Влада одлучила – умањење рачуна за грађане који су током јануара више дана били без струје

Предузећа Електромрежа Србије и Електродистрибуција Србије, закључком Владе, задужена су да снабдевачима електричне енергије доставе податке о подручјима у којима је дошло до прекида у снабдевању струјом. Закључак се односи на период када су, услед снежних падавина, грађани појединих делова Србије ненајављено били без електричне енергије дуже од 24 сата у континуитету. 

То се односи на грађане који живе у Борском, Златиборском, Моравичком, Мачванском, Колубарском и Зајечарском управном округу.

Такође, та предузећа задужена су и да сносе трошкове умањења рачуна у целини за крајње купце и да по реализацији сачине Извештај о спровођењу закључка и доставе га Влади.

Утврђени предлози

Чланови Владе утврдили су Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, којим се поставља правни основ за изградњу система за ефикасно и делотворно управљање фондовима кохезионе политике.

То, пре свега, подразумева успостављање институционалног оквира и јачање капацитета за спровођење фондова Кохезионе политике, као и припрему планских и програмских докумената којима се фондови усмеравају на приоритетне области и инвестиције.

Да би Србија успешно отворила и затворила приступне преговоре у Преговарачком поглављу 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената неопходно је да пре ступања у чланство ЕУ успостави кредибилан систем програмирања средстава из фондова кохезионе политике, има спремне програмске документе и јак административни капацитет за повлачење средстава од првог дана чланства у ЕУ.

"Спровођење кохезионе политике осигураће неговање економске и социјалне кохезије унутар земље и промовисање одрживог развоја по приступању кроз ефективно и ефикасно коришћење средстава кохезионе политике", наводи се у саопштењу.

То би омогућило усмеравање ресурса и инвестиција ка мање развијеним областима, са фокусом на побољшање инфраструктуре, подршку малим и средњим предузећима, улагање у истраживање и развој, побољшање приступа образовању и здравственој заштити и стварање могућности за запошљавање, стварајући тако уравнотеженију и просперитетнију националну економију.

Уредбе о субвенцијама

На седници је усвојена Уредба о условима и начину спровођења субвенционисане куповинe нових возила која имају искључиво електрични погон и за ове намене опредељено је укупно 170 милиона динара.

Пријаве за субвенције подносе се искључиво електронски, преко портала е-Управе.

Рок за подношење захтева за куповину нових електричних возила је од 1. марта до 30. септембра 2026. године, а субвенција за правна и физичка лица износи до 5.000 евра, у зависности од врсте возила.

Уредбом су предвиђени, поред осталог, поједностављене процедуре и убрзан процес конкурисања, чиме се грађани и правна лица додатно мотивишу за куповину еколошки прихватљивијих возила, а држава потврђује јасну посвећеност развоју еко-мобилности и стварању чистијег окружења за све грађане.

Такође, усвојена је и Уредба о распореду и коришћењу средстава за субвенционисање заштићених добара од националног интереса у 2026. години у укупном износу од 730.000.000 динара. Захтев за доделу средстава се може поднети до 31. октобра 2026. године.

Финансирање лечења лица оболелих од ретких болести

На седници је усвојен Закључак о начину финансирања лечења лица оболелих од ретких болести у 2026. години, како би се обезбедио наставак односно започињање њиховог лечења у овој години и за те намене обезбеђено је 10.200.000.000 динара.

Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, као и Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење сеоских домова у селима на територији Републике Србије за 2026. годину, са циљем подстицања демографске обнове, оживљавања села и унапређења квалитета живота у руралним подручјима.

Програм куповине сеоских кућа са окућницом усмерен је на обезбеђивање стамбених услова за младе, породице и појединце који желе да живе и раде на селу, чиме се доприноси останку становништва у руралним срединама и њиховом одрживом развоју.

Истовремено, Програм опремања и уређења сеоских домова има за циљ унапређење друштвеног, културног и јавног живота у селима стварањем одговарајућих простора за окупљање, као и културним, образовним и другим активностима од значаја за локалну заједницу.

Мере заштите

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуке о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине за споменик културе Црква Светог Ахилија у Ариљу и археолошка налазишта: Царичин Град код Лесковца, Дворине – Мађарско гробље у селу Бања и Мора Вагеи у Михајловцу код Неготина.

Овим одлукама обезбеђује се трајна заштита културних, историјских и уметничких вредности ових локалитета, уз јасно дефинисане мере заштите и очувања.

Царичин град (Јустинијана Прима) из 6. века један је од највећих и најзначајнијих  византијских  градова у унутрашњости  Балкана , а од 2010. године налази се на Тентативној (прелиминарној) листи светске баштине Унеска.

Утврђење Мора Вагеи код Михајловца подигнуто крајем 3. и почетком 4. века такође се налази на Тентaтивнoj листи светске баштине Унеска, од 2015. године, у оквиру мултинационалне номинације "Границе Римског царства - Дунавски лимес у Србији".

Изузетан је пример војног утврђења у касној антици и припада типу осматрачница у облику тетрапилона.

Црква Светог Ахилија у Ариљу задужбина је краља  Драгутина  с краја 13. века. Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче по фреско сликарству чија је израда завршена 1296. године, а најзанимљивији су портрети владара из лозе Немањића.

Мађарско гробље, Дворине, је изузетно значајно археолошко налазиште које обухвата остатке монументалне цркве, некрополу и зидани објекат из 14. века. Локалитет је веома значајан због пронађених фресака високог квалитета и јединствене српско-византијске архитектуре.

Представља најсевернију владарску задужбину на простору средњовековне Србије.