Између политике и администрације – шта може нова Комисија за бирачки списак

Ревизија бирачког списка, једно од кључних изборних питања у Србији, коначно је институционализована формирањем посебне комисије, на основу усвојених измена Закона о јединственом бирачком списку. Њена улога је да утврди стварно стање у јединственом бирачком списку, идентификује евентуалне неправилности и предложи мере за унапређење система, који је годинама под сумњом дела јавности и опозиције.

Новоформирана Комисија која се бави бирачким списком, на дневни ред ставила је пре свега административна и правна питања.

За прву наредну седницу план је да се крене са методологијом и планом рада и то су, кажу у Комисији, за сада приоритети. Увелико се спекулише да ће наредни парламентарни избори бити крајем године.

Ако је судити по тој рачуници, кажу, очекивања од Комисије треба спустити на реални ниво јер за 10 месеци неће моћи да уради системску ревизију.

Иво Чоловић из ЦЕСИД-а је као циљ истакао изградњу поверења у бирачки списак.

"Постоји могућност да се фокусирамо на одређене проблеме који су најочигледнији и који су често окупирали нашу јавност, а то је да се појављује одређен број умрлих лица у бирачком списку. Треба да се на неки начин упари са матичним књигама умрлих и да се провери да се такве ствари не дешавају. Комплетан процес је замишљен тако да повратимо поверење на неки начин у бирачки списак, колико год је то могуће. Сами знате да изградња поверења није лак процес", указује Чоловић.

Између изборних рокова и политичких неслагања

До формирања Комисије се дошло после, према признањима многих, тешких преговора и усаглашавања. У међувремену донет је и Закон о јединственом бирачком списку.

Он дефинише електронску базу свих бирача у Србији. Десет чланова комисије бира се на пет година, а чине је представници цивилног сектора, ЦЕСИД-а и ЦРТЕ, власти и опозиције.

Биљана Пантић Пиља из Српске напредне странке каже да се боји да не дође до опструкције у раду Комисије.

"Ми смо увек имали, кад опозиција прихвати негде нешто и када им се не свиди којим темпом то иде, крене да опструише тај рад. Одједном се наљути и каже ′Ми више нећемо да учествујемо у овоме′, као што је било за процес РЕМ-а. Када немају програм и идеје, онда они кажу ′Ми више нећемо да се играмо′. Имамо Комисију која је изабрана на пет, плус три, плус два и невладин сектор у тој Комисији. Видећемо заиста да одраде добар део посла до избора. Рекли су да ће да се потруде за наредне локалне изборе да успеју. Видећемо којим темпом то иде и шта се дешава", рекла је Пантић Пиља, гостујући у емисији Око.

Без компромиса нема напретка

Радомир Лазовић из Зелено-левог фронта је истакао да ће извештавати грађане о дешавањима и да ли Комисија ради или не ради.

"На властима је да обезбеде један транспарентан, добар рад те Комисије", истакао је Лазовић.

Резултати ће, каже Иво Чоловић, изостати без компромиса три групе унутар комисије.

"За доношење одлука је неопходно да се сви усагласимо, како би једна одлука била важећа и како би била донета у самој Комисији. Консензус је неопходан. Тренутни односи власти и опозиције, у тренутном политичком окружењу и свему што се дешава у претходних годину дана, нису на високом нивоу. Треба очекивати одређени помак напред. Да ли је ова Комисија прави начин да помири тренутне односе између власти и опозиције, видећемо, али свакако да без тога ми нећемо моћи да напредујемо на овом путу. Уколико дође до кочнице са било које стране, комплетан рад Комисије ће бити узалудан", нагласио је Чоловић.

Закон обавезује државне органе да обезбеде да Комисија ради у пуном капацитету. Усмерена је према Министарству за државну управу и локалну самоуправу, а очекују да се пре свега укључи и МУП и повереник за заштиту података о личности.