Рапајић: Примена закона о странцима на КиМ спроводи се без договора, Срби морају бити изузети

"Одбили смо састанак са полицијом"

Александар Рапајић је навео да су невладине организације са севера Косова и Метохије одбиле позив полиције на информативни састанак о примени закона јер је, како каже, стигао прекасно.

"Не можете нам три дана пре примене закона објашњавати шта ће се дешавати. Та информативна кампања је требало да траје много дуже како бисмо могли да пренесемо информације грађанима“, истакао је Рапајић.

Додаје да састанак није требало да буде организован само за невладине организације, већ и за медије и грађане који ће бити директно погођени применом закона.

"Ограничен боравак за носиоце српских докумената"

Како наглашава, према лецима које је полиција повремено делила на контролним пунктовима, грађанима који имају српска документа биће дозвољен боравак на Косову и Метохији по принципу сличном Шенгенској зони – два пута по три месеца, односно, највише шест у току године.

"То значи да ће заједница која живи овде преко ноћи бити третирана као страни држављани“, рекао је Рапајић и додао да ће нове мере, посебно оне које се односе на регистрацију и управљање возилима, додатно закомпликовати свакодневни живот грађана.

Сматра да сам закон није проблематичан већ његова примена и недостатак дијалога са српском заједницом.

"Проблем је његова имплементација и неуважавање да српска заједница има неке специфичности у свом животу на Косову и Метохији и да мора да буде на многе начине изузета од примене тог закона", истиче Рапајић.

"Хиљаде људи без регулисаног статуса"

Рапајић упозорава да велики број људи није могао да регулише свој статус због административних препрека.

Као најчешће примере наводи младе који су рођени у градовима у централној Србији након сукоба на Косову и Метохији, па сада морају да пролазе процедуре као и други страни држављани.

Проблем имају и људи који на КиМ живе деценијама на основу брака, али због административних процедура нису успели да добију потребна документа.

"Говоримо о хиљадама људи, можда чак и о десет хиљада грађана који нису успели да регулишу свој статус“, навео је Рапајић.

"Једностране мере без дијалога"

Рапајић сматра да је највећи проблем то што се, како каже, мере спроводе једнострано, без консултација са српском заједницом и без примене ранијих договора постигнутих у Бриселском дијалогу.

Према његовим речима, многе од тих тема требало је да буду решене кроз формирање Заједнице српских општина.

"И интеграција образовног и здравственог система требало је да се деси кроз ЗСО, како би се уважиле специфичности српске заједнице“, истакао је  Рапајић.

"Политички притисак на српску заједницу“

Рапајић оцењује да се у последњих пет година појачава притисак на Србе са севера Косова и Метохије који, како истиче, држи Србе јужно од Ибра за своја огњишта.

"Мислим да је циљ да се што већи број припадника српске заједнице исели са ових простора и да се она сведе на безначајан ниво“,каже Рапајић.

Додаје да је север Косова посебно у фокусу власти у Приштини, али да тај део има значај и за Србе који живе јужно од Ибра, јер су тамо концентрисане важне институције попут болнице и универзитета.

"Постепена примена закона"

Рапајић верује да ће закон почети постепено да се примењује, али да у првим данима неће бити строге контроле.

"Знајући како функционише приштинска власт, вероватно ће у почетку оставити период да се ситуација смири, а онда ће постепено појачавати притисак“, оценио је Рапајић.