Доцент Правног факултета у Косовској Митровици: Међу професорима и студентима огромна забринутост шта после 15. марта

"Пре два дана сам се вратио са КиМ. Путовао сам аутобусом и нисам добио никакав памфлет - упутство за примену тог закона о странцима. То није дељено путницима и очигледно да је та прича о 'припремној фази' врло спорна, вероватно је то прича за медије. Људи се не обавештавају о својим правима ни на тај начин", каже Челић.

Упитан какво је расположење међу професорима, али и студентима Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, објашњава да "влада огромна забринутост" шта ће се десити након 15. марта.

Зато очекује и јасну реакцију академске заједнице.

"Заиста је тешко предвидети да ће све проћи са академским ћутањем и у мраку. Очекујем реакцију и управе Универзитета и свих факултета, али и читаве академске заједнице у смислу апела да се престане са гушењем тих институција", сматра Ћелић.

Као решење види и слање апела који ће бити прослеђен на међународне адресе.

"Универзитет (у Приштини са седиштем у Косовској Митровици) је члан Европске асоцијације универзитета и има потпуно легалан статус, а замислите, није правно препознатљив и 'видљив' у Приштини", примећује доцент Правног факултета.

Очекивања од европског Статута ЗСО

Челић сматра да је погрешно очекивати да би овај проблем могао да се реши кроз формирање Заједнице српских општина, а посебно не по "европском статуту ЗСО" који је представио претходни специјални посредник ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак.

"У том моделу је предвиђено да образовање и здравство практично буду део неке косовске образовне мреже у приватној својини и да их Србија може финансирати. Али опет, оне функционишу у оквиру правног система тзв. Косова што би опет значило једно релативно брзо гашење или престанак постојања тих институција у овом облику у коме сада постоје", тврди Челић.

Да ли је Приштина спремна на компромис?

Првобитно одлука - спровођење закона о странцима је требало да ступи на снагу 15. јануара, али су је власти у Приштини пролонгирале до 15. марта. Дан касније, тврде - почиње примена.

Српска листа саопштила је да је период до тог рока потребно искористити да се пронађе модел којим би се решило ово питање и грађанима, али и свима који долазе на КиМ да раде или студирају, омогућио нормалан живот, пре свега по питању слободе кретања.

Челић једино решење види у суспензији спорних прописа, али је, упозорава, питање да ли је Приштина спремна на такав уступак српској заједници.

"Тешко је говорити о томе да ли је Приштина уопште спремна да учини било шта осим одлагања до 15. марта. Ако би евентуално и била спремна вероватно би опет нешто тражила за контрауслугу, нешто што је њима са политичког становишта приоритетно. Претпостављам да би решење могло да буде да страни фактор који је јако утицајан у Приштини изврши притисак и да се просто, када је реч о универзитету, школству, здравству... суспендују одредбе такозваног закона о странцима", сматра Челић.

Подсећа да је реч о закону који су приштинске власти донеле још 2013.

Чињеница да су 13 година касније одлучили и да пропис спроведу у дело за нашег саговорника говори само једно.

"То нам говори да је Приштина очигледно проценила да је сада политички моменат да спроведе у дело тај назовимо закон који је пројектован циљано, да угуши преостала два аутономна института српског народа и српске држава на КиМ: образовање и целокупно здравство", наводи Челић.

Каже да се то најбоље види по "условима за боравак" на КиМ.

"Немогуће је да студент из централне Србије, а таквих има отприлике једна трећина на Универзитету, добије дозволу за боравак. Немогуће је да професор добије дозволу за боравак јер се као услов тражи да установа у којој ради буде акредитована у такозваном косовском систему. Наше установе, Универзитет у Приштини, школе, здравствене установе су у систему Републике Србије", објашњава Челић.

"Тихо гашење" Универзитета

Сматра да би евентуална акредитација Универзитата у такозвани косовски систем била - његово гашење.

"Спровођење такве одлуке за циљ има управо то, једно тихо гашење преосталих српских институција. Да подсетим, Приштина је то покушала и кроз укидање платног промета, поште, повременим затварањем административних прелаза. Све су то преживеле ове институције, али бојим се да тзв. закон о странцима неће моћи да преживе", наглашава доцент Правног факултета Универзитате у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

Без оптимизма у намере Приштине по питању несталих

Душко Челић је и заменик председника Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.

Није оптимиста да ће Приштина испоштовати оно што је пре три дана договорено у Бриселу уз посредовање специјалног изасланика ЕУ Питера Соренсена.

"Приштина мисли да је то једносмерна улица и да све захтеве које има Београд треба да испуни, а обратно, више пута су породице указивале на локације на којима би могли да се налазе посмртни остаци несталих Срба - ништа се није догађало на КиМ. Пре неколико година је чак на волшебан начин изгорела једна од тих локација, у Жиливодама код Обилића", каже Челић.

Слично важи, наставља, и када је реч о архивској грађи.

"Више хиљада докумената из архива је послато Приштини, а с друге стране тврде да не постоји архива такозване ОВК", прецизира Челић.

Отуда сумња да ће доћи до помака и након формирања Заједничке комисије у Бриселу.

"Жао ми је што морам да кажем да не очекује напредак. Овде је можда било речи о формалном напретку у смислу формирања заједничке комисије за нестала лица. Не знамо ни како ће они одлучивати, да ли на бази концесуза или на други начин, која је улога међународне заједнице, да ли она има права гласа. Видећемо напролеће да ли ће бити каквог напретка. За сада, и као члан ових удружења и као посматрач, не могу да кажем да сам оптимиста. За мене би било изненађење да се крене напред иако је ово цивилизацијско, а не политичко питање. Ипак, кроз њега се прелама висока политика у смислу статусног питања КиМ", закључује Челић.