Нови удар на Србе на КиМ - професори, студенти, лекари постају "странци"

Странци у сопственој земљи - то ће за две недеље постати више хиљада Срба на Косову и Метохији. Први на удару биће Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици јер половина запослених и око 3.000 студената нема косовска документа.

За рад и школовање биће им потребна радна, односно боравишна дозвола, а неће је добити јер факултети нису акредитовани у косовском систему.

"Примена овог закона створила би низ, усудућу се да кажем, пажљиво пројектованих бирокартских препрека запосленим и студентима. Уколико посматратмо ширу слику, овај акт само је део активности власти у Приштини да преостале институције Републике Србије јендострано инегрише у тзв. косовски систем", каже Срђан Радуловић, професор Правног факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Страх да ће се теже долазити до лекара

Исти сценарио чека и запослене у здравству. Зато Срби у јужној покрајини страхују да ће и без формалног затварања институција теже долазити до лекара. Закон погађа и свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, тачније све који су пореклом из централне Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Проблем Срба који су рођени на КиМ, а немају косовске папире, делиће они који су се у јужну покрајину доселили склапањем брака који није признат у косовском систему.

"Приштина без прилагођавања, без уважавања реалних правних чињеница на терену - да лица имају дуготрајни легалан боравак на Kосову, она њих проглашава странцима и доводи их у ситуацију "квака 22" - да им тражи да пријаве боравак да би остали на Kосову, а онда им онемогућава да пријаве боравак“, наводи политиколог Огњен Гогић.

Закон о странцима усвојен је 2013. године, али се о њему није говорило све до прошле када су приштинске власти најавиле пуну примену.

Нема назнака за ново одлагање

Иако је рок померан, упућени кажу да нема назнака за ново одлагање.

"Постоји нада да дође до решавања ових проблема, односно неког периода где ће се селективно одложити примена док се конкретно проблеми појединаца не реше по питању цивилне регистрације", каже Јована Радосављевић из "Нове друштвене иницијативе" из Северне Митровице.

И док грађане плаши то што се о горућем пробему мало говори у јавности и што не знају шта могу да очекују после 15. марта, представници Српске листе наводе да немају повратну информацију од међународних представника, иако су у свакодневном контакту са њима.

Како да црвене линије не буду пређене

Званични Београд поручује да остаје уз Србе на КиМ.

"Оно што мислим да је веома важно је да управо са саговорницима који имају утицаја, а то су између осталог, ЕУ која посредује у разговорима, САД која има војно приситво, Туска са војним присуством, ми разговарамо о томе како да црвене линије не буду пређене. Кад кажем црвене линије - то подразумева заштиту наших здравствених и школских установа", каже министар спољних послова Марко Ђурић.

За две недеље почиње примена још једног закона - о возилима - који ће погодити око 5.000 Срба у јужној покрајини. Више неће моћи да управљају аутомобилима регистрованим у централној Србији на основу овлашћења.