони који дотичу све грађане, све потрошаче, јер сви смо ми потрошачи и сви одлазимо у куповину и сви се суочавамо са заиста проблемом често високих цена, не свуда, не за све врсте производа. То је нешто што је, бар ја тако доживљавам, обавеза ресора који водим, а и Владе, јер прехрамбени производи, оно што сваки дан конзумирамо, заштита пољопривредних произвођача, управо оне групе на које смо циљали је од приоритетног интереса", рекла је Лазаревићева.

Одговарајући посланици Зелено-левог фронта Биљани Ђорђевић, министарка је истакла да су успели да обуздају инфлацију.

"Уз ценовну стабилност, уз снижавање цена значајног броја производа, и баш зато што нисмо хтели да копирамо друге моделе, ишли смо на много шири обухват производа, што, наравно, није било уопште добродошло од стране трговинских ланаца, али смо успели да направимо ценовни притисак на доле, да обуздамо инфлацију, што нам сада, у овим изазовним моментима, даје један одређени буфер да можемо ипак да се малчице лакше носимо са изазовима који долазе", рекла је Лазаревићева.

На то што је Ђорђевићева довела у питање хитност доношења закона, Лазаревићева је одговорила да за неким законима постоји хитна и прека потреба да буду усвојени.

"Оно што смо радили у претходном периоду да бисмо могли да припремимо и да ви данас имате испред себе предлог ова три закона, управо је произaшло из потребе да се не само хармонизујемо, односно усагласимо са ЕУ, него да заиста донесемо нека квалитативна и нова решења која до сада нисмо имали", рекла је Лазаревићева.

Истакла је да трговински закони нису излазна стратегија власти.

"Да смо то хтели да имамо неку врсту излазне стратегије, чак не бисмо можда ни употребили излазну стратегију, ми бисмо уредбу продужили", рекла је Лазаревићева, додајући да у неким другим државама сличне уредбе трају дуже.

Народна посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић довела је у питање хитност одржавања друге седнице у односу на прву редовну седницу, која је за једину тачку дневног реда имала гласање о неповерењу Влади, питајући због чега онда није раније сазвана.

Према њеним речима, сет трговинских закона представља "излазну стратегију" за власт због, како тврди, неуспеха са политиком ограничења маржи, наводећи да су такве политике до сада доводиле до краткорочног пада цена.

Ђорђевићева је навела да је добро што се новим законом о непоштеним трговачким праксама уводе европска законска решења, али је додала да то неће само по себи, како тврди, надоместити лошу политику Владе и смањити цене хране.